Porodično pravo

POJAM I PREDMET PORODIČNOG PRAVA

• Porodično pravo se uobičajeno posmatra u svoja dva vida: porodično pravo kao grana (deo) pozitivnog prava i porodično pravo kao deo pravne nauke.
• Pravni sistem se sastoji od bezbroj pravnih normi kojima se uređuju različiti društveni odnosi.
• Porodično pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliše porodica i odnosi između članova porodice.
• Normama porodičnog prava regulišu se odnosi koji nastaju povodom formiranja porodice, njenog trajanja i, eventualno, prestanka postojanja.
• Ovi odnosi se zasnivaju na vezi muškarca i žene, s jedne strane, i rađanju i oblicima srodstva, s druge strane.
• Ovim, prvenstveno prirodnim vezama, pravo daje formu i određuje njihov obim i sadržinu.
• Porodično pravo je i posebna naučna disciplina. Ona se bavi sistematizovanjem pravnih normi, njihovim uopštavanjem i grupisanjem u pravne institute, iznalaženjem zajedničkih načela i kritičkim razmatranjem i promišljanjem novih i boljih rešenja.
• Bavi se i normama porodičnog prava iz prošlosti i predlaže nova rešenja za budućnost.
• Predmet interesovanja je i uporedno pravo.
• Predmet porodičnog prava su porodičnopravni odnosi u kojima se obezbeđuju životne potrebe članova jedne porodice.
• Subjekti porodičnih odnosa, imaju različit položaj i ulogu (supružnik, roditelj, dete, srodnik, usvojitelj, usvojenik). Jedno isto fizičko lice može imati tokom života različite položaje. Ono može postati subjekt porodičnog odnosa samim rođenjem (npr. Prava deteta u odnosu na roditelje) , dok se u drugim slučajevima zahteva određen uzrast ili sposobnost (npr. Za zaključenje braka ili usvojenje).
• Porodični odnosi su prvenstveno lične prirode – tiču se prava i dužnosti lične prirode između supružnika, roditelja i dece, srodnika.
• U manjem obimu, predmet regulisanja su i imovinski odnosi (obaveza izdržavanja, odgovornost za potrebe bračne zajednice, itd).
• Samo neki tipični imovinski odnosi spadaju u porodično pravo.

PODELA PORODIČNOG PRAVA
Najčešća podela, prema načinu zasnivanja porodičnog odnosa, je na: bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.

1. Bračno pravo uređuje pitanja sklapanja, dejstva i prestanka braka. U poslednje vreme, ovde spadaju i pitanja vezana za vanbračnu zajednicu.
2. Roditeljsko pravo uređuje pravne odnose između roditelja i njihove dece, rođene u braku ili van braka, ili usvojene. Tu su i pitanja koja dotiču pravila utvrđivanja porekla deteta i prava dece, kao i odnose između ostalih srodnika.
3. Starateljsko pravo uređuje pitanja zaštite nekih lica koja nisu u stanju da se staraju o sebi i samostalno štite svoja prava i interese – deca bez roditeljskog staranja i punoletna lica koja su nesposobna za rasuđivanje.
4. Druga podela porodičnog prava je na lično i imovinsko.
5. Lična prava su ona koja za svog titulara ne predstavljaju nikakvu materijalnu vrednost (obaveza vođenja zajednice života, obaveze roditelja prema deci u vezi vaspitanja i obrazovanja, pravo na poštovanje privatnog života).
6. Imovinska prava imaju novčanu sadržinu i predstavljaju za svoga titulara ekonomsku vrednost. Ova prava su u prometu, jer ih titular može preneti na druga lica.
7. Prema nekima (Gams) , lični odnosi čine predmet porodičnog prava u užem smislu reči.
8. Imovinski odnosi čine predmet porodičnog prava ali u širem smislu (porodično imovinsko pravo).
9. Imovinski porodični odnosi predstavljaju sponu koja još uvek spaja porodično i građansko pravo.

110. Druge podele:

11. Porodično pravo u užem smislu reči – reguliše samo unutrašnje odnose članova porodice, dok porodično pravo u širem smislu reguliše i odnose porodice i društvenog okruženja.
12. U okviru materijalnog porodičnog prava nalaze se odredbe koje se bave sadržinom porodičnih odnosa, a procesno porodično pravo čine odredbe o parničnom, vanparničnom, izvršnom i upravnom postupku u porodičnim odnosima.

 
MESTO PORODIČNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU

• Argumenti za izdvajanje porodičnog prava od građanskog
• Porodično pravo reguliše pretežno lične odnose, a građansko pravo imovinske. Imovinski odnosi između članova porodice su neprometljivi, za razliku od imovinskih odnosa građanskog prava.
• Kogentni (prinudni) karakter normi porodičnog prava – odnosi u građanskom pravu su uređeni pretežno dispozitivnim normama, odnosno stranke svojom voljom regulišu međusobne odnose. Samo ako to ne učine primeniće se pravilo iz pravne norme. Ipak, u poslednje vreme sve je više mogućnosti da se voljom, ugovorno, uredi i sadržina porodičnih odnosa,
ličnih i imovinskih.
• Razlika je i u prirodi sankcije. Izvršavanje porodičnopravnih obaveza ne može se obezbediti neposredno, direktnom sankcijom, kao u slučaju građanskog prava. Sankcija je posredna, primerena posebnom karakteru ovih odnosa zasnovanih na osećanjima ljubavi, naklonosti, prijateljstva.

