Селекција менаџера у предузећу
4
менаџери. Да ли је то због несавршенства нашег језика, или због неке друге чињенице?
Стање је такво да у нашем језику не постоји јединствена реч, која би се користила када би
смо преводили енглеску реч “manager” на наш језик. Треба нагласити да то није тако
само код нас, већ и у многим другим земљама, у којима се употребљавају различити
језици. Различита су схватања овог појма, па тако у литератури можемо сусрести
различита објашњења овог појма. Када говоримо о томе да постоји различито схватање
овог појма, не мисли се само на особе које нису упознате са овом тематиком, већ и људи
који су упућени у ову област. Јасно нам је зашто је то тако, јер све док се не нађе један,
општеприхваћен појам, и даље ћемо сусретати различита дефинисања појма „менаџер”.
Један вид тумачења овог појма јесте следећи. Наиме, људи који су мање упућени у
ову проблематику, сматрају да менаџер представља газду (власника). Овде је
првенствено нагласак на томе да је менаџер заправо и власник организације, односно
фирме (зависно о каквој организованој људској делатности је реч). Дакле, овде влада
мишљење да је менаџер особа која је основала конкретну организацију, у коју је и
уложио своја средства, како у облику ствари, тако и права и новца. Покренуо је властити
бизнис, и води га и усмерава у жељеном правцу. У овом случају газда, поред своје
функције „газдовања” врши и менаџерске функције.
Међутим, као што је то раније наведено, не постоји јединствено објашњење појма
менаџер. Тако долазимо до још једног тумачења, које каже да су „менаџери”
професионални управљачи, односно изнајмљени сарадници, стручњаци из области
менаџмента. Они су овлашћени да воде пословање конкретне организације, у којој су и
запослени. Њихова обавеза је да вођење организације изврше на што бољи начин,
односно ефикасно и ефективно. Дакле, од њих се захтева да раде прави посао на прави
начин. Пред њима не стоји ни мало једноставан задатак. Веома је тешко довести
организацију до завиданог тржишног положаја. За то је потребно многу труда, знања,
вештине, искуства и других особина, које сваки менаџер мора да поседује. У овом
случају менаџери, као професионални управљачи, нису власници, нити су оснивачи
организације- газде.
Једноставно, они су људи који су запослени у конкретној организацији, како би
помогли њеном разовју и напредовању, довели је у што бољи положај, односно
одговорни су за резултате пословања организације. За свој рад у конкретној организацији
примају одговарајућу надокнаду, као и сви други запослени.
Треће тумачење упућује на то да су „менаџери” сви они који се баве менаџерским
послом. Дакле, то су они који су задужени за вођење организације, и сносе одговорност за
њене резултате. Треба нагласити да није битно да ли су то власници или нису. Важно је да
се они баве наведеним послом, да за то имају потребна овлашћења и то чине са
професионалном одговорношћу. Претходно наведена тумачења појма „менаџер”, сматра
се, да је најадекватније и најприхватљивији. Све друго што би се назвало „тумачењем
менаџера” неће имати обилежје менаџерског деловања, и као такво не може се прихвати.
То би се више могло назвати волунтаризмом и аматеризмом у овој области.
У литератури се сусреће још једно схватање менаџера. Ту се каже да су
“менаџери” заправо људи који су “одговорни за рад других људи”. Овакво схватање је
било карактеристично за прву фазу развоја менаџмента. Може се рећи да је и било
прикладно за тај период. Међутим, ова дефиниција није адекватна јер у ценатар
менаџерског рада ставља одговорност за рад других људи, занемарујући резултат
пословања организације и њених делова- пословних јединица. Менаџер је пре свега
Селекција менаџера у предузећу
5
одговоран за остварене резултате пословања, који се оцењују на основу различитих,
унапред дефинисаних критеријума. Без те одговорности, нема ни менаџера.
Менаџерски посао је веома сложен, а да би менаџери били успешни требало би да
располажу са високим нивоом знања, различитим вештинама али и одређеним
карактерним особинама. Најчешће се сматра да менаџери треба да буду:
1
Вредни и радни
– да марљивим радом представљају узор за друге менаџере и
све остале чланове организације. Они морају дуго да раде, да обраћају пажњу
на гомилу ситних детаља и више различитих послова истовремено.
Паметни
– у смислу да поседују одређене интелектуалне способности, па
често и висок степен интелигенције. Без ове особине менаџер не бих могао
бити у стању да брзо учи и прилагођава се променама.
Поштени
– на тај начин менаџери стичу ауторитет код својих сарадника.
Поштење је тесно повезано и са особином правичности у смислу да се
менаџери правично односе према људима са којима раде.
Енергични и амбициозни
– менаџерски посао је понекад изузетно тежак.
Захтева доста труда, енергије, храбрости, енергичности, као и способности
истрајавања у тешкоћама, и одлучности у остваривању зацртаних ставова.
Флексибилни
– подразумева способност брзог прилагођавања новонасталим
околностима у окружењу.
Креативни
– да би могли организацију да вуку напред менаџери морају бити
отворени ка новим идејама. Они морају подстицати креативну енергију и дух,
како у оквиру организације, тако и код својих сарадника. Уколико је уз то, сам
менаџер маштовит и истрајан, тада ће бити способан да изненади
конкуренцију и увек понуди нешто ново.
Позитивне личности
– менаџери морају имати позитиван став према
људима, стварима и генерално животу. Позитивном енергијом која зрачи они
могу да привлаче друге људе. Позитивне личности увек имају лепе речи за
своје сараднике и запослене. са њима је увек много лепше и лакше радити. Они
стварају добру атмосферу на послу, што је предуслов ефикаснијег рада и
остварења циљева.
Јаке, храбре и стабилне личности
– јер као и у свакодневном животу и
организације се у току свог постојања суочавају са великим бројем проблема,
криза, болести, опасности. Јака, храбра и стабилна личност менаџера може у
великој мери помоћи у савладавању ових проблема. Менаџер не сме ничега да
се плаши, односно не сме то испољавати. Он мора имати веру у себе, своје
људе, одлуке и акције које предузимају.
Комуникативни
– јер велики део свог радног времена менаџери проводе у
комуницирању – састанци, телефони, интервјуи, у новије време интернет и
електронска пошта. Управо способност успешног комуницирања се врло
често апострофира као један од изузетно битних захтева доброг менаџера.
Личне особине менаџера су доста битне за сам менаџерски посао. Оне итекако
утичу на обликовање ставова, вредности, мишљења, опажање, дијагнозу проблема, па
самим тим одређују и начин доношења одлука и предузимања акција.
1
Бабић, М., Лукић, З.,
Менаџмент
, Економски факултет, Бања Лука, 2009.
Селекција менаџера у предузећу
7
менаџера и стилови менаџмента. Са бихејвиористичког аспекта процењивано можемо
издвојити четири типа или стила менаџера:
2
диктатор (аутократски стил)
бирократа (доброћудни аутократа)
човек из виших слојева (консултативни стил) и
извршилац (демократски стил)
Диктатор или аутократа као менаџер историјски посматрано био је најчешћи тип
руководиоца у области финансијских услуга. С обзиром на то да су многи менаџери
продаје и регионални менаџери бирани из редова успешних финансијских сектора,
већину ових менаџера карактерисао је диктаторски стил. Диктатор сматра да постоје два
основна начина мотивације запослених, награда или казна. Казна варира од јавних
критичких примедби и понижавања до претњи отпуштањем с посла. Награда је обично
финансијско награђивање и јавна похвала.
Овакав менаџер треба да предузме неке озбиљне кораке ако не жели само да успе
него и да ужива у томе док неки од њих:
3
треба да процени своје понашање и своје ставове у односу на себе и своје
подчињене;
да установи циљеве
И
успостави понашање које ће му омогућити да буде
што ефикаснији руководилац;
да састави план како остварити циљеве, и да се истог придржава.
Менаџери са бирократским стилом, осим изван банкарства, које награђује
избегавање ризика и традиционално понашање, врло мало је руководилаца. Разлог томе
је што веома мали број бирократа има флексибилност и потребну храброст да учини
нешто што треба да учини.
„Ултра менаџер или руководилац настоји да буде крут и да увек следи правила
зато што су створена из добрих разлога. Он ретко ризикује и не жели да се издвоји из
гомиле. Он ће најчешће бити у области операција где су његове вештине и његови
ставови од помоћи. Он не жели да буде вођа.“
4
Менаџери консултативног стила најчешће долазе из виших слојева. Овај тип
менаџера има базично, али не и комплетно поверење у своје подређене сараднике,
користи њихове идеје и ставове и дозвољава њихово учешће у одлучивању и води
широку пословну политику.
Менаџери демократе - најчешће су извршиоци на руководећим позицијама На
много начина руководилац демократа представља идеалног руководиоца. Менаџери овог
типа имају максимално поверење у своје сараднике, па и подчињене, прихватају
конструктивне идеје и мишљења својих подређених и подстичу групни, консултативни
начин доношења одлука. Овај стил се може назвати „систем учешћа у управљању и
руковођењу“.
2
Сајферт З., Ђорђевић Д., Бешић Ц.,
Менаџмент и моћ размене знања
, Задужбина Андрејевић, Београд,
2006.
3
Тодосијевић, Р., Ахметагић, Е., Бабић, М., Пенезић, Р.,
Менаџмент
, Економски факултет, Суботица, 1994.
4
Чупић, М., Дулановић, Ж., Јовановић, П., Михајловић, Д., Милићевић, В. и други,
Менаџмент (Handbook
of manamgement)
, Факултет организационих наука, Београд, 1996.
