VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
DIPLOMSKI RAD
Student:
Čačak, februar 2018.
VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
DIPLOMSKI RAD
KREDITI CENTRALNE BANKE I OPERACIJE
NA OTVORENOM TRŽIŠTU KAO
INSTRUMENTI MONETARNOG
REGULISANJA
Čačak, februar 2018
Krediti centralne banke i operacije na otvorenom tržištu kao instrumenti monetarnog regulisanja
5
UVOD
Centralna banka je centralna monetarna ustanova u nekoj državi koja ima monopol
emisije novca. Funkcije centralne banke su da održava monetarnu stabilnost nacionalne
ekonomije, sprovođenjem monetarno-kreditne politike, reguliše novčani opticaj, organizuje
i vodi platni promet zemlje, bavi se kupoprodajom deviza te propisuje stopu obavezne
rezerve, kontroliše bankovni sistem, određuje službeno eskontnu stopu i slično.
Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. u Srbiji
Centralna banka Srbije (Narodna banka Srbije), u EU Evropska centralna banka (ECB).
Međutim, negde ih je više, npr. kao u SAD, Kanadi, ali opet su te banke okupljene oko
jedne centralne banke, a zajedno čine FED – sistem federalnih rezervi.
Za Centralnu banku se može reći da je kvazi banka ili specifična državna institucija.
Ona predstavlja neprofitna institucija, i ona ne uspostavlja direktne odnose sa
nebankarskim sektorima, osim sa državom, što znači da nema konkurentskih odnosa
između centralne banke i drugih banaka. Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona
preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i
primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela
potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i
reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se javlja kao
„banka- banaka“ i kao „banka- države“. Centralna banka je, s jedne strane, novčana
institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s druge strane, predstavlja
bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne i depozitne odnose sa bankama,
državom i inostranstvom).
Centralna banka je najznačajnija banka jednog bankarskog sistema banka „šef“.
Ona svojim propisima reguliše i kontroliše sve monetarne tokove tj. vodi monetarnu
politiku zemlje (to znači da je ona zadužena za uspostavljanje stabilnosti cena, ekonomski
rast, zaposlenost…). Ona ima emisionu funkciju (samo ona može štampati novac i
povlačiti novac iz opticaja), kao i funkciju „zajmodavca u krajnjoj instanci“ (u smislu da
na taj način može sprečiti bankrotstvo drugih banaka). U svakom slučaju, ona nije profitna
institucija, pa joj profit i nije osnovni motiv poslovanja, kao što je dragim bankama.
Krediti centralne banke i operacije na otvorenom tržištu kao instrumenti monetarnog regulisanja
7
kapitala, tehnoloških promena, prirodnog bogatstva te sposobnostima ljudi da osiguraju
rast BDP - a per capita. Stabilnost kamata povećava transparentnost i stabilnost
finansijskih tržišta, te olakšava planiranja vezana uz budući novčani tok. Nadalje,
stabilnost finansijskih tržišta omogućava efikasno prenošenje novčanih viškova od
suficitarnih prema deficitarnim subjektima te doprinosi izbegavanju finansijske krize.
Bez obzira na veliki broj ciljeva monetarne politike, po mnogim teoretičarima i
praktičarima njen najznačajniji cilj je održavanje monetarne ravnoteže, odnosno stabilnosti
cena.
Stabilnost cena važna je s aspekta sprečavanja opšte nesigurnosti i donošenja
suboptimalnih odluka o investiranju, potrošnji, štednji ili zaduživanju. Ona se prvenstveno
odnosi na ostvarivanje niskih stopa inflacije između 2-3% godišnje uz koje je moguć
održiv
ekonomski rast. Uz nisku stopu inflacije povećava se verodostojnost i kredibilitet
monetarne
politike. Kada se podržava puna zaposlenost, onda se nužno narušava unutrašnja stabilnost
cena i ravnoteža bilansa plaćanja. Takođe, ako se podržava ravnoteža bilansa plaćanja,
onda
ćspoljne. Konačno, ako se podržava unutrašnja stabilnost, tada se narušava spoljna
stabilnost u meru u kojoj je se podržala politika zaposlenosti. Iz navedenog možemo
zaključiti da monetarna politika nije svemoguća te da navedene ciljeve ne može
istovremeno realizovati.
