ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО - ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Студијски програм: Здравствена нега
Кардиоваскуларне болести старих
-ЗАВРШНИ РАД-
Шабац, oктобар 2019.
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО - ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Студијски програм: Здравствена нега
Кардиоваскуларне болести старих
-ЗАВРШНИ РАД-
Ментор: Студент:
Бр.индекса:
Шабац, октобар 2019.
Abstract
The cardiovascular system consists of the heart, which is tasked with pumping blood,
as well as the circulatory system, which includes the arterial, venous and lymphatic
components. The heart, or rather its left and right sides (atria and chambers), are connected to
the circulatory elements to form the so-called. systemic circulation (left ventricle, aorta,
arterioles, systemic capillaries, venules and right atrium) and pulmonary circulation (right
ventricle, pulmonary artery, pulmonary capillaries, venules, pulmonary veins and left atrium).
Cardiovascular disease in the elderly should not be neglected, the world must be raised
about the risk factors of the disease. We are aware that in the older population we do not have
diseases of only one system, such as cardiovascular disease, but there are diseases of other
systems as well, and therefore one must resort to different therapeutic procedures.
Cardiovascular disease is a major cause of death in most developed countries as well
as in many developing countries.
The relatively low prevalence of hypertension in Serbia is probably due to insufficient
identification of all patients, since a large number of patients only appear to the doctor when
the first signs of complications appear.
Key words: heart, cardiovascular system, cardiovascular diseases, diagnosis,
treatment, nurse, nursing care.
1. УВОД
Кардиоваскуларне болести код старих су чест проблем.
Старење је природан процес који нико не може избећи. Иако се оправдано сматра да је
“човек стар онолико колико се осећа старим”, поједине промене је немогуће избећи.
Наиме, уласком у треће доба примећујемо да тело не може да издржи напор
свакодневних активности, покретљивост је ограничена, повећано је везивно у односу на
колагено ткиво, срце и бубрези слабе, чула нису више изоштрена. Заправо, читав
организам је измењен, а хроничне болести долазе до изражаја.[4]
Нажалост, старост доноси и нека нова обољења. Деменција је њен верни
пратилац, а није редак случај да се појави остеоартритис или кардиоваскуларне
болести.
Кардиоваскуларне болести чине један од главних узрока смрти широм света
како код жена тако и код мушкараца. Просечно од њих умре 17,5 милиона људи
годишње, а процењује се да ће до 2030. године достићи износ од 23,6 милиона.
Неславни подаци су заблежени и у Србији. Сваког сата умре 6 становника од
неке кардиоваскуларне болести. Што је их чини 51,7 одсто међу укупним узроцима
смрти. Због тога се наша земља нашла на 3. месту по смртности, одмах после Русије и
Украјине.
Имајући у виду да се животни век продужава тако да је код нас готово
изједначен број становника млађих од 15 година и старијих од 65 година, повећан је и
ризик од појаве кардиоваскуларне болести. [11]
