Предмет: Увод у информационе системе
Тема: Примена ГИС-а у ЈП „Пошта Србије“
Професор: Студенти:
Зоран Ж. Аврамовић Јелена Секешан ПС110141
Петра Марић ПС110267
Београд, 2016
3
Увод
ГИС (Географски Информациони Систем) је област информационих технологија која се
развија великом брзином. ГИС је релативно нова, али широко примењена технологија,
која је своју примену нашла у великом броју наука, дисциплина и вештина, али и у
решавању свакодневних проблема.
Нажалост, сам термин, колико год тачан у случају примене ових информационих система
у географији, није баш најбољи избор за дефинисање нечег тако широког као ГИС данас,
јер како је наука усвајала ГИС као алатку за решавање проблема у свом домену, тако се
технологија прилагођавала специфичним захтевима корисника.
У обимној литератури о ГИС-у постоји веома велики број различитих дефиниција, описа и
тумачења. Ниједна од дефиниција није погрешна, али ниједна није ни апсолутно тачна и
прецизна. Различити аутори су са свог становишта и у контексту конкретне примене,
описивали ГИС.
Због широког скупа области у којима се ГИС користи, дефиниција напросто не може да
буде апсолутно јединствена и прецизна. Као последица раста популарности и све веће
примене ГИС-а у најразличитијим подручјима, појављују се нове дефиниције и
терминологије, прилагођене конкретним задацима и циљевима.
Између стручњака, који се баве овом проблематиком постоји стална расправа о основним
дефиницијама ГИС-а. Чињеница да професионалци данас не могу да се сложе око
јединствене дефиниције ГИС-а је пре предност него недостатак. Ово указује на велике
могућности које ГИС има за примену у свим областима.
Појам „географски информациони систем“ се може посматрати на следећи начин:
Географски
– представља платформу за просторне податке, који се приказују у
облику дигиталних мапа, табела и сл.
Информациони
– омогућава обраду и преглед просторних и других података,
применом алата и њихов унос, чување, обраду и презентацију.
Систем
– повезивање корисника и рачунара у циљу подршке управљању, анализу
и доношење одлука при пројектовању.
Дакле, можемо да закључимо да је ГИС један од најмоћнијих алата који помаже да се
разуме природа простора. Он је успео да обједини оно што је најбоље из два тотално
одвојена подручја:
картографије
и
информатике
.
4
Географски Информациони Систем пружа могућност обједињавања графичких садржаја и
табеларних података у циљу решавања проблема из реалног пословног и радног
окружења. Главна карактеристика ГИС-а је способност да постави најразличитије типове
података у просторни контекст и да анализира њихове односе.
Кроз могућност креирања географских мапа, ГИС омогућава визуелизацију односа,
образаца и трендова који се јављају између информација у пословном окружењу,
омогућава увид у расположиве податке на лако разумљив начин, омогућава различитим
деловима организације да те информације деле, тако да организација лакше одговори
изазовима и проблемима у пословању. Користећи све што је до сада речено, може да се
формулише прецизнија дефиниција ГИС-а:
Географиски информациони систем је организован скуп рачунарских хардвера, софтвера,
географских података и корисника.
Пројектован је тако да омогућава ефикасно прикупљање, чување, обраду, анализу и
просторно приказивање географских и свих других информација које су од интереса за
корисника.
Из овако формулисане дефиниције, закључујемо да се Географски Информациони
Системи могу користити у областима: просторног планирања, управљања некретнинама,
менаџмента ресурса, имовине и средстава, у продаји, маркетингу, логистици, научним и
индустријским истраживањима, у процесима визуелизације просторних садржаја и у
изради општих географских, тематских и специјалистичких карата, у анализи просторних
података и опште у пословној аналитици.
Користећи могућности за интеграцију и анализу података корисници могу да искористе
ГИС за доношење бољих одлука, планирање пословања, смањење трошкова и повећање
прихода у пословању, повећање ефикасности и контроле над процесима.
У даљој обради ове теме биће објашњено:
Историјски развој ГИС алата,
Техничке карактеристике ГИС-а,
Могућности које ГИС пружа,
Потребу, значај и примену ГИС-а у ЈП ПТТ „Србија“.
6
Године 1967. развој првог правог светског операционог ГИС-а у Отави, Онтарио
подстакнуло је федерално министарство енергије, рударства и ресурса. Развио га је Роџер
Томилинсон, а назван је „Канадски ГИС“ (Canadian GIS; CGIS) и користио се за
складиштење, анализирање и руковање подацима прикупљеним за канадски земљишни
инвентар. Као иницијатива за одређивање способности земље у руралној Канади
картирањем информација о тлу, пољопривреди, рекреацији, дивљини, воденим птицама,
шумарству и употреби земљишта у размери 1:250 000.
Канадски ГИС донео је побољшање над применама картирања пошто је дозвољавао
могућности преклапања, мерења, дигитализовања, скенирања, а подржавао је
национални координатни систем који се проширио континентом. Кодиране линије попут
„лукова“ имале су праву уграђену топологију, те је памтио особине и локацијске
информације у одвојеним датотекама.
Канадски ГИС је трајао до 1990-тих и за време свог рада изградио је највећу дигиталну
базу података о земљишњим ресурсима у Канади. Развио се као главни базни систем за
подршку федералног и провинцијског планирања и управљања ресурсима. Његова снага
је била у анализи комплексних скупова података широм континента. „CGIS“ никад није
био доступан у комерцијалном облику. Његов почетни развој и успех подстакао је
различите комерцијалне примене картирања које су продавале фирме као на пример
„Intergraph“.
Неке од новина које је „CGIS“ пројекат донео биле су:
Коришћење специјалних скенера који су омогућили унос података са папирних
карата у рачунар (векторизација података – превођење растерске слике у
векторски формат),
Разврставање података у тематске слојеве (чување геометријски различитих
података (тачке, линије, полигони) у различитим тематским слојевима),
Чување атрибутивних и просторних (географских) података у одвојеним фајловима
(тзв. описни и графички сет података („descriptor dataset“ – DDS и „image dataset“ –
IDS),
Коришћење функција које омогућавају анализе преклапањем полигона, мерења
површине, као и оних које омогућавају кориснику да коришћењем круга или
полигона сам означи област коју жели да анализира.
Други историјски битан корак у развоју ГИС-а уследио је крајем 1960-тих у САД увођењем
„DIME“ стандарда за кодирање (Dual Independet Map Encondig). Овај стандард, заједно са
„GBF“ стандардом (Geographic Base Files) који је из њега произашао, представља
историјску прекретницу у развоју ГИС-а.
