UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
MASTER RAD
Kandidat:
Mentor:
Prof. dr Marina Đorđević-Nikić,
Nera Nikoli
ć
Beograd,
2016.
godine
Masti
-
zna
č
aj
u
fizi
č
kom
radu
i
razvoju
gojaznosti
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
MASTER RAD
Kandidat:
Mentor:
Prof. dr Marina Đorđević-Nikić,
________________________________
Članovi komisije:
Rad odbranjen dana
Prof. dr Marija Macura
_________________
________________________________
Sa ocenom
Doc. dr Aleksandra Popović
_________________
________________________________
Nera Nikoli
ć
Beograd,
2016.
godine
Masti
-
zna
č
aj
u
fizi
č
kom
radu
i
razvoju
gojaznosti
5
REZIME
Masti su jedne od osnovnih hranljivih sastojaka hrane i glavni strateški, gotovo
neiscrpni izvor energije za organizam čoveka. Transformacija ugljenih hidrata i amino
kiselina u višku u masti, kao i visoka energetska vrednost ovog supstrata omogućila je
preživljavanje ljudske vrste. S druge strane prekomerni sadržaj masti u organizmu
dovodi do gojaznosti i niza povezanih, najučestalijih oboljenja savremenog čoveka. Cilj
ovoga rada je da se prikažu postojeća saznanja o fizičko-hemijskim karakteristikama,
metabolizmu i fiziološkim funkcijama masti sa posebnim osvrtom na utilizaciju masti u
fizičkom radu. Poseban deo je posvećen značaju masti u nastanku gojaznosti. Metod
rada se sastojao u analizi informacionih izvora, prvenstveno naučne i stručne literature
Pub Med i SCIndex elektronskih baza. Rezultati analize pokazuju da masti pored
energetske, imaju gradivnu, regulatornu i zaštitnu funkciju u organizmu. Unosom
odgovarajućih vrsta masti obezbeđen je unos esencijalnih masnih kiselina i
liposolubilnih vitamina, koji su regulatori brojnih funkcija u organizmu. Prema
savremenim preporukama za unos nutrijenata, masti treba da čine 15-30% ukupnog
energetskog unosa. Pored toga, važno je ograničiti unos zasićenih, transmasnih kiselina
i holesterola, a obezbediti dovoljan unos mononezasićenih i nekih polinezasićenih
masnih kiselina. Smatra se da promocija poželjnog unosa masti može uticati na
smanjenje učestalosti oboljenja kardivasakularnog sistema, metaboličkih poremećaja i
drugih oboljenja.
7
2.
PROBLEM, CILJ I ZADACI RADA
Problem ovog rada odnosi se na sistematizaciju masti koje se nalaze u
organizmu, odnosno masti koje se unose hranom i definisanje fizioloških funkcija masti
i efekata prekomernog sadržaja masti u organizmu.
Cilj rada odnosi se na prikaz postojećih saznanja o metabolizmu masti i
definisanje značaja i fizioloških funkcija masti, sa posebnim osvrtom na utilizaciju
masti u fizičkom radu. Pored toga, definisan je značaj masti u razvoju gojaznosti.
Zadaci koje je potrebno rešiti i objasniti u radu su:
1)
Hemijske i fizičke karakteristike masti značajnih za organizam čoveka
2)
Iskorišćavanje masti u organizmu (varenje, apsorpcija, ikorišćavanje u
tkivima i skladištenje masti
3)
Fiziološke funkcije masti u organizmu
4)
Uloga i značaj masti u fizičkom radu
5)
Optimalan unos masti
6)
Uloga masti u razvoju gojaznosti.
3.
METOD RADA
Metod rada sastoji se u analizi informacionih izvora, prvenstveno naučne i
stručne literature u cilju predstavljanja dosadašnjih saznanja o principima po kojima se
vrši metabolizam masti, kao i naglašavanje značaja masti u ishrani, fizičkom radu i
razvoju gojaznosti. Za pretragu naučnih radova i časopisa korišćene su Pub Med i
SCIndex internet baze podataka.
