Razvojna psihlogija

PROBLEMI PSIHIČKOG RAZVOJA
Predmet razvojne psihologije
Razvojna psihologija je psihološka disciplina koja se bavi razvojem psihičkog života. Ona u svom predmetu izučavanja može obuhvatiti više linija razvoja psihičkih funkcija:

• filogenezu: razvoj psihičkog života u toku evolucije;
• ontogenezu: individualni psihički razvoj čoveka od začeća do smrti;
• mikrogenezu: razvoj pojedinačnog psihičkog procesa, psihičke pojave ili psihič-kog stanja;
• društveno-istorijski aspekt: razvoj psihičkog života u različitim kulturnoistorijskim periodima.

Razvojna psihologija se bavi i teorijskim i praktičnim pitanjima psihičkog razvoja:

a. opisom razvoja psihičkog života: na pojedinim stupnjevima filogeneze, u pojedinim istorijskim epohama, na pojedinim uzrastima, u pojedinim stadijumima ili fazama
razvoja;
b. izučavanjem razvojnih procesa: vremena javljanja, tendencija razvoja, načina menjanja, preobražavanja, nestajanja;
c. ispitivanjem uslova razvoja: uticaja bioloških i sredinskih faktora – socijalnih,  ekoloških, kulturnih;
d. objašnjavanjem psihičkog razvoja: otkrivanjem uzročnih veza između uslova razvoja, razvojnih promena i ponašanja;
e. utvrđivanjem zakonitosti psihičkog razvoja: opštih pravilnosti razvoja, povezanosti između fizičkog i psihičkog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u drugi;
f. predviđanjem razvojnog toka i ponašanja u (ne)povoljnim okolnostima;
g. usmeravanjem razvoja: stvaranjem povoljnih a ublažavanjem i otklanjanjem nepovoljnih uticaja.

Razvojna psihologija izučava ontogenetsku liniju razvoja obuhvatajući čitav životni tok – od začeća do kraja života. Ruski psiholozi je nazivaju uzrasna psihologija, a njeni ogranci su: dečja psihologija, psihologija adolescencije, psihologija odraslog doba ipsihologija staračkog doba – gerontopsihologija.10 Od svih oblasti razvojne psihologije najranije se konstituisala i danas je najrazvijenija dečja psihologija. Ona proučava razvoj psihičkog života u detinjstvu. Od prvih dana nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktičnoj primeni u svim oblastima rada sa decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Novija ispitivanja su otkrila da su razvoj i vaspitanje međusobno zavisni. Razvojni psiholozi različitih teorijskih orijentacija su
saglasni da učenje i vaspitanje bitno utiču na razvoj. Ruski psiholog Kon (I. S. Kon,  1991) ukazuje da se uporedo sa individualnim razvojem dešavaju promene i u socijalnom okruženju. Otuda i sugestija ovog autora da razvojna psihologija “mora proučavati individuu koja se razvija u svetu koji se menja”.
Dečja psihologija se najčešće bavi proučavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri čemu posebno proučava međuzavisnost telesnog i psihičkog razvoja. Međutim, pojedine faze i/ili procesi razvoja mogu biti predmet posebnog izučavanja pa se, zavisno od kriterijuma izdvajanja, javljaju: psihologija odojčeta, psihologija ranog detinjstva, psihologija predškolskog i školskog doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija razvoja ličnosti deteta.
Najznačajnije teorijske orijentacije i pristupi u izučavanju psihičkog razvoja, kako u  detinjstvu tako i u narednim uzrastima, prikazani su u posebnom poglavlju o teorijama psihičkog razvoja.  Psihologija adolescencije se bavi proučavanjem razvoja psihičkog života u prelaznom periodu od detinjstva do odraslog doba. Savremena razvojna psihologija govori
o periodu adolescencije kao o periodu odrastanja – kako fizičkog tako i psihičkog. Mladi danas ranije ulaze u pubertet, što se dovodi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda življenja, ali kasnije izlaze iz adolescencije, zbog produžene pripreme za zanimanja i druge sve složenije zahteve savremenog društva. Za prelazak u odraslo doba nije samo dovoljna fizička zrelost. Adolescencija obuhvata dostizanje i ostalih vidova relativne psihološke zrelosti: intelektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti.
Psihologija odraslog doba se bavi izučavanjem razvoja psihičkog života u prvim postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnosti prilagođavanja u odraslom dobu na uvećane profesionalne, porodične i društvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu više pokrenute organskim sazrevanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagođavanja odraslih mogu objasniti promenama unutar pojedinih psihičkih funkcija i/ili promenama u interakciji psihi-čkih funkcija?