UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA

TREĆA PREDISPITNA OBAVEZA IZ PREDMETA FORENZIČKA REVIZIJA

KAUZALNA POVEZANOST IZMEĐU OBJEKTIVNOG FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

I REVITALIZOVANOG POVERENJA U REVIZIJU

Student: Novi Sad
Br. indeksa: 22.01.2014. god

SADRŽAJ

1. Rezime

...............................................................................................................................................2

2. Ključne reči

.......................................................................................................................................2

3. Uvod

...................................................................................................................................................3

4. Finansijsko izveštavanje – osnova upravljanja biznisom

.............................................................4

4.1. Ciljevi finansijskog izveštavanja i kvalitet finansijskih izveštaja ..........................................4
4.2. Najvažniji učesnici procesa na relaciji: “profesionalna odgovornost – javni interes”...........6
4.3. Izvori gepa informacionih očekivanja ....................................................................................8
4.4. Okvir finansijskog izveštavanja kao kriterijum za reviziju ...................................................11

5. Savremeni interni nadzor poslovanja

............................................................................................13

5.1. Pojam, komponente i vrste interne kontrole ..........................................................................14
5.2. Savremeni pravci razvoja interne revizije u prvim decenijama 21. veka ..............................19
5.3. Nova uloga i zadaci revizijskih odbora komiteta – prema Sarbanes – Oxley – evom zakonu,
Pravilima NYSE i Osmoj direktivi EU ..................................................................................21
5.4. Interna organizacija revizijskih odbora i područje odgovornosti i zadataka revizijskog
odbora............................................................................................................................................22

6. Neophodnost redefinisanja pravaca razvoja revizije

...................................................................24

6.1. Druga tranzicija – neophodna pretpostavka za postepeni izlaz iz ekonomske krize .............24
6.2. Ključni razlozi diskreditacije revizijske profesije .................................................................26
6.3. Definisanje budućih pravaca razvoja revizije – odgovor na aktuelne izazove vremena ........30
6.4. Ponovna revizija – posledica ozbiljnih propusta u procesu tranzicije zemalja u razvoju ......31

6.4.1. Razlozi obavljanja ponovne revizije ...............................................................................32
6.4.2. Kontaktiranje prethodnog revizora i postupci prihvatanja angažmana ponovne revizije..33
6.4.3. Primena suštiniskih postupaka kod ponovne revizije ......................................................34

7. Revizija poslovanja javnog sektora u kontekstu državne revizije

..............................................35

7.1. Karakteristike, nadležnosti i odgovornosti javnog sektora ....................................................35
7.2. Aktuelno stanje javnog sektora u Republici Srbiji .................................................................37
7.3. Ciljevi kompleksne reforme javnog sektora i aktivan pristup reformi javnog sektora ...........37

8. Kauzalni odnos između transparentnosti upravljanja javnim sredstvima i efektivne državne
revizije

...................................................................................................................................................38

8.1. Savremeni razvojni uslovi državne revizije ............................................................................39
8.2. Geneza, pojam, modeli, predmet i subjekti državne revizije ..................................................39
8.3. Kauzalni odnos između učinkovitog funkcionisanja državne revizije i nezavisnosti
funkcionalne, operativne, finansijske državnog revizora ........................................................40
8.4. Državna revizija javnih rashoda ..............................................................................................41
8.5. Merenje učinkovitosti državne revizije ...................................................................................42

9. Zaključak

...........................................................................................................................................44

10. Literatura

.........................................................................................................................................45

3. UVOD

U privrednom i administrativnom životu reč revizija se dosta često upotrebljava. Revizija

predstvalja   svaku   sistematsku   i   detaljno   provedenu   naknadnu   kontrolu   poslovanja   privredne
organizacije ili detaljno ispitivanje čitavog poslovanja u određenom periodu ili ispitivanje jednog
užeg  sektora.  Uopšteno,  revizija je naknadno  ispitivanje knjiga nekog  privrednog  preduzeća
preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega. Vrši se kada je potrebno precizno rasvetliti pravo
stanje,   kada   se   sumnja   u   postojanje   finansijskih   zloupotreba   ili   kada   je   potrebno   organima
upravljanja   iz   nekih   posebnih   razloga.   Prema   tome,   zadatak   revizije   je   da   ispita   i   proceni:
ispravnost   i   vrednost   privrednih   delatnosti   i   pravednog   poslovnog   procesa   u   celini   i
pojedinostima, primerenost postojeće organizacije i značajnost poslovnog rezultata.

