OSNOVI TEORIJE METODA UZORKA
Seminarski rad iz statistike u sportu
Predmetni profesor: Studenti:
Doc. Dr. Ružica Stanković Aleksandar Perić 3031
Uroš Dimitrijević 3017
Beograd, maj, 2016
1
SADRZAJ:
UVOD
3
POJAM, PREDMET I ZADACI STATISTIKE
……………..
4
.
5
PODELA STATISTIKE
…………………………………………………………………………………………………………….
5
ZNACAJ STATISTIKE
……………………………………………………………………………………………………………..
7
OSNOVI TEORIJE METODA UZORAKA
……………………………………………………………………..
9
ARITMETICKA SREDINA UZORKA.......................................................... 11
PROST SLUCAJNI UZORAK.................................................................... 14
INTERVAL POVERENJA......................................................................... 15
ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………………… 29
LITERATURA……………………………………………………………………………………. 30
2
POJAM, PREDMET I ZADACI STATISTIKE
Statistika
je nauka koja brojčanim metodama na naučnoj osnovi istražuje ekonomske, drustvene
i prirodne pojave. Razlikujemo dva pojma statistike:
Statistika kao teorija;
Statistika kao praksa.
Statistika kao teorija
je naučna disciplina koja objašnjava kako se specifičnim brojčanim
metodama istražuju i analiziraju zakonitosti u pojavama
Statistika kao praksa
prikuplja, sređuje, grupiše i prikazuje podatke o karakteristikama društveno
ekonomskih i prirodnih pojava
Predmet izučavanja
-
Da bismo shvatili predmet statistike uvešćemo prethodno pojam
varijabilna pojava. Varijabilitet (odnosno, raznovrsnost, raznolikost) je univerzalno prisutan oko
nas. Na primer, studenti se među sobom razlikuju po
raznim
karakteristikama: od pola, boje
kose ili očiju, visine, uspeha u srednjoj školi, muzike koju slušaju, da li rade na računaru i koliko
znaju da koriste Word i Excel, pa do broja pročitanih knjiga tokom ove godine i značaja koji
pridaju statistici kao predmetu na studijama. Firme u Srbiji se međusobno razlikuju po broju
zaposlenih, delatnosti, lokaciji, brojnim pokazateljima uspešnosti poslovanja, da li su i na koji
način prisutni na Internetu itd.
Masovne pojave predstavljaju skup velikog broja pojedinačnih slučajeva koje se međusobno
razlikuju po osobinama prema kojima ih ispitujemo. Svaka pojava koja je predmet statističkog
istraživanja je masovna pojava , jer je skup velikog broja pojedinačnih slučajeva. Ovi slučajevi
se međusobno razlikuju po osobinama prema kojima se ispituju i zato je svaka masovna pojava
promenljiva.
Razlikujemo:
STANOVNIŠTVO (prema polu, starosti, brojčanom stanju...);
ZAPOSLENE (prema godinama radnog staža, stepenu stručnosti...);
UČENIKE (po polu, uspehu...);
Zadatak statistike
je da u pojavama koje izučava otkrije bitne karakteristike , povezanost sa
drugim pojavama, uzroke i posledice njihovog stanja i promena, odnosno, da otkrije zakonitost u
pojavama i objasni njihovo zbivanje.
4
RAZVOJ STATISTIKE
Statistika se prvobitno odnosila samo na numeričke podatke o stanju posmatrane pojave.
Osnovni zadatak statističkih akcija svodio se u početku na prikupljanje podataka o brojnom
stanju stanovnika, vojnika, poreskih obveznika, imovine, jer su vladari oduvek želeli da znaju
kolika je njihova finansijska i vojna moć. Prva prebrojavanja stočnog fonda u istoriji sprovedena
su u Vavilonu oko 3800. godine pre nove ere, dok se prvi popisi stanovništva vrše u Egiptu 2500.
godine pre nove ere sa ciljem procenjivanja radne snage neophodne za građenje piramida.
