Географски факултет
Универзитет у Београду
Просторни размештај аграрне производње у Браничевском округу
Семинарски рад
Асистент: Студенти:
Мр Микица Сибиновић Милена Симоновић 23/2012
Душица Гавриловић 11/2012
Београд, 2014.
2
Садржај
1. Увод .............................................................................................................3
2. Географски положај..................................................................................3
2.1 Физичко – географски положај............................................................3
2.1.1 Физичко – географске карактеристике....................................4
2.2 Саобраћајно – географски положај......................................................6
2.3 Економско – географски положај........................................................7
3. Демографске карактеристике.................................................................8
3.1 Аграрне густине насељености.............................................................9
4. Коришћење пољопривредног земљишта............................................11
4.1 Структура пољопривредних површина............................................11
4.2 Правци коришћења пољопревредног земљишта..............................13
5. Биљна производња..................................................................................15
6. Сточна производња.................................................................................18
6.1 Пчеларство...........................................................................................21
7. Продуктивност производње..................................................................22
7.1 Укупна производња............................................................................23
7.2 Продуктивност по хектару пољопривредне површине...................23
7.3 Продуктивност рада............................................................................24
7.4 Бруто друштвени производ по глави становника............................25
8. Аграрни потенцијал...............................................................................26
9. Перспективе развоја...............................................................................28
10. Закључак...................................................................................................29
11. Литература...............................................................................................32
4
Слика 1. Физичко – географски положај Браничевског округа
1
2.1.1. Физичко – географске карактеристике
Основна црта рељефа Браничевског округа је његова подељеност у две макроцелине:
низијски део у западним делу и северозападном и брдско – планински у осталим деловима.
Низијски део представљен је плитким долинама Дунава, Велике Мораве, Млаве, Пека. Један
од најзначајнијих облика низијског рељефа је равница Стиг ( Стишка равница ) која
представља део јужног обода Панонске низије и простире се од Хомољских планина на југу
до ушћа Млаве у Дунав на северу. Брдски појас у средишњем делу и на истоку
каракатеристичан је по смењивању облика крашког рељефа са котлинским рељефом у
горњим делу долина Млаве и Пека, тако да је део општина овог округа позициониран на
падинама Хомољских планина и Бељанице. Површине са планинским рељефом су мало
заступљене, јер се надморске висине преко 1000 м јављају само на северним падинама
Бељанице.
Што се тиче хидролошких карактеристика, овај регион представља једну од две зоне
које су најбогатије водом у средишњем делу Србије. Ту се пре свега мисли на велике
површинске токове ( Дунав и Велика Морава ), токове средње величине ( Млава и Пек ) и
бројни мали токови са сталним или повременим и периодичним отицањем воде, али треба
напоменути да постоје велике количине подземне воде. Управо због ове чињенице, на
територији Браничевског округа постоји мрежа хидролошких станица, како за површинске
тако и за подземне воде, које свакодневно прате водостаје токова.
1
http://www.kucevo.rs/
5
Слика 2. Мрежа станица површинских (лево) и подземних вода (десно)
2
Што се тиче климе овог простора, важно је рећи да термички ток има правилан
режим са минимумом у јануару и максимумом у јулу и доста израженим степеном
континенталности. Овде је јесен топлија од пролећа што је веома значајно за сазревање
плодова. Просечна температура износи око 11° С. Низијски део има уједначен термички
режим, док са порастом надморске висине промене постају чешће и осетније и смањује се
број летњих и тропских дана, а повећава број ледених. Долина Велике Мораве прима
просечно 600 – 700 мм падавина, док у планинском подручју количина падавина износи и
преко 1000 мм. Најзначајнији ветар овог округа је свакако кошава, а заступљени су и
западни и северозападни ветрови.
У погледу геолошког састава, карактеристично је присуство разноврсних стена.
Растресити седименти готово у потпуности покривају западни и средишњи део планинских
подручја. На њих се са источне стране надовезује релативно узак појас чврстих
седиментних стена, претежно кречњак, док се на крајњем источном делу јављају шкриљци и
магматске стене. Брдски терени у долинама важнијих токова овог подручја састоје се од
стена у чији састав улазе шљункокови, пескови и глине. Лес се јавља око Пожаревца и у
Стигу. Од типова земљишта који се овде јављају треба издвојити чернозем који обухвата
простране површине у околини Пожаревца и доњем току Млаве, на простору
Великоградиштанске пешчаре јављају се пескуше, а смонице, рендзине и гајњаче у
источном делу.
Узимајући све ово у обзир, може се закључити да нижи – брежуљкасти део
Браничевског округа има велике и разноврсне услове за развој привреде, а највише
пољопривреде. Ту се истиче обрадиво земљиште које је у великом делу највишег квалитета,
великеколичине површинске и подземне воде, повољни климатски услови.
2
www.hidmet.gov.rs
7
Осим друмског, на територији Браничевског округа постоји и железнички саобраћај.
Окосницу тог саобраћаја представља регионална пруга Београд – Мала Крсна – Пожаревац
– Мајданпек – Бор – Распутница која приближно има правац пружања запад – исток и њом је
остварена најближа железничка веза региона источне Србије са пругом Београд – Ниш, а
преко ње и веза са осталим европским железничким пругама (Нацрт регионалног
просторног плана за подручје Подунавског и Браничевског управног округа 2011-2020.
године).
Овај простор има повољан положај у односу на аеродром „Никола Тесла“ у Београду
као и у односу на аеродром „Константин Велики“ у Нишу. Овде се налази и један спортско –
туристички аеродром у Костолцу.
На крају треба споменути и речни саобраћај који није довољно развијен и поред тога
што постоје услови за то. Најважнији водени пут је свакако Дунав, ту је још и Велика
Морава која је пловна само при ушћу на неких 20 км.
На основу овога може се закључити да Браничевски округ има веома повољан
саобраћајно – географски положај.
2.3 Економско – географски положај
Економско – географски положај представља положај неког места у односу на
елементе друштвене производње или центре економског развоја.
Захваљујући природном положају општина које се налазе поред река, Браничевски
округ има веома повољне услове за развој свих делатности, од пољопривреде до индустрије.
Готово да нема делатности која није присутна на овом подручју, али су пољопривреда,
сточарство, енергетика и прехрамбена индустрија најзаступљеније. Нешто мање су
заступњене метална и текстилна индустрија. Пољопривреда је посебно развијена на
просторима Стига и у долинама Дунава, Велике Мораве, Млаве и Пека, а остале делатности
углавном у близини Пожареавца и Костолца. Највећи енергетски капацитети ( производња
угља, електричне енергије ) налазе се у Костолцу у саставу ПД ТЕ-КО „Костолац“.
Производња електричне енергије у термоелектранама „ Костолац А и Б“ чини преко 15 %
укупне производње ЕПС-а. Највећи погони у оквиру прехрамбене индустрије су „Бамби-
Банат“ а.д. , млекара „Имлек“...
