Kulturno nasleđe i turizam

1. HRONOLOGIJA I GLAVNE ODLIKE PRAISTORIJSKE UMETNOSTI
Praistorija je vremenski period koji traje do pojave prvih pisama.

1. PALEOLIT (starije kameno doba, 600.000-20.000. godine p.n.e.)
2. MEZOLIT (srednje ili prelazno kameno doba, 20.000-10.000. godine p.n.e.)
3. NEOLIT (novo ili mlađe kameno doba, 10.000-2.000. godine p.n.e.)

Sa početkom paleolita nailazi se na prve tragove koji svedoče da je čovek pravio oruđe – povezao je oblik (kamena, štapa i sl.) sa njegovom funkcijom.

2.PALEOLITSKA UMETNOST – SMISAO I ZNAČENjE.
Tokom paleolita razlikujemo nekoliko razdoblja: rani paleolit (od 600.000-150.000 g.p.n.e. koji karakteriše pojava lokaliteta), srednji paleolit (od 150.000-60.000 g.p.n.e. kada se razvija gruba obrada kamenih alatki) i mlađi paleolit (od 60.000-20.000 g.p.n.e. koji karakteriše pažljiva obrada kamena).

Za paleolit je karakteristično organizovanje ljudi u horde ili plemena, neodređene hijerarhijske strukture. Još uvek ne postoji zabrana incesta. Kraj paleolita predstavlja svojevrsno pripitomljavanje ljudskog tela i prilagođavanje ovladavanju prirodom. Pojavljuju se lokaliteti, razvija gruba obrada kamenih alatki i pažljivo se obrađuje kamen.

Paleolitska umetnost se može podeliti na dve glavne kategorije: – pećinska umetnost (slikarstvo) – prenosiva (pokretna) umetnost: male figurice (figurine) i dekorisani predmeti.

3.UMETNOST MEZOLITA – KARAKTERISTIKE I GLAVNI SPOMENICI
Teme slikarstva postale su raznovrsnije, pa se osim životinja pojavljuju i ljudske figure; u oblikovanju se napušta naturalizam i prikazivanje prirode, izbacuju se detalji a likovi se pojednostavljuju i postaju jednobojni, površinski i deformisani (stilizacija); istovremeno sa pojavom organizovane grupe i podele rada u društvenoj zajednici u slikama se javlja i kompozicija.

Spomenici:
Ritualna igra, pećina u Adauri (Italija), 15.000 – 10.000. g.p.n.e.
Ranjeni bizon, pećina Altamira u Španiji, 15.000 – 10.000. g.p.n.e.
Slike životinja, pećina Lasko (Lascaux) u Francuskoj, 15.000 – 10.000. g.p.n.e.

4.UMETNOST NEOLITA – KARAKTERISTIKE I GLAVNI SPOMENICI
Počinje tzv. neolitskom revolucijom na Bliskom istoku gde su ljudi po prvi put uspešno pripitomili životinje i počeli da proizvode zrnastu hranu

To je doba prelaska sa lova na zemljoradnju kada se nomadski život zamenjuje sedelačkim a razvijaju se i prva naselja izgrađena od opeke i kamena. Javljaju se prve zalihe u hrani i robi, a samim tim nejednakost i raslojavanje društva, gde se stvaraju porodice kao zasebne zajednice, a muškarac se određuje kao roditelj i dete pripada njemu. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka (grnčarija, tkanje i predenje), uz pojavu i organizovane religija.

Pored verovanja u duhove predaka postojao je i animizam tj. verovanje da u svakoj stvari postoji sveti duh.

Spomenici:
Lobanja iz Jerihona, 7000 – 6000. g.p.n.e.
Stounhendž, Engleska, oko 1800-1400 g.p.n.e.

5.ARHITEKTURA U NEOLITU
Za neolit se vezuje pojava naselja sa zemunicama nepravilnih osnova, brvnara i sojenica na području alpskih jezera.
U Evropi u to vreme nastaju megalitski spomenici pravljeni od ogromnih kamenih blokova slaganih jedan na drugi bez maltera, koji su podizani u religiozne svrhe udruženim naporima čitave zajednice. Grade se i nadgrobni spomenici menhiri, najpre obični monoliti pobodeni nad grobom, a zatim grubo vajani spomenici koji predstavljaju stilizovane ljudske figure (umrle heroje). Dolmeni su takođe bili nadgrobni spomenici u vidu vertikalnog kamenog bloka sa horizontalnom pločom, a ponekad i složenijeg oblika sa ulazom i hodnikom do podzemnog dela grobnice. Oni se javljaju u Velikoj Britaniji i gotovo celoj Evropi, sve do Indije i Japana.

6.UMETNOST PRAISTORIJE NA TLU SRBIJE
Najstarija i najoriginalnija kultura u Srbiji je kultura Lepenskog vira.
Starčevačka kultura je dobila ime po lokalitetu Starčevo u blizini grada Pančeva, a odnosi se na tri bliske kulture: starčevačku, kerešku i krišku.
Vinčanska kultura predstavlja mlađe-neolitsku kulturu Evrope.

7.LEPENSKI VIR
Lokalitet je smešten na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri, otkrio ga je akademik Dragoslav Srejović između 1965. I 1970. godine.
U svim fazama ove kulture isključivo su se gradila staništa čije su osnove izvedene iz kruga ili trougla (zarubljeni kružni isečak) s ukošenim zidovima tj. krovom koji neposredno naleže na osnovu (šator). Najstarije skulpture prikazuju figuru kojoj je samo glava detaljnije oblikovana (prema nekim autorima predtavlja ribu – rečno božanstvo).