Najorganizovaniji popisi u starom veku vršeni su u Rimskoj republici. Ono
što treba da znamo,
a od velikog zna
čaja je za nas, jested a je u Srbiji pri osnivanju statističkih odeljenja obavljen
prvi popis 1934. godine
PODELA STATISTIKE
Razlikujemo:
OPŠTU (Teorijsku)
POSEBNU (Primenjenu)
Teorijska statistika
obuhvata principe, pravila i metode koje se primenjuju u svakom
statističkom istraživanju masovnih ili varijabilnih pojava.
Primenjenu statistiku
predstavljaju metodi koji se prilagođavaju za statistička istraživanja, a
zasnovane su na saznanjima teorijske statistike.
Glavne primenjene statistike su:
statistika stanovništva (demografska statistika)
statistika nacionalne privrede (ekonomska statistika)
statistika društvenih službi (statistika vanprivrednih delatnosti)
poslovna statistika (statistika preduzeća)
Demografska statistika obuhvata metode istraživanja i prikazivanja stanja i kretanja osnovnih
aktivnosti stanovništva.
Deli se na:
Statističko stanje stanovništva koje daje podatke o polu, brojčanom stanju i starosti;
5
ZNAČAJ STATISTIKE
Iako je u početku primena statistike bila ograničena na pojave u društvu, ona se danas može
shvatiti kao univerzalni način istraživanja podataka primenljiv u skoro svim naučnim oblastima.
Ona se danas primenjuje u ekonomiji, biznisu, marketingu, istraživanju tržišta, medicini,
farmaciji, veterini, stomatologiji, biologiji, hemiji, poljoprivredi, sociologiji, psihologiji,
pedagogiji, fizici, astronomiji, elektrotehnici, saobraćaju, građevini, geografiji, itd. Njen domen
je toliko širok da omogućuje istraživanja od subatomskog nivoa pa sve do postanka univerzuma.
Koliko je danas važno poznavanje statistike najbolje ilustruje sledeća, često citirana izjava
čuvenog engleskog pisca naučno-fantastičnih romana Herberta Džordža Velsa “Statistika će
jednog dana biti neophodna običnom građaninu isto onoliko koliko čitanje i pisanje“. A taj dan je
osvanuo početkom trećeg milenijuma. "Ne potcenjujući značaj matematike u statističkim
istraživanjima, mora se ipak priznati da je statistika nešto više nego primenjena matematika: ona
je grana opšte naučne metodologije i njoj matematika služi samo kao pomoćno sredstvo"
Pogledajmo nekoliko primera ;
PRIMER 1.1: "Od 1.000 ispitanih punoletnih građana Srbije 56,9 odsto njih se odlučuju za
kupovinu domaćih proizvoda kada smatraju da su bolji od inostranih, dok 30,4 odsto građana
kupuje domaće proizvode kada "nema boljih inostranih". Domaće proizvode nikada ne kupuje
1,5 odsto građana Srbije. Najčešći proizvodi stranog porekla koje građani Srbije kupuju su
odeća, zatim obuća, sredstva za higijenu i hrana"
PRIMER 1.2: "45,94% studenata ocenjuje svoj život kao dobar, 34,28% ocenjuje svoj život kao
osrednji, dok samo 9,21% daje izrazito loše ocene. Što se tiče očekivanja u budućnosti 46,71%
predviđa sebi dobar život u budućnosti dok samo 8,73% daje izrazito loše ocene “
PRIMER 1.3: "Narodna banka Srbije (NBS) istraživala je koliko je poverenje građana u
bankarski sistem i na uzorku od 1.500 ispitanih građana došla do podatka da 80 odsto građana
koristi bankarske usluge, 74 odsto ima tekući račun, 23 odsto je zaduženo kreditima, a tek sedam
odsto štedi u bankama. Na uzorku od 1.500 ispitanika NBS je saznala da 24 odsto ljudi nema
poverenje u banke, 29 odsto im veruje, dok je 44 odsto neutralno".
Statističke službe:
Statistička služba kod nas bavi se prikupljanjem, obradom i prezentacijom rezultata statističkih
istrazivanja.
Nosioci istrazivanja a ujedno i izvršioci koji organizaciono čine statističku sluzbu su:
7
