Odlomak

Tehnologija osiguranja

POJAM I SVRHA OSIGURANJA

U stručnom smislu u svakodnevnom govoru reč osiguranje ima više značenja:
• U osnovnom smislu, ono podrazumeva privrednu, uslužnu delatnost koja štiti čoveka i njegovu imovinu od posledica dešavanja brojnih opasnosti, odnosno služi za zadovoljenje posebnih čovekovih potreba. Na taj način se stvara neophodna bezbednost u privredi i društvu u celini.
• Pod osiguranjem se podrazumeva i zaključeni ugovor o osiguranju.
•Ovaj izraz obuhvata i pojam osiguravajućeg društva kao preduzeća koje se u svom poslovanju mora pridržavati ustaljenih načela struke.
• Kada se kaže osiguranje, u nekim slučajevima se misli na vrstu osiguranja.
• Pod ovim pojmom može se, takođe, podrazumevati novčani iznos koji osiguravač isplaćuje osiguraniku po nastupanju osiguranog slučaja.
• Ponekad reč osiguranje znači i tržište osiguranja.

Osiguranje se može posmatrati s tri stanovišta, odnosno ono ima tri sastavna dela:
• Ekonomski, pravni i tehnički.

• Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti – tu je reč o zadacima osiguranja:posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i druge.
• Danas je osiguranje, prevalivši nekoliko milenijuma razvoja i prošavši više faza, visokorazvijena društvena delatnost, privredna ustanova koja nadoknađuje štete nastale usled dejstva rušilačkih prirodnih sila, nesrećnih slučajeva i mnogih drugih događaja.
• Ono obezbeđuje ekonomsku zaštitu osiguranicima, pravnim i fizičkim licima, od štetnih dejstava i poremećaja do kojih dolazi nastankom osiguranog slučaja ili ostvarenjem osigurane opasnosti.
• Pojmovi kao opasnost, rizik, šteta, odšteta neposredno su povezani s pojmom osiguranja koji u sebi nosi zamisao bezbednosti.
• Premda ovo opšte značenje sasvim dobro odslikava svrhu osiguranja, kod njega se u savremenim uslovima radi i o još nekim veoma važnim činiocima, na primer, o doprinosu postojanosti privrednog i društvenog procesa uopšte.

ZADACI OSIGURANJA

Osnovni zadaci osiguranja

-Posredna ekonomska zaštita-
• Od svojih pre početaka, pa sve do danas, ključna svrha osiguranja jeste posredna ekonomska zaštita osigurane imovine i lica od brojnih opasnosti, to jest rizika koji ih ugrožavaju. Ova uloga ispoljava se naknadom nastalih šteta ili isplatom osiguranih iznosa onima koje pogode osigurane opasnosti nakon što nastupi osigurani slučaj.
• Ovaj osnovni zadatak tehnički se ispoljava tako što se novčani gubici manjeg broja osiguranih članova raspodeljuju na celokupnu zajednicu osiguranika, pa nekolicina onih koji su pretrpeli štete dobijaju nadoknadu iz fonda stvorenog putem doprinosa, odnosno premija koje plaćaju svi članovi.
•Preko osiguranja se rizici izjednačavaju iizravnavaju na prihvatljivom, lako podnošljivomnivou.
• Usitnjavanje rizika, to jest njihovo razbijanje na mnoštvo osiguranika, odnosno usitnjavanje krupnih
šteta na, u prenosnom smislu, bezbroj malih, predstavlja dakle tehničku suštinu osiguranja.

• Stoga, u suštini, osiguranje predstavlja udruživanje lica izloženih istoj opasnosti s ciljem da zajednički podnesu štetu za koju se unapred zna da će, prema teoriji verovatnoće, zadesiti samo neke od njih.
• Osnova osiguranja leži, dakle, u načelu uzajamnosti. NJegov temelj je u imovinskim osiguranjima zajednica korisnika ili vlasnika predmeta koji svaki pojedinačno može pretrpeti štetu od osiguranih opasnosti.
•U osiguranjima lica zajednicu predstavljaju samoosigurana lica.

-Neposredna zaštita-
• Osiguravači putem preduzetih mera ili preporukama za njihovo preduzimanje u značajnoj meri utiču na smanjenje štete, u smislu njihove učestalosti i obima.
•Putem osiguranja štete se umanjuju neposredno nasledeći način:
– Procena premije – Time što će zaračunati veću premiju kod rizika s lošijim obeležjima, a manju kod dobrih rizika, osiguravači mogu navesti osiguranika da unese poboljšanja, što će uticati na nastupanje štete.
To se jasno može videti kod. na primer, osiguranja od požara, gde ugradnja savremene protivpožarne opreme, kao što su protivpožarni rasprskivači, donosi značajnu povlasticu u vidu popusta na premiju.
– Provera i nadzor–Osiguravačičestoproveravaju prostorijekojesu predložene za osiguranje i njihovi nadzornici daju preporuke u vezi sa bezbednosnim i drugim merama. Kada se te mere sprovedu, njihov uticaj se ogleda u manjoj verovatnoći nastanka šteta, a i ako se dese, manje su ozbiljne. Slično je i sa uređajima i drugim postrojenjima. Recimo,prilikomugovaranjaosiguranjapostoji veoma detaljan program za redovan pregled kotlova i sličnihuređaja.Proveramaseobezbeđujeda opremabudeudobromstanju,čimeseznačajno smanjuje verovatnoća da dođe do šteta.
– Delovanje stručnjaka za štete – Ovi stručnjaci, koji rade za osiguravače ili nezavisna preduzeća, upošljavaju se kada do štete dođe, ali oni takođe imaju neprocenjiv uticaj, davanjem preporuka, i na prečavanje njihovog ponovnog nastanka.
– Udruženja osiguravača-Postoje u raznim oblicima i njihov savetodavni posao i posao vođenja statistike neposredno pomaže u smanjenju šteta.
Osiguranje neposrednu zaštitu pruža, kako je gore istaknuto, samo, ali i u sklopu napora drugih društvenih činilaca.Ovakva zaštita sprovodi se primenama brojnih mera i postupaka koji se mogu podeliti u dve velike grupe: mere sprečavanja dešavanja štetnih događaja i mere suzbijanja njihovih štetnih posledica.
Tu ulogu osiguravajuća društva obavljaju pogotovo ukoliko su kod njih unapred predviđena izdvajanja sredstava za tu namenu osnivanjem fonda preventive koji se namiruje iz dela bruto premije.
LJudi su oduvek nastojali da smanje broj slučajno nastalih štetnih događaja, što znači uslovljenih stihijom ili nesrećom. U tome su često postizali veoma dobar uspeh.
– Mere sprečavanja, to jest preventivne mere prestavljaju postupke i sredstva zaštite pomoću kojih se nastoji preduprediti nastanak štetnog događaja ili barem smanjiti takva mogućnost. NJihov je cilj otklanjanje i smanjivanje uzroka koji bi doveli do oštećenja ili uništenja imovine, odnosno do nastanka nesrećnog slučaja kod ljudi. Svakodnevni život pokazuje da se, uprkos najsavremenijim merama sprečavanja, obrazovanja, obuci i uklanjanju ličnih slabosti, nepažnje, nemara te neznanja, štete i nesrećni slučajevi ipak često događaju. Neretko se u određenom slučaju može utvrditi čitav splet različitih okolnoti koje su onemogućile da se šteta spreči, odnosno opasnost otkloni.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Osiguranje

Više u Skripte

Komentari