Тема : КАРАКТЕР ПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА
ЗЕМАЉА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Садржај:
1.Увод............................................................................................................................................2
2.Три конститутивна стуба Европске уније...............................................................................4
3.Карактер привредног система земаља Европске уније.........................................................6
4.Кључна начела развоја Европске уније..................................................................................8
5.Од заједничког ка унутрашњем тржишту ЕУ........................................................................9
5.1.Царинска унија......................................................................................................17
5.2.Нецаринске баријере.............................................................................................18
5.3.Четири слободе......................................................................................................19
5.4.Слободно кретање радне снаге.............................................................................19
5.5.Слободно кретање капитала..................................................................................21
5.6.Слободно кретање роба.........................................................................................22
5.7.Слободно кретање услуга......................................................................................23
6.Најзначајнији инструмент и режим трговинске политике Европске уније.......................26
7.Политика Конкуренције у Европској унији..........................................................................35
Закључак......................................................................................................................................40
Литература...................................................................................................................................41
ПРИВРЕДНИ СИСТЕМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
1. Увод
Европске унија је заснована на начелима слободе, демократије, поштовања
људских права и основних слобода, на владавини права, начелима која су
заједничка свим државама чланицама.
1
У циљу обављања активности којима се
реализују заједнички интереси у складу са принципом владавине права и начелом
поделе власти на нивоу Европске уније извршена је подела надлежности између
напред поменутих институција: Савета Европске уније, Европског парламента,
Европске комисије, Суда Европске уније, и Финансијског суда.
2
Подела власти на нивоу Европске уније је функционална. Основачки
уговори дефинишу и низ питања којим се регулише структура привредног система
заједничког државама чланицама. Федерална правна структура Европске уније
темељи се на принципима непосредног дејства правних аката заједнице и
надежености комунитарног права у односу на национално законодавство.
У циљу што израженије координације економских политика и веће
конвергентности економских резултата држава чланица Савет на основу
извештаја који подноси Комисија, води рачуна о економском развоју у свакој од
држава чланица, као и о усаглашености њихових економских политика са
општим смерницама.
За потребе мултилатералног надзора, државе чланице достављају
Комисији информације о значајним мерама које су предузеле у области
економске политике. Када се утврди да економска политика одређене државе
чланице није у складу са дефинисаним и усвојеним начелима, односно када се
дође до закључка да економска политика одређене државе чланице може довести
у питање добро функционисање економске и монетарне уније, Савет може тој
држави упутити неопходне препоруке.
1
Члан 6 Уговора о Европској унији.
2
Надлежности ових институција регулисане су члановима 189-256 Уговора о Европској
заједници.
4
2. Три конститутивна стуба Европске уније
Израз „Европска економска заједница“ датира из Уговора у Риму, чија је
примена почела од 1958. године. Ово је била једна од три Европске заједнице,
друге две су биле Заједница за угаљ и челик (1951) и Еуроатом (1958).
Коришћење израза „Европска заједница“ датира из резолуције Европског
парламента од 1975. године када је одлучено да се избаци термин „економска“ јер
је било очигледно да се од заједнице очекивао већи степен интеграције у
различитим областима, а не само у чисто економској сфери. Према Уговору из
Мастрихта ова заједница је ојачана са још два стуба и тако настала творевина која
је позната под називом „Европска унија“ (слика 1.).
Слика 1.
I стуб
– Европска заједница (Економска и монетарна унија, структурни фондови,
заједничка трговинска, пољопривредна, политика конкуренције итд.)
II стуб
– Заједничка спољна и безбедоносна политика
III стуб
– Правосудни и унутрашњи послови
Три су саставна дела Уговора из Мастрихта. Први, јесте прерађени текст
Уговора из Рима који укључује услове за економску и монетарну унију.
Други део Уговора из Мастрихта односи се на одредбе о заједничкој
спољној и безбедоносној политици. У овом делу уговора прецизније је
дефинисана улога Европског савета, а то је да Европској унији обезбеди
неопходан подстицај за развој, као и да дефинише неопходне политичке
смернице. То би значило да земље чланице ЕУ дефинишу и примењују
заједничку спољну и безбедоносну политику.
Трећи важан део Уговора односи се на блиску сарадњу правосудних
органа и органа унутрашњих послова. Министри унутрашњих послова радиће
заједно на питањима као што су криминал, тероризам, трговина дрогом,
имиграција, издавање виза, давање азила и у погледу граничних прописа. Одлуке
о овим питањима морају се доносити једногласно.
Европска
унија
II
с
т
у
I
с
т
у
III
с
т
у
5
У циљу успешног функционисања ЕУ и остваривања поменутих
економских резултата неопходно је постојање институција које имају
надлежности у погледу законодавних, извршних, надзорних, консултантских и
судских функција. Седам основних институција ЕУ су Европска комисија, Савет
министара, Европски парламент, Европски савет, Суд правде, Суд ревизора и
Европска централна банка. Две саветодавне институције су Економски и
социјални комитет и Комитет региона, а ту је и Европска инвестициона банка.
3
Важан принцип у вођењу економске политике земаља Европске уније
односи се на њихову обавезу да избегавају постојање прекомерних јавних
дефицита.
3
Прилагођено према:
Јовановић, М.
European Economic Integration
– Limits and
Prospects,
(2004) Cheltenham, Edward Elgar, стр. 63-80.
7
Шведски модел одликује изузетно изражена социјална димензија. Многе
социјалне функције су пренете на предузећа, док су услуге инфраструктурног
карактера везане за државу.
