KOMUNIKACIJA VRTIĆA I RODITELjA DECE SA AUTIZMOM

Danas je nacionalna politika takva da deca sa smetnjama u razvoju treba da imaju priliku da se školuju zajedno sa svojim vršnjacima u redovnim školama. Stoga nastavnici, vaspitači i asistenti u vaspitno – obrazovnim ustanovama uče kako da izađu u susret raznolikosti potreba dece sa kojom rade.
Takođe roditelji mogu da izaberu redovne škole koje su u blizini mesta stanovanja, tako da sva njihova deca idu zajedno u školu sa decom iz lokalnog okruženja. Na taj način deca sa različitim smetnjama u razvoju ni na koji način nisu izdvojena ili etiketirana kao „drugačija”. Ona postaju vidljiv, sastavni deo svoje lokalne zajednice, učeći i igrajući se zajedno sa svojim vršnjacima i braćom/sestrama. Primetno je da, pogotovo na ranom uzrastu, deca sa poteškoćama iz spektra autizma pohađaju lokalne vrtiće i igraonice.
Rani uzrast je ključan za učenje, pogotovo za decu sa posebnim obrazovnim potrebama. Za decu sa poteškoćama iz spektra autizma, rana intervencija, uz odgovarajući način podučavanja i vođenja, pomaže detetu da razvije veoma važne socijalne, komunikativne veštine i veštine igranja koje će obezbediti bazu za dalje učenje. Problemi u ponašanju mogu da budu ublaženi dok su deca jos uvek mala. Iako to ne garantuje da tokom vremena neće biti daljih poteškoća, obezbeđuje deci i njihovoj porodici dobar početak i pomaže u izgradnji samopouzdanja.
Programi kao što su Program rane intervencije Nacionalnog udruženja za autizam koji radi sa roditeljima nakon dijagnostikovanja poteškoca iz spektra autizma kod dece, omogućavaju roditeljima da razumeju razloge poteškoća koje njihova deca imaju. Oni pružaju praktične sugestije i mogućnosti razmene ideja i iskustava. U vrtićima, igraonicama i školama, treninzi i diskusije su od ključne važnosti kako bi zaposleni uspešno razumeli kompleksne potrebe ove dece i pomogli im u sticanju novih veština.
Širom zemlje lokalne obrazovne vlasti nude različite izbore i različite tipove usluga za decu sa poteškoćama iz spektra autizma. Neke nude specijalne vrtiće i škole za decu sa kompleksnim i različitim obrazovnim potrebama, koje pohađa najveći broj dece, iako deca sa Aspergerovim sindromom mogu da pohađaju i redovne škole. Druge lokalne zajednice imaju grupe u redovnim vrtićima, koje obuhvataju decu sa različitim sposobnostima u okviru manjih odeljenja u kojima radi veći broj osoba (obično je to jedna odrasla osoba na troje dece). Ove grupe, tamo gde postoje, omogućavaju inkluziju u redovne vrtiće. Međutim, broj zaposlenih u redovnim vrtićima nije dovoljan da bi se obezbedilo inkluzivno obrazovanje i često deca, koja su navikla na mirno i struktuirano okruženje specijalnih odeljenja, imaju poteškoće da se priviknu na bučnije i manje struktuirano okruženje redovnih grupa kada ih pohađaju jednom ili dva puta nedeljno.