ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ЈАГОДИНА
Дипломски рад
Тема:
Креативно изражавање младих као мера превенције
поремећаја у њиховом понашању
Ментор: Кандидат:
Проф. др Емина Копас-Вукашиновић Андријана Андрејић 27/12 ДВ
Јагодина, јул, 2018.
Редни број:
РБР
Идентификациони број:
ИБР
Тип документа:
ТД
Тип записа:
ТЗ
Врста рада:
ВР
Дипломски рад
Аутор:
АУАндријана Андрејић
Ментор/коментор:
МЕ
Проф. Др Емина Копас – Вукашиновић
Наслов рада:
НР
Креативно изражавање младих као мера превенција поремећаја у њиховом
понашању
Језик публикације:
ЈП
Српски језик
Језик извода:
Извод:
ИЗ
Датум одбране:
ДО
Чланови комисије:
КО
Председник:
___________________________
Члан:
_________________________________
Члан:
_________________________________
7
се деца, која на различите начине испољавају своју креативност, сматрају
„чудном“децом, јер нису иста као сва остала, не занимају их нпр. видео игрице,
гледање ТВ/а по цео дан. Деца кроз игруизражавају своју креативност. Такво дете
свакако да треба подржати, саслушати га уважити неку његову идеју па макар нам
понекад она звучала и чудна и недостижна. Развојем дечије креативности увиђамо
какво је дете, које су његове склоности и ка чему тежи. Уважавањем његове
креативности и датих идеја показује се детету да се уважава као личност, као будући
грађанин једне земље, града, институције.
Поред свеопштог начина живота у коме родитељи имају све мање времена за
своју децу, деца су понекад препуштена самој себи, све више се гледају и слушају
садржаји на телевизији који никако нису прилагођени њиховом узрасту. Моралне
вредности у друштву сасвим су се промениле. Деца су све више незадовољнија,
усамљенија и све више и више се насилнички понашају. На жалост све чешће слушамо
и гледамо како се вршњаци међусобно насилнички понашају, туку и малтретирају своје
другове у школи, понижавају их. Све то доводи до ситуације у којој дете које је
малтретирано и понижавано почиње да се повлачи у себе, не испољава своје ставове и
мишљење, а тиме ни креативност. Долази до разних поремећаја у понашању, што води
у један систем који не представља здраво окружење за дете.
У оваквим ситуацијама поред породице, (отац, мајка, сетре и браћа), веома
важну улогу треба да одигра наставник. Он треба да увиди да ли уњеговом разреду
постоји поремећај у понашању ученика, на који начин ученици то испољавају. Уместо
насиља, незадовољства које такво дете показује, наставник би требало да у њему
пробуди оно добро што сваки ученик има у себи у већој или мањој мери, а то је
креативност (ставралаштво).
