Kriminalistički karakteristiki na krivičnoto delo teška telesna povreda za periodot od 2004 do 2010 godina na teritorijata na Republika Makedonija

Voved

Nasilstvoto kako oblik na reakcija na poedinecot vo opštestvoto e pojava koja e stara kolku što e stara i čovekovata civilizacija. Edinstveno nešto što doživuva svoevidna evolucija i preobrazba e načinot na koj toa nasilstvo se manifestira. Teškata telesna povreda kako krivično delo od oblasta na nasilničkiot kriminalitet e pojava koja e interesna za izučuvanje i pojava koja nudi odredeni soznanija za toa kava bila nejzinata primena vo minatoto i što taa pretstavuva denes. Vremeto i uslovite vo koi živeeme se karakteriziraat so začestena prisutnost i pojavnost na site krivični dela, pa i na krivičnite dela od nasilnički karakter, meѓu koi spaѓa i teškata telesna povreda. Prvata glava na ovoj naš trud se odnesuva na definiranjeto na problemot što ќe go istražuvame, načinot na koj ќe go sprovedeme istražuvanjeto, celta koja sakame da ja postigneme preku ova istražuvanje, kako i na opravdanosta, naučna i
opštestvena što bi ja imal ovoj trud.

Vtorata glava se odnesuva na krivično – pravniot aspekt na deloto, odnosno vo istata ќe bide prezentirana evolucijata i vo različni istoriski periodi ulogata na teškata telesna povreda. Pokraj istoriskiot del, vo ovaa glava ќe se zadržime i na definiranjeto na krivičnoto delo teška telesna povreda spored Krivičniot zakonik na R. Makedonija, ќe gi prezentirame najbitnite
karakteristiki na krivičnoto delo teška telesna povreda, odnosno onie karakteristiki koi ova krivično delo go pravat različno od nemu bliskite, kako što se krivičnite dela telesna povreda i učestvo vo tepačka.  Tretata glava od ovoj trud sodrži t. E. Se odnesuva na kriminološkite karakteristiki na krivičnoto delo teška telesna povreda. Vo ovoj del od trudot ќe posvetime vnimanie na fenomenologijata i etiologijata na krivičnoto delo t. E. Vo kratki crti ќe se obideme da gi prezentirame najznačajnite pojavni oblici na krivičnoto delo teška telesna povreda, procentualnata zastapenost na ovaVoved ii krivično delo vo vkupniot broj na krivični dela za periodot što ni e predmet na istražuvanje, potoa za teritorijalnata rasprostranetost odnosno za toa kade ova krivično delo najčesto se vrši na teritorijata na R. Makedonija, ќe prezentirame podatoci za gustinata na krivičnoto delo teška telesna povreda, za negoviot
obem, potoa za procentualnoto učestvo na maški i ženski lica vo vršenjeto na ova krivično deli i sl. Pokraj fenomenološkite karakteristiki na krivično delo teška telesna povreda, preku ovoj trud ќe izvršime edna analiza i prezentacija na najčestite pričini koi se pojavuvaat pri vršenjeto na krivičnoto delo teška telesna povreda, odnosno ќe se obideme da gi prezentirame najčestite motivi koi se javuvaat kako stimulatori kaj licata koi go vršat ova krivično delo, odnosno pričini koi silno doprinesuvaat vrz licata istite tie da se vpuštat vo vršenje na krivičnoto delo teška telesna povreda.

Četvrtata glava od ovoj trud e posvetena na kriminalističkite karakteristiki na krivičnoto delo teška telesna povreda. So pomoš na podatocite do koi uspeavme da dojdeme vo tekot na istražuvanjeto sprovedeno za teškata telesna povreda na teritorijata na R. Makedonija, ќe kažeme zbor dva za načinot na koj se vrši krivičnoto delo teška telesna povreda, za sredstvata koi najčesto gi koristat storitelite na ova krivično delo, potoa ќe ja prezentirame kriminalnata situacija pod koja najčesto se vrši krivičnoto delo (vreme, mesto,  teritorijalna zastapenost).  Pettata glava od trudot e posvetena na ličnosta na storitelot i ličnosta na žrtvata na krivičnoto delo teška telesna povreda, odnosno vo nea se prikažani najbitnite karakteristiki na ličnosta na storitelot i ličnosta na žrtvata. Ovaa glava zaedno so prethodnata pretstavuvaat edna celina, odnosno dvete zaedno se odnesuvaat na kriminalističkite karakteristiki na krivičnoto delo teška telesna povreda, so taa razlika što petta glava se odnesuva poveќe na subjektivnite karakteristiki na krivičnoto delo, a dodeka pak prethodnata t. E.
Četvrtata glava se odnesuva i gi prikažuva objektivnite karakteristiki na krivičnoto delo.

Šestata glava e del od trudot vo koj se prezentirani obrabotenite podatoci od istražuvanjeto koe go sprovedovme na teritorijata na grad Bitola, Voved iii
koe istražuvanje opfati populacija od 250 luѓe na vozrast od 15 – 35 godini. Preku istražuvanjeto sakavme da doznaeme nešto poveќe za toa koj e stepenot nainformiranost kaj luѓeto za  pojavata na krivičnoto delo teška telesna povreda,  potoa dali istite tie se pojavile nekogaš vo uloga na storitel ili ulogana žrtva od ova krivično delo, što istite mislat za pričinite poradi koi se vrši krivičnoto delo teška telesna povreda, dali smetaat deka zakonskata regulativa e dovolen instrument vo racete na državata za da se namali pojavata na ova krivično delo itn.