U prvom poglavlju ćemo, pored navedenog, baviti se i kako ciljevima finansijskog

izveštavanja   i   kvaliteta   finansijskih   izveštaja,   tako   i   okvirom   finansijskog   izveštavanja   kao
kriterijuma   za   reviziju.   Za   klijenta   interna   kontrola   se   sastoji   od   politika   i   procedura   koje
uspostavlja rukovodstvo da bi se obezbedila razumna sigurnost za ostvarenje specifičnih ciljeva.
Revizorov   interes   nalazi   se   samo   u   onim   politikama   i   procedurama   koje   utiču   na   izveštaje
uključene   u   klijentove   finansijske   izveštaje,   tj.   politike   koje   se   odnose   na   izjave   vezane   za
postojanje,   kompletnost,   prava   i   obaveze,   vrednovanje   i   prezentaciju   i   objavljivanje.   Iz   tih
razloga, u drugom poglavlju ćemo obrazložiti savremeni interni nadzor poslovanja na osnovu
komponenti i vrste interne kontrole, ulogu i zadatke revizijskih odbora prema Sarbanes – Oxley-
evom   zakonu,   pravilima   NYSE   i   Osmoj   direktivi,   kao   i   područje   odgovornosti   i   zadataka
revizijskog odobra. Polazeći, naime, od činjenice da je sukob ciljeva između bilansne teorije i
politike bilansa posledica egoizma i pristrasnosti od strane onih koji pripremaju i prezentiraju
finansijske izveštaje, motivisan, u prvom redu realizacijom različitih poslovno-političkih ciljeva,
s jedne strane, kao i da eksterni stejkholderi, s druge strane nemaju mogućnosti, a vrlo često ni
neophodno znanje za proveru tačnosti finansijskih izveštaja, ukazuje na nužnost redefinisanja
pravca razvoja revizije, čemu ćemo posvetiti pažnju u trećem poglavlju. Takođe, ćemo govoriti i
o razlozima obavljanja ponovne revizije kao posledici ozbiljnih propusta u procesu tranzicije
zemalja u razvoju. U četvrtom poglavlju ćemo obrazložiti nadležnosti i odgovornosti javnog
preduzeća,   zatim   aktuelno   stanje   javnog   sektora   u   Republici   Srbiji,   i   ciljeve   kopmpleksne
reforme javnog sektora i aktivan pristup reformi javnog sektora.

U ovom radu smo posebno analizirali državnu reviziju kroz prikaz savremenih razvojnih

uslova državne revizije, zatim, objašnjenje geneze, pojma, modela, predmeta i subjekata državne
revizije,   dalje   smo   predstavili   kauzalni   odnos   između   učinkovitog   funkcionisanja   državne
revizije   i   nezavisnosti   (funcionalne,   operativne,   finansijske)   državnog   revizora   i   obrazložili
državnu   reviziju   javnih   rashoda   i   merenje   učinkovitosti   državne   revizije   sistematičnim
određivanjem   vremenskog   perioda   merenja   i   predmeta   evaluacije   čiji   osnovni   cilj   je   zadan
zakonima.

4. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE –

OSNOVA UPRAVLJANJA BIZNISOM

          Uopšteno rečeno, revizija finansijskih izveštaja je postupak naknadnog, nezavisnog i stručnog
ispitivanja i ocenjivanja realnosti i objektivnosti informacija sadržanih u finansijskim izveštajima.
Realnost i objektivnost finansijskih izveštaja ocenjuje se na osnovu usklađenosti značajnih stavki s
kriterijumom finansijskog izveštavanja. Revizija finansijskih izveštaja se može definisati kao proces u
kome   kompetentna,   nezavisna   osoba   akumulira   i   vrednuje   dokaze   o   informaciji   koja   se   može
kvantifikovati,   koja   je   povezana   sa   određenim   ekonomskim   entitetom,   u   svrhu   određivanja
izveštavanja o stepenu korespondiranja između informacija, koja se može kvantifikovati i unapred
zasnovanog kriterijuma. Navedena definicija pruža osnovu za identifikovanje sledećih konstatacija, i
to:   informacija,   zasnovani   kriterijumi,   ekonomski   entitet,   akumuliranje   i   vrednovanje   dokaza,
kompletna nezavisna osoba i izveštavanje o reviziji.
                   Osnovnim zadatkom finansijske revizije označava se zaštita interesa vlasnika kapitala i
obezbeđenje   pouzdane   informacione   podloge   za   sve   korisnike   finansijskih   izvešaja.   Korisnici
revizorskog izveštaja to treba da razumeju, jer revizor izražava relativno, a ne apsolutno uverenje,
naglašavajući da u finansijskim izveštajima, u odnosu na okvir izveštavanja, nema značajnih grešaka
ili da ih uopšte nema. Na promenu strukture interesnih grupa, zatim, na promenu njihovih potreba, kao
i na pomeranje potreba u listi prioriteta, uticao je privredni razvoj kao dinamički proces.

4.1. Ciljevi finansijskog izveštavanja i kvalitet finansijskih izveštaja

            Od računovođe će se u ovom pogledu zahtevati specifične veštine iz sledećih oblasti, i to:
finansijskog   menadžmenta,   upravljačkog   računovodstva,   korporativnog   finansijskog   upravljanja,
poreskog sistema, interne revizije, strategijskog planiranja i marketinga.
Kao najvažniji deo informacionog sistema preduzeća, računovodstveni informacioni sistem se može
definisati kao proces prikupljanja finansijskih podataka, njihovog procesiranja i sastavljanja različitih
računovodstvenih   informacija,   najčešće   zapisanih   u   obliku   finansijskih   izveštaja,   usmerenih   ka
donosiocima poslovnih odluka.
Saglasno   navedenom,   ciljevi   finansijskog   izveštavanja   treba   da   zadovolje   informacione   potrebe
korisnika finansijskih izveštaja u prvom redu donosioca poslovnih odluka. Mnogo pažnje problematici
ciljeva   finansijskog   izveštavanja   posvećuje   se   i   u   američkoj   praksi.   Naime,   Odbor   za   standarde
finansijskog računovodstva je još davne 1976. godine doneo određena rešenja, a na osnovu kojih su
identifikovana

tri osnovna cilja finansijskog izveštavanja

, i to:



Prvi cilj

indicira, da finansijsko izveštavanje, mora da obezbedi upotrebljive informacije

sadašnjim i potencijalnim kreditorima i investitorima, kao i drugim korisnicima za
donošenje racionalnih odluka o investiranju, kreditiranju i slično. Informacija mora biti
razumljiva svim korisnicima;



Kao

drugi osnovni cilj

navodi se da finansijsko izveštavanje treba da osigura informacije

koje će pomoći sadašnjim i potencijalnim investitorima i kreditorima u procenjivanju
iznosa, vremena i neizvesnosti budućih primanja od dividendi, kamata, prodaje i slično.
Drugim rečima, moraju se obezbediti informacije o novčanim tokovima.



