Odlomak

DEFINISANJE SAOBRAĆAJA KAO ČETVRTE OBLASTI MATERIJALNE PROIZVODNJE

Analizirajuüi proces proizvodnje Marks je u Kapitalu diferencirao þetiri oblasti materijalne proizvodnje. Pored ekstraktivne industrije, poljoprivrede i preraÿivaþke industrije postoji još jedna, þetvrta oblast materijalne proizvodnje koja takoÿe prolazi kroz razliþite stupnjeve zanatskog, manufakturnog i mehaniþkog rada. To je transportna industrija (locomotions industrie), koja obuhvata transport ljudi i robe.
Definišuüi saobraüaj kao þetvrtu oblast materijalne proizvodnje, Marks je ukazao na njegove specifiþnosti u poreÿenju sa ostalim oblastima proizvodnje i ulogu koju ostvaruje u odnosu na njih, kao i na društvo u celini.Osnovni predmet rada transportne industrije, kao þetvrte oblasti proizvodnje, jeste proizvodnja transportnih usluga, a to znaþi transportovanje ljudi i robe s jednog mesta na drugo. To u osnovi predstavlja rad i proizvodnju u kretanju transportnih sredstava i radnika u njima. Krajnji rezultat tog procesa proizvodnje jeste usluga kao nematerijalni proizvod. U ovom sluþaju, usluga kao proizvod predstavlja promenu mesta nahoÿenja transportovane robe ili putnika, a bez te promene mesta ne postoji ni svrha proizvodnje u prve tri oblasti proizvodnje.
U prethodne tri oblasti proizvodnje proizvodi se upotrebna vrednost namenjena daljoj proizvodnji ili potrošnji. Meÿutim, u razvijenoj društvenoj podeli rada, suština tržišne robne
proizvodnje jeste u tome da svaki robni proizvoÿaþ proizvodi robu za tržište, tj. za druge, a ne za svoju sopstvenu potrošnju. Stoga, upotrebna vrednost robe ostvaruje se samo u daljoj
proizvodnoj, opštoj ili liþnoj potrošnji. Dalje, to znaþi: da bi se upotrebna vrednost robe sve tri prethodne oblasti proizvodnje ostvarila, neophodno je da bude transportovana od mesta
njene proizvodnje do mesta potrošnje.

Tu ulogu ima upravo „transportna industrija kao þetvrta oblast proizvodnje“. Na taj naþin je Marks i definiše, kao „þetvrtu“ oblast proizvodnje, tj. kao produžetak procesa proizvodnje i odreÿuje joj sledeüe mesto u procesu društvene reprodukcije i to kao samostalnoj oblasti proizvodnje: „Cirkulisanje robe, tj. stvarnipromet robe u prostoru svodi se na njen transport. Transportnaindustrija saþinjava, s jedne strane, samostalnu granu proizvodnje, a stoga i posebnu oblast za plasiranje kapitala. S druge strane, ona se odlikuje time što se pojavljuje kao
produženje procesa proizvodnje koji se vrši u okviru  prometnog procesa i za prometni proces.“

Prema tome, proces transporta, u odnosu na prethodne tri oblasti reprodukcije, predstavlja þetvrtu oblast u kojoj se upravo tim procesom transporta dovršava proces njihove proizvodnje, tj.vrši povezivanje proizvodnje materijalnih dobara i njihove potrošnje. Proces transporta spaja fazu proizvodnje i fazu  potrošnje u procesu društvene reprodukcije i to u fazi razmene. U tome saobraüaj ima veoma znaþajnu ulogu, jer: „Kružno kretanje kapitala vrši se normalno samo dok njegove razliþite faze normalno prelaze jedna u drugu, bez zastoja. Zastane li kapital u jednoj fazi (N–R), onda se novþani kapital ukoþi u blago; ako se to dogodi u fazi proizvodnje, onda na jednoj strani leže sredstva za proizvodnju bez funkcionisanja, dok na drugoj strani radna snaga ostaje nezaposlena; ako se to desi u poslednjoj fazi (R1–N1), onda nagomilavanje nepotrebne robe stavlja branu protiv prometa.“

To znaþi da transportna industrija, kao þetvrta oblast materijalne proizvodnje, predstavlja vezu izmeÿu svih faza društvene reprodukcije. Bez normalnog funkcionisanja transporta kao delatnosti, ni ostale oblasti proizvodnje ne mogu biti efikasne ni svrsishodne. Odavde proizilazi i meÿusobna uslovljenost razvoja saobraüaja i ostalih oblasti proizvodnje. Razvoj strukture industrije, ekstraktivne industrije i poljoprivrede, na svakom stepenu njihovog razvoja, zahtevao je odgovarajuüi sistem transporta i odgovarajuüu strukturu transportnih sredstava, isto kao što je i razvoj saobraüaja povratno delovao na razvoj ovih oblasti proizvodnje. Ove  meÿuzavisnosti su, od poþetne faze procesa industrijalizacije i pojave železnice kao prve masovne transportne organizacije, neprestano delovale na razvoj tehnike, tehnologije i strukture saobraüajnog sistema. Marks na ovo ukazuje još u prvoj fazi razvoja transportne industrije objašnjavajuüi pomenute meÿuzavisnosti i navodeüi da je „revolucija u naþinu proizvodnje industrije i poljoprivrede naroþito prisilila na revolucionisanje opštih uslova proizvodnje, tj. saobraüajnih i transportnih kapaciteta. Saobraüajna i transportna sredstva jednog društva, þiji su pivol (stožer), kako bi to rekao Furije, bili sitna zemljoradnja sa uzgrednom kuünom industrijom i varoško zanatstvo, nisu više nikako mogla biti dovoljna za potrebe proizvodnje u manufakturnom periodu, s njegovom proširenom društvenom podelom rada, koncentrisanjem sredstava za rad i radnika i s kolonijalnim tržištima, pa su zaista bila revolucionisana. Tako su se saobraüajna i transportna sredstva, nasleÿena iz
manufakturnog perioda, ubrzo pretvorila u nesnošljive koþnice za krupnu industriju, s njenom grozniþavom brzinom u proizvodnji, s masom proizvoda, sa stalnim prebacivanjem velikih masa kapitala i radnika iz jedne proizvodnje u drugu i s njenim novim odnosima na pijaci. Stoga su, pored potpunog prevrata u gradnji jedrenjaka, saobraüaj i transport postepeno bili prilagoÿavani naþinu proizvodnje krupne industrije sistemom reþnih parobroda, železnice,  okeanskih parobroda i telegrafa“.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Saobraćaj

Više u Skripte

Komentari