 
OSNOVNA NAČELA PORODIČNOG PRAVA

• 1. Načelo jednakosti i ravnopravnosti u porodičnim odnosima – odnosi se ne samo na ravnopravnost muškarca i žene već i dece, bez obzira na poreklo i bez obzira na to da li roditelji vrše ili ne vrše roditeljska prava.
• Naše ranije porodično pravo se zasnivalo na neravnopravnosti i nejednakosti. Evolucija običaja i morala, promena društvenih vrednosti, odrazili su se naročito na porodične odnose.
• Ovo načelo doprinosi eliminaciji svih ostataka diskriminacije po bilo kom osnovu, koji su posledica zadržanih patrijarhalnih običaja i morala.

• 2. Načelo posebne zaštite porodice – proizlazi iz Ustava (čl. 66) , Porodičnog zakona (čl. 2 st. 1) , i drugih izvora. Posebnu zaštitu uživa porodica, a ne brak, kao nekada – zaštitu uživa svaka porodica, bez obzira na osnov nastanka.
• Posebna zaštita porodice ostvaruje se naročito u sudskom i upravnom postupku, ali i kroz aktivnost drugih organa: organ starateljstva, bračna i porodična savetovališta itd.
• 3. Načelo posebne zaštite dece – Prema Ustavu, svi građani su pravno jednaki, ali deca zbog svog uzrasta i upućenosti na pomoć drugih moraju uživati posebnu, dodatnu pomoć i zaštitu.
• U situaciji kada zaštita porodice nije dovoljna ili kada sasvim izostane, država je obavezna da preko nadležnih organa pruži deci posebnu zaštitu (dužnost suda da se o interesima dece stara po službenoj dužnosti, na primer)
• Posebna zaštita dece obezbeđuje se i na međunarodnom planu preko dokumenata UN ili regionalnih izvora. Naročit značaj ima Konvencija opravima deteta, čiji je osnovni sadržaj utkan u porodično zakonodavstvo Republike Srbije.

NEPOSREDNI (DIREKTNI) IZVORI PORODIČNOG PRAVA

• Osnovni neposredni izvori – regulišu prevashodno porodične odnose

Dopunski neposredni izvori primarno regulišu neke druge društvene odnose.

• Ustavni principi koji se odnose na porodično pravo:

1. Princip posebne zaštite majke, samohranog roditelja i deteta (čl. 66. St. 1 Ustava)
2. Princip ravnopravnosti dece rođene izvan braka sa decom rođenom u braku (čl. 64 st. 4).
3. Princip slobodnog roditeljstva (čl. 63). Prema stavu 2 istog člana, država treba da podstiče roditelje na rađanje, pre svega merama populacione politike, kako bi se ostvarila politika rađanja što većeg broja željene dece.

• Od 1. Jula 2005. Godine primenjuje se novi Porodični zakon (PZS).
• Korenita reforma bila je neophodna iz sledećih razloga:

1. Porodični život se promenio pojavom velikog broja novih nepotpunih porodica, čime je doveden u pitanje model“nuklearne porodice”.
2. Evolucija biologije i medicine – na nov način se postavlja pitanje utvrđivanja porekla deteta.
3. Prihvatanjem Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovinih sloboda i Konvencije o pravima deteta naše pravo se moralo prilagoditi njihovim zahtevima i standardima.
4. Dopunski izvori porodičnog prava su oni zakoni koji regulišu neke druge društvene odnose ali i dopunjuju osnovni izvor ili su značajni za ostvarivanje i zaštitu nekih posebnih prava članova porodice.
5. Zakoni koji regulišu materiju ličnog imena, matične knjige, osnovne svojinskopravne odnose, obligacione odnose, nasledne odnose, socijalnu zaštitu, uslove i postupak prekida trudnoće, vanparnični postupak, parnični postupak, izvršni postupak, upravni postupak.

 
MEĐUNARODNI IZVORI PORODIČNOG PRAVA

• Akti međunarodnog prava postaju izvori prava ukoliko ih je ratifikovao zakonodavni organ, i nakon stupanja na snagu.
• 1948. Godine UN su usvojile Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka u kojoj se štiti i pravo punoletnih muškaraca i žena da bez ikakvih ograničenja u pogledu pace, državljanstva ili veroispovesti, zaključuju brak i zasnivaju porodicu (čl. 16).
• Kasnije su usvojeni i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji uglavnom ponavljaju odredbe o braku i porodici koje su već postojale u Deklaraciji, ali sada sa obavezujućim dejstvom za države koje su ih ratifikovale.
• Pored ovih dokumenata, od strane Generalne skupštine UN, usvojeni su i drugi dokumenti značajni za porodično pravo:
• Konvencija o zaštiti materinstva,
• Konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu,
• Konvencija o državljanstvu udatih žena,
• Konvencija o pristanku na brak, o minimalnoj dobi za brak i za registraciju braka,
• Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
• Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je usvojena 1950. Godine u Rimu. Za porodično pravo naročito značajni su član 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i u izvesnoj meri čl. 12(pravo na brak i zasnivanje porodice).
• Konvencija o pravima deteta iz 1989. Godine, detetu priznaje pravni status koji obuhvata posebna prava.
• Porodični zakon Srbije mnoge odredbe iz ove Konvencije gotovo je doslovno preuzeo, što i nije bilo potrebno, ako se zna da se Konvencija može primenjivati i neposredno od strane naših sudova, bez obzira da li su odredbe međunarodnog prava unete u domaće zakonodavstvo.