Problemi svetskog monetarnog i finansijskog sistema

Uvod

Od početka svetske ekonomske krize 2008. godine desili su se razni potresi bankarskih sistema širom sveta, pre svega, u Americi odakle ova kriza i vodi poreklo. Kao osnovni uzrok krize navode se deregulacija finansijskog sistema i na toj osnovi izgrađena poslovna kultura neobuzdanih i neodgovornih finansijskih špekulacija. Može se reći da je krivica za krizu locirana u finansijskom sistemu. Tada su se pojavile mnoge banke koje su se našle u problemima, pre svega zbog ogromnih gubitaka koje su pretrpele zbog nemogućnosti da naplate kredite. Zbog toga su sve počele da traže pomoć od svojih država. Cilj ovog rada je da pokaže u kom stanju je finansijski sektor sveta četiri godine nakon izbijanja krize, s obzirom da banke predstavljaju veoma važne finansijske institucije koje primaju depozite od onih koji štede i daju pozajmice onima kojima nedostaje novac za obavljanje određenog posla. Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efikasno kanališu sredstva od štednje ka investicijama će vrlo loše funkcionisati. Predmet ovog rada je međunarodni  finansijski sistem, problemi u njegovom funkcionisanju i mere koje treba preduzeti da se oni ublaže ili eliminišu.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je institucija bez koje bi današnja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i reši sve probleme i poteškoće na kojem međunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu između zemalja nikada nisu ništa dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rešenje u savladavanju svih finansijskih poteškoća. Dakle, za MMF se može reći da je najvažnija i najveća međunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najveći značaj. Moglo bi se reći da članstvo neke zemlje u MMF-u znači da će ta zemlja pomagati drugim članicama, ali i da će njoj biti pružena pomoć u slučaju nekih njenih unutrašnjih ili spoljnih finansijskih poteškoća.
Svaka zemlja učestvuje u odlučivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u Fondu, tako da je odlučivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najveći deponenti su Sjedinjene Američke Države. Međutim, bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju čijih glasova ima procentualno manje, nisu marginalizovani jer se mnoge značajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%, pa ako deluju jedinstveno mogu da utiču na odluke. Razvijene svetske zemlje a posebno SAD, ako imaju u interesu donošenje neke odluke koja bi njima odgovarala, mogu lako da privole još neke zemlje (ZUR) čiji su im glasovi neophodni da bi izglasali takvu odluku. Iako ovakvo mišljenje nije moguće dokazati, sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moći često nadjačava snagu argumenata slabije razvijenih zemalja, odnosno brojnijih zemalja – članica.
Ono što se ne može osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i održavanje monetarne stabilnosti u svetu.
Međunarodne finansijske institucije se osnivaju međudržavnim ugovorom ili sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju rešavanja razvojnih, stabilizacionih, finansijskih, monetarnih i drugih sličnih problema zemalja-članica.
Nastanak ovih institucija započinje za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata, sa ciljem eliminisanja postojećih konflikata između pojedinih grupacija zemalja, kao i sa ciljem izgradnje jednog efektivnog sistema međunarodnih prava i dužnosti, pre svega u oblasti ekonomije. Ovo je zbog toga što su upravo ekonomske krize u prošlosti često dovodile do lokalne i međunarodne političke nestabilnosti, pa i ratova. Velika ekonomska kriza u predratnoj Nemačkoj imala je za posledicu nastanak i uspon fašizma, a duboka depresija američke i celokupne evropske privrede krajem devedesetih i tokom tridesetih godina dvadesetog veka, dovela je do velike nezaposlenosti i socijalne nesigurnosti koja je pretila da uruši kompletnu svetsku ekonomiju. Zato se javila potreba za stvaranjem međunarodnih institucija kako bi različite zemlje mogle preko njih međusobno da sarađuju u raznim oblastima i pomažu jedna drugoj. Takođe, njihova svrha je bila i ublažavaje tenzija između pojedinih zamelja kako bi se obezbedio mir u svetu. Smatralo se da se to najbolje može postići kroz ekonomski prosperitet svih ili velike većine zemalja, a međunarodne finansijske institucije su trebale da imaju značajnu ulogu u ostvarivanju takvog prosperiteta.
Rad se sastoji od tri celine. U prvom delu rada dat je osvrt na finansijski i monetarni sistem i njegove osnovne karakteristike. Takođe, ovaj deo rada govori i o osnovnim delovima finansijskog sistema i faktorima koji utiču na njegovu razvijenost. Drugi deo rada bavi se Međunarodnim Monetarnim Fondom i Svetskom bankom, njihovom organizacijom i funkcionisanjem kao i institucijama koje pripadaju tom sektoru. U trećem delu su objašnjeni problemi u njihovom funkcionisanju.