Sigurnosni sistem Republike Hrvatske

VISOKA ŠKOLA „LOGOS“ CENTAR MOSTAR

SIGURNOSNE STUDIJE

SMJER KRIMINALISTIKA

Ivan Budimir

SIGURNOSNI SISTEM REPUBLIKE HRVATSKE

Završni rad

Mostar, 2018.

VISOKA ŠKOLA „LOGOS“ CENTAR MOSTAR

SIGURNOSNE STUDIJE

SMJER KRIMINALISTIKA

SIGURNOSNI SISTEM REPUBLIKE HRVATSKE

Završni rad

Mentor: dr. sc. Vladica Babić, doc.

     Student: Ivan Budimir

Mostar, listopad 2018.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................................4

1. POJAM I RAZVOJ SIGURNOSTI................................................................................................. 6

2. SIGURNOST REPUBLIKE HRVATSKE......................................................................................8

3.   NASTANAK   SIGURNOSNO-OBAVJEŠTAJNIH   SLUŽBI   REPUBLIKE   HRVATSKE   – 
OSNIVANJE UZUP-A, SZUP-A I SIS-A......................................................................................... 11

3.1. Razvoj sigurnosnog sustava – osnutak HIS-a i UNS-a...........................................................12

3.2. Sigurnosno – obavještajni sustav RH danas............................................................................14

4. UVOD, VIZIJA I SIGURNOSNI KONCEPT SIGURNOSNOG SUSTAVA HRVATSKE........16

4.1. Vizija....................................................................................................................................... 16

4.2. Sigurnosni koncept.................................................................................................................. 17

5. SIGURNOSNO OKRUŽJE........................................................................................................... 18

5.1. Globalna razina........................................................................................................................18

5.2. Europa i europsko susjedstvo.................................................................................................. 19

5.3. Sigurnosne prijetnje, rizici i izazovi za Republiku Hrvatsku..................................................20

6. STRATEŠKI CILJEVI, INSTRUMENTI I MEHANIZMI NJIHOVA OSTVARIVANJA.........22

6.1. Dostizanje najvišeg stupnja sigurnosti i zaštita stanovništva te kritičnih infrastruktura.........22

6.2. Razvoj i održavanje snažne i aktivne obrane..........................................................................24

7. NAČELA OSTVARIVANJA NACIONALNE SIGURNOSTI....................................................26

7.1. Sigurnosna politika RH – područja i instrumenti....................................................................28

7.2. Odnosi sa susjedima i regionalna suradnja..............................................................................29

ZAKLJUČAK.................................................................................................................................... 31

LITERATURA...................................................................................................................................33

UVOD 

Republika   Hrvatska   definira   svoje   nacionalne   interese   i   sigurnosne   ciljeve   sukladno   s 

prirodom i vrijednostima svojega demokratskog društvenog uređenja te objektivnim unutarnjim i 

međunarodnim okolnostima, uz uvažavanje interesa i ciljeva drugih država i naroda. Stoga njen 

koncept ostvarivanja nacionalne sigurnosti obilježavaju dvije temeljne orijentacije - kompleksnost u 

odnosu na obuhvat područja i sadržaja aktivnosti te kooperativnost i partnerstvo u odnosu prema 

međunarodnom okruženju.

Stupanjem na snagu Zakona o sigurnosno-obavještajnomsustavu Republike Hrvatske 2006. 

(ZSOS)   izvršene   su   određene   izmjene   u   organizacijskoj   strukturi   i   načinu   rada   sigurnosno-

obavještajnih službi. Zbog uloge koju takve službe imaju u zaštiti nacionalne sigurnosti, a s druge 

strane zbog potencijalne opasnosti od prekoračenja i zlouporabe njihovih nadležnosti i ovlasti u 

različite nezakonite svrhe, odgovarajuće ili prikladno pravno uređenje tog područja važan je pravni i 

društveni interes. Reforma sigurnosno-obavještajnog sustava u Hrvatskoj provedena je drugi put u 

razdoblju od nekoliko godina, što može upućivati na zaključak o dinamičnom razvoju ove materije i 

procesu traženja optimalnih strukovnih i pravnih rješenja. 

