Štedljivije grejanje – Eko kuće

UVOD
Nove tehnologije se konstantno razvijaju, kako bi dopunile postojeće prakse u kreiranju tzv. zelenih objekata (eko kuća) i njihov zajednički cilj je, da se dizajniranjem i izgradnjom okvakvih vrsta objekata, smanji ukupan uticaj izgrađenog okruženja na zdravlje ljudi i životnu sredinu.Izgradnja eko kuće obuhvata širok spektar prakse, tehnike i veštine.
Fundamentalni principi od kojih se metod izgradnje eko kuće sastoji su:

•    Lokacija i efikasna struktura dizajna,
•    Energetska efikasnost,
•    Efikasnost protrošnje vode,
•    Efikasnost materijala korišćenih u izgradnji,
•    Unapređenje kvaliteta životne sredine,
•    Smanjenje pojave otpada i toksičnosti u životnoj sredini.

Ključni koraci u projektovanju eko kuća su:

•    Navesti ekološki građevinski material,
•    Smanjiti opterećenja,
•    Optimizovati sisteme,
•    Osloniti se na obnovljivu energiju.

Korišćenjem eko kuća bi se smanjila i emisija CO2 u atmosferu, sa čime bi se smanjio ukupan uticaj na globalno zagrevanje, koje danas predstavlja veliki problem za čovečanstvo.
Ušteda u energiji korišćenjem gradnje ovog tipa je preko 50% , u odnosu na konveniconalne gradnje. [4]
Principi arhitekture, upotrebljivih materijala i energije vezane za eko kuće biće objašnjenje u daljem nastavku rada

2.    Materijali za ekološko građenje
Eko kuća (Slika 3.) treba da bude sagrađena od materijala koji se nalaze na licu mesta ili u bliskoj okolini. Prenosom materijala sa udaljenih destinacija se troši dodatna energija za transport, pa samim tim nije ekološko.Materijali kao što su drvo, kamen, zemlja, glina i dr.su prirodni resursi, dostupni svakom čoveku.
U svetu je započeto (ponovo) građenje zemljom (kob – kombinacija zemlje, gline, peska i slame), što su nekada bili uobičajeni materijali u gradnji. Kuće od kob-a traju preko 300 godina, dok današnje kuće, građene konvencionalnim materijalima, imaju vek trajanja od oko 50 godina, nakon čega su potrebne rekonstrukcije. Materijali moraju da se usaglašavaju sa okolnom prirodom, a ne da je narušavaju.
Samoodrživa kuća svojom konstrukcijom i materijalima mora biti poput baterije za čuvanje energije, zato materijali moraju biti nabijeni i masivni kako bi zadržali temperaturu.
Što se tiče otpornosti, koje ovaj tip gradnje kuća može da izdrži, sve je zavisno od materijala koji se upotrebljava. Zbog ogromnih klimatskih promena u poslednjih nekoliko decenija i sve češće pojave zemljotresa, preporučljivi su materijali visoke otpornosti ili dovoljne gipkosti, kako bi se pomerali sa pokretima zemlje. Konvencionalni materijali u izgradnji, kao što je beton, su krhki i skloni su pucanju i lomu. Najbolji materijal, koji je najotporniji je – zemlja.
Prirodni materijali su laki i za održavanje, samim tim što su povoljni za životnu sredinu. [5