Stabilnost vozila u krivini

REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

SMER: SAOBRAĆAJNO INŽENJERSTVO

PREDMET: MOTORNA VOZILA

TEMA: STABILNOST VOZILA U KRIVINI

PREDMETNI PROFESOR:

      STUDENT:

Prof.dr.Tomislav Marinković

      AMG GT :P

Vranje, Oktobar 2015.  

ZAVRŠNI RAD

Motorna vozila

AMG GT 93“

2

Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................3
2. Kretanje vozila u krivini...................................................................................................... 4

2.1 Elementi vožnje u krivini i sličnim saobraćajnim situacijama..........................................5
2.2 Postupak pravilnog savladavanja krivine (desna i leva)...................................................7

2.2.1 Postupak nepravilnog savladavanja krivine (desna i leva).........................................8
2.2.2 Postupak pravilnog savladavanja oštre krivine (desna i leva)....................................9
2.1.3 Postupak nepravilnog savladavanja oštre krivine (desna i leva)..............................11
2.1.4 Postupak pravilnog savladavanja »S«  krivine.........................................................11
2.1.5 Postupak upravljanja motornim vozilom pri zanošenju...........................................13
2.1.6 Savladavanje krivine stepenastim postupkom..........................................................13

3. Upravljanje vozila sa bočno krutim točkovima na putu....................................................14

3.1 Odnosi uglova zakretanja upravljačkih točkova.............................................................14
3.2

Sile na upravljanim točkovima...................................................................................17

4. STABILNOST VOZILA................................................................................................... 23

4.1 Podužna stabilnost...........................................................................................................23

Prevrtanje oko zadnje osovine........................................................................................... 23

4.2 Savlađivanje maksimalnog uspona sa aspekta proklizavanja vozila.............................25
4.3 Stabilnost vozila sa aspekta upravljivosti........................................................................25
4.4 Poprečna stabilnost vozila............................................................................................... 26
4.5 Stabilnost vozila na bočni vetar......................................................................................26
4.6 Poprečna i podužna stabilnost vozila.............................................................................. 27
4.7 Poprečna stabilnost vozila............................................................................................... 27

5. Elektronska kontrola stabilnosti (ESP...............................................................................31
6. Razlozi za prevrtanje vozila...............................................................................................32

6.1 Zašto se vozila prevrću....................................................................................................32
6.2 Kako se ocenjuje rizik od prevrtanja...............................................................................33

7. Koncept automatske kontrole stabilnosti automobila........................................................33
8. Realni efekti automatske kontrole stabilnosti....................................................................34

8.1 Kriterijum poprečne stabilnosti....................................................................................... 36

9. ZAKLJUČAK....................................................................................................................37
10.

LITERATURA.............................................................................................................. 38

Motorna vozila

AMG GT 93“

4

2. Kretanje vozila u krivini

Pri vožnji u krivini, pored sila koje deluju i pri vožnji na pravcu, na vozilo deluje i 

bočna, tzv. centrifugalna sila.

Intenzitet   delovanja   tih   sila   srazmeran   je   kvadratu   brzine,   a   obrnuto   srazmeran 

poluprečniku krivine. To znači, ako je brzina kretanja veća, biće i sila znatno veća.

Stabilnost vozila u krivini posmatra se kao:

-

mogućnost prevrtanja, i

-

mogućnost klizanja vozila, tj. da se vozilo zanosi na kolovozu.

-

Većina vozila konstruisana  je  tako  da  je  odnos momenta nestabilnosti i  momenta 

stabilnosti takav da će se vozilo pre zanositi - klizati nego što će se prevrnuti. Kod teških vozila, 
a   posebno   u   kod   natovarenih   u   visinu,   moment   nestabilnosti   može   prevladati   moment 
stabilnosti i može doći do prevrtanja.

Da bi se poboljšali uslovi stabilnosti, u krivinama se put naginje prema sredini krivine, 

a taj poprečni nagib kolovoza povećava stabilnost prolaza vozila.

Ako su bočne sile velike, a sila prianjanja na kolovozu nedovoljna, što se dešava npr. 

na klizavom kolovozu, one mogu prevladati silu vođenja i dolazi do bočnog klizanja vozila. Do 
klizanja ne dolazi na obe osovine istovremeno, a to u velikoj meri zavisi od rasporeda težine u 
vozilu, vrste pogona, stanja pneumatika, konstrukcije oslanjanja, ogibljenja i drugih činilaca.

Prema ponašanju u krivini razlikuju se tri grupe vozila.

Prva grupa obuhvata ona vozila kod kojih dolazi prvo do klizanja prednje osovine, i to 

u trenutku ulaženja u krivinu. To su sva vozila koja imaju težište postavljeno napred, dakle, koja 
imaju i pogon na predne točkove. Takva vozila su nestabilna pri ulasku u krivinu, dok se kroz 
sredinu krivine i na izlasku ponašaju stabilno. Ako dođe do klizanja prednje osovine, potrebno 
je tzv. »dodavanje volana«, tj. još više skrenuti upravljač prema sredini krivine.

Uz dodavanje snage (gasa) vozilo s prednjim pogonom u krivini klizi prednjim delom 

prema rubu krivine. Oduzimanjem snage može se zaustaviti klizanje prednje osovine vozila i 
dovesti do zanošenja zadnje osovine u krivini. Redovno se vozila s prednjim pogonom ponašaju 
relativno stabilno, i ako vozač ne obavlja nikakve korekcije upravljačem, akceleracijom ili 
deceleracijom (kočenjem).

