Protokol prirodnog kapitala

UVOD
Upoznavanje sa prirodnim kapitalom, Protokol i fazni vodiči
U poslednjim decenijama, ekonomski rast je išao ruku pod ruku sa neodrživom potrošnjom prirodnog kapitala i velikim zagadjenjem. Uticaji na društvene potrebe kao sto su smanjenje prirodnih izvora, pogoršanje kvaliteta vode i vazduha, gubitak šuma i biodiverziteta su sve više prepoznati od strane biznis lidera. Medjutim, oni su retko faktori u donošenju biznis planova jer nisu ni vrednovani ni dovoljno jasni.
U 2008.godini, na primer, Izveštaj Ujedinjenih nacija o odgovornom ulaganju (UNPRI) otkrio je da su godišnji ekonomski troškovi zbog trošenja prirodnog kapitala i zagadjenja povezanih sa biznisom iznosili 6,6 triliona dolara ili 11% globalnog GDP-a. Uz to, istraživanje je pokazalo da više od 50% zarada kompanija je zavisilo od troškova okoline u portfoliju jednakosti prema MSCI Svetskog indeksa zemalja (UNPRI, 2010). Ekonomski gledano, ovi rizici su toliko veliki da Izveštaj o globalnim rizicima Svetskog Ekonomskog foruma (2015) navodi da su kriza sa vodom, neuspelo adaptiranje na klimatske promene, skokovi cena energije, gubici zbog kolapsa biodiverziteta i ekosistema medju prvih deset globalnih rizika u narednih deset godina merenih po skali verovatnoće globalnih uticaja.
Medjutim, gde ima rizika, ima i mogucnosti.Biznisi koji donose tradicionalne odluke da bi se suočili sa nesigurnošću koju donose ekonomija, društvo i okruženje, mogu se naći u zamci u borbi sa spretnijim takmičarima u budućnosti (Bain&Company,2015).Na kraju, Protokol o prirodnim resursima (u daljem tekstu Protokol) obezbedjuje standardizovan pristup da omogući svakom biznisu da izmeri i vrednuje svoj uticaj i zavisnost od prirodnih resursa. Najzad, svrha Protokola je da pomogne biznisu da integriše svoj odnos sa prirodom sistematično i kroz strategiju i postupke.
Uticaji i zavisnosti prirodnog kapitala su često specifični u sektoru u kom se biznis odvija. 2013.godine, Koalicija prirodnog kapitala (u daljem tekstu Koalicija) vrednovala je neprocenjivi prirodni kapital koji troši primarna proizvodnja (uključujuci poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i rudarstvo)i neke osnovne proizvode (uključujuci cement, čelik,pulpu i papir) procenjujuci te sektore na 7,3 triliona dolara. Štavise, većina ovih sektora ne generiše dovoljno profita da pokrije udare okruženja sa potrošačkim sektorima kao najizloženijim (Koalicija, 2013). Prepoznajući specifičnosti uticaja i zavisnosti sektora prirodnog kapitala, Protokol podržavaju sektorski vodiči koji obezbedjuju dodatna uputstva za biznise koji primenjuju Protokol u specifičnim sektorima. Godine 2016. Protokolu će se dodati vodiči za sektore hrane i pića i sektore opreme, a jos dodatnih vodiča ce slediti u budućnosti.
Potrebe biznisa za standardizovanim uputstvima koja će pomoći u prevazilaženju uticaja i zavisnosti od prirode su evidentirana u širokoj reviji biznisa koji je donela Koalicija u leto 2015.god. Ona je obezbedila uvid u stav široke lepeze poslova koji predstavljaju 15 sektora (uključujuci proizvode široke potrošnje, gradnju, hranu i piće, opremu i finansijske institucije) širom svih geografskih regiona. Biznisi kažu da bi svaka mera uspeha primene Protokola bila evidentirana u smanjenju rizika upravljanja, povećanoj konkurenciji i unapredjenju korporativnih izveštaja (Koalicija,2015). Konačno, ti benefiti su sadržani u naprednijem donošenju odluka u biznisu.
Kao odgovor ovom pozivu na akciju, sektorski vodiči pomažu da se prikaže kako prirodni kapital moze pomoći biznisu da profitira kroz primenu Protokola u specifičnim sektorima.