С А Д Р Ж А Ј:
УВОД
3
1. Појам и врсте насиља 4
1.1.
Агресија и насиље – сличности и разлике
5
2. Врсте насиља 7
3. Облици насиља
9
4. Кривична дјела са елементима насиља
11
5. Фактори који утичу на формирање делинквентне личности
14
5.1.
Теорије о узроцима криминалитета и делинквенције
14
5.1.1. Биолошке теорије
14
5.1.2. Психолошке теорије 15
5.1.3. Социолошке теорије 16
5.2.
Фактори који утичу на појаву делинквентног понашања
17
5.2.1. Егзогени фактори
17
5.2.1.1. Утицај породице 17
5.2.1.2. Утицај средстава масовне комуникације
19
5.2.1.3. Клима и географски положај
20
5.2.1.4. Економске кризе, сиромаштво и незапосленост
21
5.2.1.5. Урбанизација и миграције становништва
23
5.2.1.6. Утицај ратних и других катастрофа
25
5.2.2. Ендогени фактори 26
5.2.2.1. Интелигенција
26
5.2.2.2. Насљеђе
27
5.2.2.3. Емоције
28
5.2.2.4. Мотив
28
6. Појам профилисања 30
7. Врсте профилисања 33
7.1.
Практично – дедуктивно оријентисан поступак профилисања 33
7.2.
Индуктивно установљавање профила извршиоца
34
8. Географско профилисање
37
9. Поступак профилисања
42
9.1.
Израда профила личности 43
10. Примјена профилисања
46
2
11. ЗАКЉУЧАК 49
12. ЛИТЕРАТУРА
51
У В О Д
С обзиром да живимо у времену у ком је насиље феномен који се све чешће
среће у свакодневном животу, самим тим му је неопходно приступити озбиљније и
посветити више пажње како у теоретском тако и у практичном смислу.
Као битан корак у рјешaвању овог проблема, или бар његовом квантитативном
смањењу, неопходно је на вријеме препознати склоности ка насиљу код личности. С
тим у вези у литератури су се појавиле одређене теорије које су дале одређене
карактеристике личности којe су склонe насилничком понашању и који се могу
појавити као евентуални учиниоци кривичних дијела, како оних без тако и оних са
елементима насиља. О тим теоријама као и узроцима насилничког понашања у раду је
посвећена посебна пажња.
Профилисање учичинилаца кривичних дијела представља веома важан сегмент у
процесу расвјетљавања кривичног дјела и откривању његовог учиниоца. Ово је
релативно нов процес који припадници органа Унутрашњих послова примјењују, а који
је дао доста добре резултате. То је процес који се још треба истраживати и допуњавати,
и који ће свакако у будућности у стручној литератури и практичном поступању
заузимати значајно мјесто.
У самом раду је детаљно објашњен процес профилисања личности и поступак
израде профила личности.Генерално, под профилисањем се подразумиjевају технике
које омогућавају сазнавање елемената профила на основу анализе посљедице
кривичног дјела, као резултата дјеловања преступника и његове интеракције са мјестом
извршења. Циљ профилисања је сужавање круга осумњичених. Само профилисање
почива на два основна логичка метода – индуктивном и дедуктивном. Суштина
индуктивних метода је утврђивање заједничких особина извршилаца одређених
кривичних дијела, на одређеном простору и у одређеном времену, тј. установљавање
средњих статистичких вриједности помоћу којих се доносе одређени закључци о
типичном извршиоцу. Дедуктивне методе усмјерене су на утврђивање најбитнијих
особина извршилаца, при чему се у процесу профилисања користи само оно што је
познато, без уопштавања и оквирних процjена
4
сукобе.
1
Сигмунд Фројд је тврдио да се насиље налази у самим темељима човјекове
природе и нагона за опстанком, а касније и његове жеље за супериорношћу над другим.