Ako pak vozilo ima motor napred, a pogon nazad, pri brzom ulasku u krivinu najčešće 

dolazi (na ulasku u krivinu) do klizanja prednje osovine, a pri izlasku do klizanja zadnje 
osovine. To klizanje posebno se pojačava ako se dodaje snaga i grubo menja nivo prenosa. U 
tom slučaju pogonske i kočne sile na zadnjoj osovini dovode do gubitka sila vođenja, s 
tendencijom da prokliže u pravcu spoljnog ruba krivine. To izbacuje vozilo iz pravca pa takvu 
vrstu klizanja vrlo često ne može smiriti prosečan vozač.

Motorna vozila

AMG GT 93“

5

Slika 1

. Sile koje deluju na vozilo u krivini: 

a-opštii slučaj u razmatranju, b - granična 

brzina kretanja vozila kroz horizontalnu krivinu.

Prema tome, vozilo neće izaći iz krivine ako je sila inercije pri određenoj brzini u 

krivini manja od sile trenja koja se pojavljuje između pneumatika i kolovozne površine.

Granična   brzina,   pri   kojoj   još   nema   zanošenja,   dobija   se   iz   vrednosti   radijalne 

(centrifugalne) sile inercije i sile trenja. Ako je sila inercije za određenu krivinu veća od sile 
bočnog trenja, vozilo se ne može kretati po određenoj putanji nego kontinuirano klizi prema 
spoljnoj strani krivine.

2.1 Elementi vožnje u krivini i sličnim saobraćajnim situacijama

Krivine   su   opasna   mesta   i   predstavljaju   opasnost   za   vozače,   jer   u   njima   deluju 

radijalne sile inercije koje mogu izbaciti vozilo sa kolovoza. Na vozilo koje se kreće u krivini uz 
ostale sile deluje i dodatna sila kao komponenta rezultirajuće sile inercije koju nazivamo 
centrifugalnom   silom.   Ta   dodatna   sila   vuče   vozilo   prema   spoljnom   rubu   krivine.   Kad 
centrifugalna sila naraste do te mere da postane veća od sile koja prihvata vozilo uz kolovoz - 
sile prianjanja, tada će vozilo »izleteti« iz krivine ili će se prevrnuti.

Sila prianjanja deluje poprečno na smer vožnje, tj. suprotno od smera centrifugalne sile 

koja teži da odvuče vozilo od središnje tačke krivine. Zapravo, sila prianjanja može se nazvati i 
centripetalnom silom ili silom bočnog trenja. Što je manja vrednost centrifugalne sile koja pri 
vožnji u krivini ometa bočne sile što vode točkove vozila, toliko je sigurnija vožnja u krivini. 
Svaka promena brzine kočenjem ili ubrzavanjem, odnosno naglo menjanje smera uslovljavaju 
ometajuće sile koje nepovoljno deluju na prianjanje pneumatika na kolovoz.

Pravilnim postupkom u mimoilaženju u krivini osigurava se približavanje motornih 

vozila jednog drugome iz suprotnih smerova tako da se svaki pridržava svoje putanje kretanja, 
pravilno zauzete već pri ulasku u krivinu.. Nepravilnim ulaskom u krivinu postaje opasno i 
mimoilaženje, a i završetak celog manevra prolaska kroz krivinu. Zato je veoma bitno da se 
prolaženje kroz krivinu obavi pravilno odabranim postupkom, koji će omogućiti maksimalnu 
sigurnost uz optimalno korištenje cele širine kolovozne trake (sl. 2.a). Na slici 2.b. prikazan je 
postupak savladavanja krivine. Pri upravljanju motornim vozilom često može doći do njegovog 
zanošenja, bilo pri nepravilnom prolasku kroz krivinu, bilo zbog drugih uticaja, kao što su 
klizav kolovoz naglo zakretanje upravljača, kočenje s blokiranim točkovima i dr. Zato je 
potrebno upoznati postupke kočenja u krivini i postupke upravljanja motornim vozilom pri 
zanošenju.

Motorna vozila

AMG GT 93“

7

2.2 Postupak pravilnog savladavanja krivine (desna i leva)

Pri   ovom   postupku   koristi   se   cela   širina   kolovozne   trake,   čime   se   ne   ugrožava 

središnja linija, a osigurava se maksimalna sigurnost kretanja vozila u krivini.

Postupak pravilnog savladavanja desne krivine

Na ravnom delu puta približiti se levom rubu kolovozne trake, smanjiti brzinu kretanja 

(oduzeti snagu), po potrebi prikočiti i menjač prebaciti u niži stepen prenosa (1).

Postepeno dodavati snagu i početi okretati upravljač, što je više ili manje zavisno od 

oštrine krivine (2).

Ravnomerno okretati upravljač ne smanjujući snagu kako bi se održalo (sačuvalo) 

trenje između točkova (pneumatika) i kolovoza te time delimično kompenzovala centrifugalna 
sila koja vuče vozilo prema spoljnom rubu kolovozne trake (3).

Postepeno   vraćati   upravljač   ulevo,   usmeravati   automobil   prema   spoljnom   rubu 

kolovozne trake i nešto jače dodavati snagu (4).

Ispraviti upravljač, kretati se sredinom kolovozne trake i prilagoditi se saobraćajnoj situaciji (5).

Slika 3.

 Postupak pravilnog savladavanja   

Slika 4.

 Postupak nepravilnog

krivine: a – desna krivina, b – leva krivina   

 savladavanja krivine: a – desna 

     krivina, b – leva krivina

Ostale   oznake  na   slici   3.a.   su:  a   -   kraj   ravnog   dela  puta;   b   -   kraj   usporenja;   c  - 

usmeravanje automobila prema spoljnom rubu kolovozne trake (središnja crta); d - ulazak u 
krivinu; e - početak ubrzanja; f - početak usmeravanja vozila k - sredina kolovozne trake; g - 
povećanje ubrzanja; h – spoljni rub kolovozne trake; i - kraj krivine; j - početak ravnog dela 
puta.