Slično je i na međunarodnom planu, gdje je tek u posljednjih dvadesetak godina intenziviran 

proces regulacije ove materije putem javno objavljenih pravnih propisa, a posebno onih zakonskog 

ranga. Ta nastojanja uglavnom su obilježena pokušajima pronalaženja što prikladnijeg pravnog 

okvira za postizanje ravnoteže između dvaju načelno oprečnih, a podjednako važnih društvenih i 

državno-pravnih   zahtjeva,   i   to   s   jedne   strane   zahtjeva   za   učinkovitošću   u   zaštiti   nacionalne 

sigurnosti i s druge strane zahtjeva za zaštitom ljudskih prava i sloboda te zaštitom demokratskog 

političkog sustava od mogućih prekoračenja i zlouporaba ovlasti od sigurnosnih i obavještajnih 

službi. Pravnoj zahtjevnosti u rješavanju tih opreka pridonose u suvremenom razdoblju i povećane 

1. POJAM I RAZVOJ SIGURNOSTI

Sigurnost   se   sistematski   obrađuje   u   sklopu   sigurnosnih   studija,   koje   pak   spadaju   u 

poddisciplinu međunarodnih odnosa. One su se pojavile između Prvog i Drugog svjetskog rata, te 

su se specijalizirale za proučavanje fenomena povezanih s problematikom sigurnosti i svih njenih 

značajki.  

1

  Prvi   koraci   prema   institucionalizaciji   sigurnosti   javili   su   se   u   zamisli   američkog 

predsjednika Woodrowa Wilsona za stvaranjem međunarodne organizacije za osiguranjem mira i 

jačanjem međunarodne suradnje koja se nazvala Liga naroda. Vrlo općenita definicija sigurnosti 

kazuje nam da je sigurnost relativna odsutnost štetnih ugrožavanja.

2

Slično ovome, Tatalović navodi da je u okviru sigurnosti potrebno uzeti u obzir da je ona 

temeljni uvjet opstanka čovjeka i svih živih bića.

3

 Sigurnosna djelatnost s vremenom se postupno 

diferencirala od drugih djelatnosti. Tu se radi o dvostrukom odnosu: čovjeka i čovjeka te čovjeka i 

prirode. U tom okviru razlikujemo dvije sastavnice: trenutno reagiranje čovjeka na stanje, procese u 

prirodi te na situacije u društvu za koje zaključi da su mu opasnost; čovjekova spoznaja pojava i 

procesa u prirodi i društvu te njegove pripreme za zaštitu i obranu pred procesima i pojavama“.

4

Pojam nacionalne sigurnosti prvi put se pojavljuje u SAD-u, a vezan je uz knjigu Waltera Lippmana 

Američka vanjska politika, te je u upotrebi od početka 40ih godina 20. stoljeća.

5

  Za definicije 

nacionalne sigurnosti se podrazumijeva da se koriste termini poput države, rata i moći. Značajno je 

da je referentni objekt sigurnosti postao država, budući da su one bile glavni akteri međunarodnih 

odnosa, a ujedno i odgovorne za svoju sigurnost kao jednu od glavnih preokupacija.

6

1

 COLLINS, Alan : 

Suvremene sigurnosne studije

, Politička kultura, Zagreb, 2010., str. 7.

2

  TATALOVIĆ,   Siniša   i   BILANDŽIĆ,   Mirko   :  

Osnove   nacionalne   sigurnosti

,   Ministarstvo   unutarnjih   poslova 

Republike Hrvatske, 2005., str. 1.

3

Isto,

 str. 5.

4

 TATALOVIĆ, Siniša : 

Nacionalna i međunarodna sigurnost

, Politička kultura, Zagreb, 2006., str. 149. 

5

 TATALOVIĆ, Siniša, GRIZOLD, Anton i CVRTILA, Vlatko : 

Suvremene sigurnosne politike

 : Države i nacionalna 

sigurnost početkom 21. stoljeća, Golden marketing – Tehnička knjiga, Zagreb, 2008., str. 22.

6

 COLLINS, A.: 

nav.dj

., str. 30.