Насиље није случајно везано за човјека и друштво јер је оно тијесно везано за настанак
институција и друштвених процеса.Примјер тога је држава која је требало да ријеши
проблеме сукоба и насиља,а управо је она поприште разних сукоба и насиља.Тако
многи теоретичари посматрају насиље као једну од карактеристика друштва управо
због улоге сукоба у друштвеном животу.Насиље је присутно у свим историјским
периодима развоја друштва и данас се манифестује у различитим облицима и
интезитету.Држава и друштво уопште реагују са свим расположивим инструментима на
ову појаву али је оно и даље присутно.
Насиље најчешће произилази из конфликта који је посљедица сукоба двије
различито организоване структуре личности. На овим просторима још увијек недостаје
истраживања која би се бавила околностима које доводе до насиља и у којима се
насиље дешава.
2
Управо због тога велики напори су усмјерени ка:
- научној анализи свих аспеката насиља;
- истраживању начина настанка,генезе насиља;
- дефинисању модела за превенцију насиља и
-формулисању квалитетније друштвене,правне реакције на деликте са елементима
насиља.
3
1.1.Агресија и насиље –сличности и разлике
Насиље се обично дефинише као облик испољавања агресивног понашања,при
чему се чини свјесни напор да се изазове бол или повреда.
4
Није онда случајно што већина расправа о насиљу започиње разматрањем
феномена агресије и агресивности, са којима је оно у најужој вези, пошто и једно и
друго спадају у тзв. „негативне“ друштвене појаве или „негативне друштвене мотиве“.
1
Трипковић М.,Насиље у спорту као сегмент насиља у друштву,Дефендологија.број 10, Бања Лука, 2001.
2
Ђурђевић З., Кривично правни аспекти и тенденције у превенцији криминалитета и насиља, Зборник
радова Спречавање свих облика криминалитета, 2006. година, стр. 105.
3
Исто., стр. 111.
4
Сlaude h.nadeau,wayne halliwell, pshychology of motor and sport, Нuman press,1979.
5
У социологији и социјалној психологији прави се, наиме, разлика између тзв.
„позитивних“ и „негативних“ друштвених мотива.
Док код првих, који афирмишу мирољубивост, рад и стварање, постоји
позитиван однос према другим људима – исказан кроз друштвеност, човјекољубље и
љубав; код других се преферирају агресивност, насиље и разарање, па се ту јавља
негативна усмјереност – изражена кроз недруштвеност, самољубље и мржњу – што
спутава развој људских могућности, било индивидуалних или колективних, како
посматрано из угла насилника тако и са становишта жртава насиља.
5
Агресивност се, у том смислу, најшире може одредити као релативно постојана
склоност појединаца или друштвених група да се према својој околини, као и према
себи самоме, односи непријатељски, с циљем да се они, посредно или непосредно,
оштете, повриједе или униште, било физички или психички.
Појам агресивност потиче од латинске ријечи која значи навалити,приступити
некоме и садржи у себи низ значења:насилност,нетрпељивост,људско понашање
повезано са силом и моћ да другоме наметне своју вољу или одређено понашање.Као и
већина других појава и агресивност се мора некако исказати,а према начину
исказивања она може бити вербална и физичка.
5
Коковић Д., Насиље спортске публике,Дефендологија,бр.10., Бања Лука,2001 година, страна 56.
7
етничке припадности, језика, вјерског увјерења, боје коже, пола или сексуалне
оријентације, здравственог статуса или родног идентитета неког лица
7
.
Постоје многи синоними који се користе као замјена термину насиља.
8
Сви се они
могу користити за објашњење одређеног броја радњи насиља. Суштина и основа
ријечи насиље је у начину вршења радње,односно начин понашања учиниоца.
Насиље представља незакониту употребу силе и пријетње силом, а сила и
пријетња су средство које учинилац користи у оквиру насиља, а који је противправан и
законом забрањен.
3. ОБЛИЦИ НАСИЉА
7
Кривични закон Републике Српске, Сл. Гласник Републике Српске бр. 49/03
8
ЂорђевићЂ., Кривично правни аспекти насиља на спортским приредбама, КПА Београд, Зборник
радова, Тара, 2010. стр. 32.