Treći osnovni cilj

ukazuje da finansijsko izveštavanje treba da obezbedi informacije o

ekonomskim resursima preduzeća, funkciji tih resursa i načina upotrebe, efektima

Američka pragmatična iskustva posebno su važna za problematiku kvaliteta finansijskih izveštaja,
koju je potrebno razmatrati u kontekstu kvaliteta računovodstvenih informacija. Informacija je
kvalitetna, uobičajeno se ističe, ako je korisna u procesu poslovnog odlučivanja.
Prilikom razmatranja kvaliteta računovodstvenih informacija govori se o

dva nivoa

kvaliteta: o primarnom i sekundarnom kvalitetu

. Informacija je korisna u procesu poslovnog

odlučivanja, na nivou primarnog kvaliteta, ako je relevantna

i pouzdana

. Na nivou sekundarnog

kvaliteta, informacija je korisna ako je zadovoljen uslov uporedivosti

i doslednosti odnosno

konzistentnosti

I u Okviru za sastavljanje i prezentiranje finansijskih izveštaja, u uvodnom delu Međunarodnih
računovodstvenih standarda se razmatra problematika kvaliteta finansijskih izveštaja. Naime, kaže se
da su kvalitativna obeležja karakteristike koje informaciju predočenu u finansijskim izveštajima čine
upotrebljivom za korisnika. Četiri su takva načelna kvalitativna obeležja, i to: razumljivost, važnost,
pouzdanost i uporedivost.

Ono što se može zapaziti je činjenica da između zahteva u kontekstu

kvaliteta računovodstvenih informacija koji proizilaze iz američke prakse i zahteva u kontekstu
kvalitata finansijskih izveštaja koji proizilaze iz uvodnog dela Međunarodnih računovodstvnih
standarda nema suštinske razlike.

Naime, oba pristupa u suštini su usmerena na razmatranje

kvaliteta finansijskih izveštaja putem razmatranja zadovoljavanja različitih informacionih
potreba različitih korisnika.

Prilikom zadovoljavanja navedenih potreba vrlo značajno mesto pripada eksternoj reviziji koja treba
da obezbedi realnost i objektivnost finansijskih izveštaja, te analizi koja sadržaj finansijskih izveštaja
mora prezentirati u formi informacija razumljivih za različite korisnike.

4.2. Najvažniji učesnici procesa na relaciji: „profesionalna odgovornost - javni interes“

                     Posebno važno mesto u kreiranju transparentnog privrednog i društvenog sistema imaju
finansijsko-računovodstvene   informacije,   koje   predstavljaju   osnovu   za   ekonomsko   rasuđivanje   i
donošenje ekonomskih odluka.
Međutim, poslednjih godina posebno su aktuelizovani prigovori upućeni na adresu računovodstvene
profesije da, u meri i na način kao što se od nje očekuje, ne služi javnom interesu. Da bi smo sagledali
barem neke od problema koji otežavaju kvalitetnije funkcionisanje dvostranog porocesa na relaciji
„profesionalna   odgovornost   –   javni   interes“,   pomenućemo   ključne   aktere   u   tom   procesu,   i   to:
menadžment preduzeća, zatim, državu i, na kraju, profesionalne asocijacije računovođa i revizora.
Vrhovnom menadžmentu preduzeća, po logici stvari, pripadaju sledeće nadležnosti i odgovornosti,i to:

polaganje računa o stanju, uspehu i promenama u finansijskom položaju preduzeća, pa
samim tim i vođenje poslovnih knjiga, čijim se zaključivanjem i dolazi do finansijsko-
računovodstvenih izveštaja;

donošenje pojedinačnih poslovno - finansijskih odluka;

Relevantna je ona informacija koja ima vrednost predviđanja, vrednost povratne veze i koja je pravovremena, jer

„stara“ informacija ima samo istorijski značaj.

Pozudana je ona informacija koja je dokaziva, objektivna i realna.

Podrazumeva se vremenska uporedivost, tokom određenog perioda, i prostorna, sa drugim preduzećima.

Ovaj zahtev je povezan s problematikom vremenske uporedivosti i traži doslednu primenu usvojenih postupaka i

modela u evidentiranju poslovnih transakcija i sastavljanju finansijskih izveštaja.