Odlomak

UVOD

Dete svoje prve konfliktne situacije doživljava u komunikaciji sa onim osobama koje najviše voli, to su roditelji, majka i otac. Dete pokušava roditeljima da pokaže sa postoji, ona imaju svoje želje, potrebe i prohteve, a ne one koje za njih (u interesu deteta) biraju njihovi roditelji. Sve to u najvećem broju slučajeva rezultira konfliktima. Kada deca krenu u obdanište-vrtić, nakon toga u osnovnu školu, za dete u tom trenutku počinje nova faza socijalizacije. Pored autoriteta roditelja, kod deteta dolazi do pojave novog autoriteta u njegovom odrastanju i vaspitanju a to je vaspitač-učitelj-nastavnik.
Možda jedan od najboljih načina sprečavanja konflikta na relaciji dete –roditelj – nastavnik jeste da se u detetu probudi njegova kreativnost, da se kroz izražavanja kreativnosti deteta uvidi koja su njegova interesovanja, razmišljanja, zašta je dete zainteresovano.
Svakako da je napredak i uspešnost svake društvene zajednice neposredno uslovljen njenim odnosom prema stvaraocima kao i prema stvaralaštvu. Stvaralaštvo, kao najdragoceniji potencijal treba čuvati, negovati i razvijati. Emancipacija čoveka nasuprot otuđenju, degradaciji i dehumanizaciji, podrazumeva njegovo bavljenje slobodnim i stvaralačkim radom, unošenje promena u prirodu i njeno prilagođavanje sopstvenim potrebama i svojstvima. U tom procesu menja se i sam čovek.
Kreativnost, najšire gledano, izražava se u čovekovoj sposobnosti samootkrivanja u svetu koji ga okružuje u njegovoj svakodnevnici (kuća, škola, posao…). Biti kreativan znači pronaći novo, originalno rešenje nekog problema, videti neobičan odgovor tamo gde ga drugi ne vide, stvoriti originalno umetničko delo.
Ono što se svakako može zapazitu u današnjem vremenu odrastanja mladih jeste da se tokom njihovog razvoja sve manje i manje obraća pažnja na njihovu kreativnost, koliko to detetu, a kasnije i mladom čoveku znači u njegovom razvoju, učenju. Ponekad se deca, koja na različite načine ispoljavaju svoju kreativnost, smatraju „čudnom“decom, jer nisu ista kao sva ostala, ne zanimaju ih npr. video igrice, gledanje TV/a po ceo dan. Deca kroz igruizražavaju svoju kreativnost. Takvo dete svakako da treba podržati, saslušati ga uvažiti neku njegovu ideju pa makar nam ponekad ona zvučala i čudna i nedostižna. Razvojem dečije kreativnosti uviđamo kakvo je dete, koje su njegove sklonosti i ka čemu teži. Uvažavanjem njegove kreativnosti i datih ideja pokazuje se detetu da se uvažava kao ličnost, kao budući građanin jedne zemlje, grada, institucije.
Pored sveopštog načina života u kome roditelji imaju sve manje vremena za svoju decu, deca su ponekad prepuštena samoj sebi, sve više se gledaju i slušaju sadržaji na televiziji koji nikako nisu prilagođeni njihovom uzrastu. Moralne vrednosti u društvu sasvim su se promenile. Deca su sve više nezadovoljnija, usamljenija i sve više i više se nasilnički ponašaju.

Na žalost sve češće slušamo i gledamo kako se vršnjaci međusobno nasilnički ponašaju, tuku i maltretiraju svoje drugove u školi, ponižavaju ih. Sve to dovodi do situacije u kojoj dete koje je maltretirano i ponižavano počinje da se povlači u sebe, ne ispoljava svoje stavove i mišljenje, a time ni kreativnost. Dolazi do raznih poremećaja u ponašanju, što vodi u jedan sistem koji ne predstavlja zdravo okruženje za dete.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 62 stranica
  • Pedagogija -
  • Školska godina: -
  • Diplomski radovi, Skripte, Pedagogija
  • Srbija,  Jagodina,  UNIVERZITET U KRAGUJEVCU - Pedagoški fakultet u Jagodini   Jagodina

Više u Diplomski radovi

Više u Pedagogija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese