Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za pedagogiju
ODNOS MLADIH PREMA NARKOMANIJI
Završni rad
Mentor:
Student:
Prof. dr Radovan Grandić
Barać Đurađ 080001/2013
Novi Sad, 2017.
4
UVODNE NAPOMENE
U poslednje dve decenije sve više se govori o zloupotrebi droge, kako u svetu tako i kod nas.
Poseban akcenat se stavlja na pojavu zloupotrebe droga kod adolescenata. Za razliku od ranijih
zavisnika koji su obično koristili samo jednu vrstu droge, mladi zavisnici danas pokazuju izrazitu
tendenciju ka politoksikomaniji, gde oni zloupotrebljavaju više vrsta droga istovremeno.
Efekti
droge predstavljaju jedan pogrešan odgovor na pitanje kako se život može učiniti lepšim i kako
izbeći bol i frustracije.
Narkomanija se može suzbiti samo dobro organizovanom prevencijom i akcijom,
upoznavanjem široke populacije o drogama i njenim štetnim delovanjima na društvo. Droga se
uzima kao sredstvo za koje se očekuje da olakša svakodnevno suočavanje sa problemima. Droga
osvaja mlade, donja starosna granica se sve vise spušta, pa je pored srednjoškolaca uzimaju i
učenici starijih razreda osnovnih škola.
Danas smo svedoci povećane nemotivisanosti i bezvoljnosti mladih. Ubrzan razvoj
tehnologije prati pad volje i zainteresovanosti omladine. Pred njima su razna iskušenja koja je
odraslima ponekad i teško da zamisle.
Roditelji
su često u zabludi da dobro poznaju svoje dete, da imaju normalnu porodicu, i da se
"to nama ne može desiti". Istina je da nesređena porodica sa mnogo problema u komunikaciji
može pogodovati orijentaciji deteta prema lošem društvu i ulici, ali analizirajući socijalne sredine
i porodice iz kojih su registrovani narkomani, ne može se reći da su deca iz situiranih i zdravih
porodica pošteđena ovih iskušenja, niti da su deca iz narušenih i siromašnih porodica
predodređena da budu delinkventi. Zdrava, stabilna porodica je dobar osnov za prevenciju
ekscesnog ponašanja, ali stalna pažnja je neophodna - često sitni neupadljivi znaci nagoveštavaju
da se sa detetom nešto dešava, a na njih se ne obraća pažnja, jer se posmatraju u kontekstu
puberteta; kad roditelji napokon to shvate, problem je već uznapredovao. Glavni cilj ovog rada
jeste ispitati kakav odnos mladi imaju prema narkomaniji i koliko su upoznati sa tom sferom
ljudskog života.
5
1.
DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
Ono što je svojstveno svakoj nauci ili naučnoj disciplini jeste da ona mora da koristi određeni
pojmovni aparat, po kome se prepoznaje. Polazeći od problema kojim se bavimo neophodno je
definisati osnovne pojmove i na taj način se bliže, na samom početku, upoznati sa problematikom
proučavanja. U daljem tekstu objasnićemo svaki od pojmova, tj. Značenje u onom smislu u kome
se podrazumevaju u ovom radu. Osnovni pojmovi koje treba definisati jesu:
Adolescencija i
narkomanija.
Prvi pojam koji ćemo definisati jeste
adolescencija.
Kada je reč o pojmu adolescencije prvo ćemo definisati pojam „
adolescenta“
, postoji
mnogo definicija, jednu od njih je dao Trebješanin (2000): Gde se „Adolescent“ smatra kao
mladić ili devojka u periodu adolescencije. U širem, prenesenom smislu, odrasla, psihički nezrela
osoba koja se ponaša kao da je u adolescenciji. Takođe period adolescencije se može različito
definisati i isto tako za ovaj period mnogi autori uzimaju različite periodizacije. U psihološkom
rečniku Krstić (1988): adolescenciju definiše kao „ Period mladalaštva i devojaštva. Pod donjom
granicom podrazumeva se uzrast od oko 15 godina, kao sredinu puberteta. Gornja granica traje
do pune zrelosti, kod nas je to 18 godina“.
Adolescencija je period koji se umetnuo između detinjstva i odraslog doba, i predstavlja
proces urastanja u socijalni život odraslih. U savremenoj psihologiji adolescencije još su prisutna
dva različita teorijska shvatanja ovog razvojnog doba. Prema tzv. klasičnom shvatanju
adolescencija je doba "bure i stresa", dok novije, empirijsko shvatanje govori da je to za većinu
mladih relativno mirno razdoblje razvoja. Međutim, kako će se adolescent razvijati, da li će to
biti doba "bure i stresa", ili relativno mirno životno razdoblje uveliko zavisi od porodične
atmosfere u kojoj je odrastao. Istraživanja pokazuju da su adolescenti iz porodica u kojima su
vladali dobri odnosi između roditelja, bolje prilagođeni sredini i superiorni u svom razvitku od
adolescenata iz porodica u kojima su sukobi između roditelja učestali. Adolescencija je period sa
nejasnim i promenljivim donjim i gornjim uzrasnim granicama. Za donju granicu neko uzima
početak, a neko kraj puberteta, koji se menjaju od generacije do generacije, i od kulture do
kulture. Sa sociološkog stanovišta, adolescencija predstavlja prelazni period između zavisnog
7
Habituaciju
ili uživanje bez zavisnosti karakteriše:
- želja (ali ne i kompulzija), da se nastavi uzimanje droge radi njenih efekata na poboljšanje
raspoloženja;
-mala ili nikakva tendencija povećanja doze;
- izvestan stepen psihičke zavisnosti na efekte droge, ali odsustvo fizičke zavisnosti, pa prema
tome i odsustvo apstinencijalnog sindroma;
U vezi narkomanije potrebno je pomenuti još neke relevantne pojmove, od kojih ćemo
ovde definisati
psihičku zavisnost, fizičku zavisnost, toleranciju i ukrštenu toleranciju
.
Psihička zavisnost
- je određeni vid odnosa između droge i ličnosti. Intenzitet psihičke
zavisnosti zavisi od specifičnog efekta droge, kao i od potrebe ličnosti koje zadovoljava ta droga.
U uslovima razvijene psihičke zavisnosti, droga postaje jedan od uslova normalnog mentalnog
funkcionisanja ličnosti. Potreba za drogom može postati u tolikoj meri neodoljiva da osoba
zanemaruje svoje svakodnevne aktivnosti, porodicu i prijatelje.
Fizička zavisnost
- adaptivno stanje koje se manifestuje intenzivnim fiziološkim
poremećajima kada se unošenje droge prekine ili njihov efekat ukine davanjem specifičnih
antagonista”. Intenzitet fizicke zavisnosti nije uvek isti, odnosno zavisi od vrste droge kao od
licnosti konzumenta. Ista droga kod različitih osoba može izazvati različito izraženu fizičku
zavisnost ili kod iste osobe, ali u različitim okolnostima izazvati efekte različitog intenziteta.
Klasičan znak fizičke zavisnosti je pojava
apstinencijalnog sindroma
.
Apstinencjalni sindrom
karakteriše niz simptoma i znakova psihičke i fizičke prirode, u
zavisnosti od vrste droge koja se zloupotrebljava. Ovo stanje nestaje ponovnim uzimanjem iste ili
slične droge. Fizička zavisnost potkrepljuje psihičku zavisnost. Na razvijane zavisnosti kod neke
osobe utiču osobine ličnosti i iskustva onoga ko uzima drogu, prirode socijalnog okruženja, kao i
efekata, količine, učestalosti i načina korišćenja iste.
Tolerancija
- predstavlja adaptivno stanje koje odlikuje smanjena reakcija na istu količinu
droge, odnosno potreba povećanja doze da bi se postigao efekat, kao i sa ranijim manjim
količinama. Prema nekim drogama, kao sto su opijati, tolerancija se brzo razvija, ali se brzo i
gubi. Tako da se može dogoditi, da pojedinac, posle apstinencijalnog perioda, uzme istu količinu
droge, neznajući da u se tolerancija smanjila, što može biti uzrok predoziranja.
