ZAVRŠNI RAD
Konstrukcija i upotreba spojnica
Predmet: Tehnika spajanja delova
Mentor:
Student:
dr Miloš Ristić
Niš, april 2017.
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ
Zavr
š ni rad
Savić Ivana Sii11/10
2
Zahvalnica
Zahvaljujem se svim profesorima Visoke tehničke škole, koji su mi predavali tokom
studiranja, a čiji je trud i zalaganje uveliko doprinelo mom završetku studija. Posebno se
zahvaljujem profesoru Milošu Ristiću pri izboru teme kao i pri realizaciji ovog rada.Veliku
zahvalnost dugujem porodici i prijateljima koji su mi pružili značajnu podršku u toku
studiranja.
Zavr
š ni rad
Savić Ivana Sii11/10
5
1. UVOD
Svaka mašina ili mašinski uređaj sastavljeni su od velikog broja sastavnih delova. Svaki
od tih delova, u sklopu mašine, vrši tačno određenu ulogu i predstavlja mašinski element. Ima
mašinskih elemenata koji se susreću skoro na svim mašinama (zavrtnji, opruge, vratila,
ležišta, klinovi i dr.) i predstavljaju opštu grupu mašinskih elemenata. Elementi kao što su
klipovi, cilindri i dr. susreću se samo na nekim mašinama i predstavljaju posebnu grupu
mašinskih elemenata.
Spojnice su mašinski elementi čija je osnovna funkcija prenošenje rotacionog kretanja i
obrtnog momenta sa jednog vratila na drugo. Najčešći slučaj je spajanje vratila pogonske
mašine sa vratilom radne mašine, ali se takođe mogu spajati transmisiona vratila, i
vratila sa obrtnim delovima kao što su zupčanici, lančanici, kaišnici, itd. Sa tačke
gledišta izrade, montaže kao i same funkcije delova spojnice imaju i ulogu razdvajanja
delova. Samim tim spojnice predstavljaju jedan od osnovnih elemenata bilo koje pogonske
mašine. Sa razvijanjem tehnologija razvijala se i konstrukcija ovog mašinskog elementa.
Ovaj rad se sastoji iz četri celine. U prvoj celini dat je značaj upotrebe mašinskih delova,
kao glavne komponente mašina koje nam olakšavaju rad. Druga celina daje uvod u spojnice i
samu upotrebu spojnica kao i uvod u treću celinu. Treća celina se odnosi na konstrukciju i
vrste spojnica, svaka vrsta spojnica i njihove konstrukcije su posebno predstavljene i
pojašnjene. Četvrta celina prikazuje značaj održavanja spojnica, kao glavnog preduslova za
dugotrajan i pravilan rad.
Zavr
š ni rad
Savić Ivana Sii11/10
7
Slika 1.
Sastavne komponente jednog mašinskog sistema (motorno vozilo)
Mašinski podsistemi
– su sastavljeni od više mašinskih grupa, sklopova, podsklopova i
delova. Obavljaju obično više pojedinačnih funkcija u sklopu mašinskog sistema
(npr. pogonski agregat na motornom vozilu – treba da kroz vrlo složene procese izvrši
pretvaranje hemijske energije iz goriva u mehaničku energiju koja će pokretati motorno
vozilo).
Mašinska grupa
– je sastavljena od više sklopova, podsklopova i delova. Obavlja jednu
ili manji broj pojedinačnih funkcija u sklopu mašinskog sistema (npr. uređaj za napajanje
motora gorivom treba da transportuje gorivo od rezervoara do motora, zatim da ga pod
visokim pritiskom u raspršenom stanju ubaci u radnu komoru motora).
Sklopovi
– su sastavljeni od više podsklopova i delova i obično u satavu mašinskog
sistema obavljaju jednu pojedinačnu funkciju (npr. pumpa visokog pritiska na motoru - treba
da gorivo odvede na nivo visokog pritiska tako da se rasprši na sitne kapljice kada se ubrizga
u radnu komoru motora).
Podsklopovi
– obično ne obavljaju samostalno nikakvu funkciju, ali se zbog montaže ili
nekih drugih razloga, prethodno sastave pa se tek onda ugrade u sklop.
Delovi ili elementi
– su sastavne komponente mašinskih sistema koji se ne mogu rastaviti
na prostije komponente, a da se se pri tome ne razori sistem. Mogu da obavljaju neke prostije
funkcije (npr. vijak vezuje dva mašinska dela u jednu celinu).
