Trgovina ljudskim bićima kao delatnost organizovanog kriminala

VISOKA POSLOVNO TEHNIČKA ŠKOLA

DOBOJ

Visoka poslovno tehnička škola, ul.Ozrenskih srpskih brigada 5A, 74000 Doboj, Republika Srpska,

Bosna i Hercegovina

Tel: +387 53 208 600, +387 53 208 601, +387 53 208 602, Fax: +387 53 208 600,

e-mail: [email protected] www.vpts-dob

DIPLOMSKI RAD

TRGOVINA LJUDSKIM BIĆIMA KAO 

DJELATNOST ORGANIZVANOG KRIMINALITETA

Mentor:                                                                                                               Kandidat:

Doboj, oktobar 2015. godina

S A D R Ž A J :

UVOD........................................................................................................................................ 3
1. POJAM TRGOVINE LJUDIMA...........................................................................................4

1.1. Faze u trgovini ljudima...................................................................................................4
1.2. Razlog trgovine ljudima.................................................................................................5
1.3. Prava koja se krše prilikom trgovine.............................................................................. 5
1.4. Kada posumnjati u trgovinu ljudima?............................................................................5
1.5. Kako reagovati u slučaju sumnje da se radi o trgovini ljudima?....................................5
1.6. Kako trgovci dolaze do svojih žrtava?...........................................................................6
1.9. Šta su žrtve prisiljene da rade?.......................................................................................7

2. TRGOVINA ŽENAMA.........................................................................................................9

2.1. Najčešći mitovi.............................................................................................................12
2.2. Priče žrtava trgovine.....................................................................................................13

3. TRGOVINA DJECOM........................................................................................................15

3.1. Trgovina djecom kroz istoriju......................................................................................15
3.2. Savremeni oblici trgovine djecom................................................................................18

3.2.1. Seksualna eksploatacija........................................................................................19
3.2.2. Radna eksploatacija..............................................................................................21
3.2.3. Ilegalno usvojenje.................................................................................................23
3.2.4. Prinudni brak........................................................................................................ 23
3.2.5. Prinudno vršenje kriminalnih radnji.....................................................................24
3.2.6. Prinudno učestvovanje u ratnim sukobima...........................................................24
3.2.7. Prisilno prosjačenje...............................................................................................25
3.2.8.Trgovina bebama...................................................................................................25

4. SITUACIJA U BiH.............................................................................................................. 27

4.1. Osvrt na trenutnu situaciju u BiH.................................................................................27
4.2. Identifikacija žrtava...................................................................................................... 28
4.3. Sociološka podrška i zaštita žrtava...............................................................................28

5. PREVENCIJA......................................................................................................................30

5.1. Edukacija...................................................................................................................... 30
5.2. Podizanje javne svijesti................................................................................................30
5.3. Mjere i radnje policije.................................................................................................. 31

6. SARADNJA ORGANA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SA DRUGIM POLICIJSKIM 
AGENCIJAMA, TUŽILAŠTVOM, NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA I 
MEĐUNARODNA SARADNJA............................................................................................32

6.1. Saradnja MUP-a RS sa drugim policijskim agencijama u BiH....................................32
6.2. Saradnja MUP- a RS sa tužilaštvom............................................................................32
6.3. Saradnja MUP-a sa nevladinim organizacijama (''Udružene žene'' Doboj Luka, ''Lara'' 

Bijeljina).......................................................................................................................33

6.4. Međunarodna saradnja (Interpol, Seci Centar).............................................................33

7. AKTIVNOSTI CJB DOBOJ NA SPREČAVANJU I INTERVENCIJI PROTIV 

TRGOVINE LJUDIMA...................................................................................................... 34

ZAKLJUČAK.......................................................................................................................... 36
LITERATURA.........................................................................................................................38

Diplomski rad

1. POJAM TRGOVINE LJUDIMA

Trgovina ljudima predstavlja vrbovanje, prevoz, transfer, pružanje utočišta i prihvat 

osoba pomoću prijetnje, upotrebe sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, zloupotrebe 
vlasti ili položaja te davanje ili primanje sredstava da bi se postigla privola osobe koja ima 
kontrolu nad drugom osobom, u svrhu zloupotrebe.

Pojam   „

trgovina   ljudima

“   datira   iz   19.   vijeka   i   potiče   od   vjerovanja   o   postojanju 

„trgovine bijelim robljem“, odnosno evropskim ženama koje su prevožene u druge dijelove 
svijeta u cilju prostitucije. Oskudica žena bijele rase koja je u to vrijeme vladala u sva tri 
dijela   Amerike,   Australije   i   Novom   Zelandu,   stvorila   je   mogućnost   zarade   na   njima. 
Interesantno je da se u isto vrijeme kada je zabranjeno trgovanje robovima (19. vijek) raširila 
trgovina „bijelim robljem“ koja se koristila socijalnom bijedom žena i teškim uslovima života 
kojim su živjele da bi ih primamljivim ponudama privlačila na iseljenje. Već početkom 20. 
vijeka   trgovina   „bijelim   robljem“   dostigla   je   takve   razmjere   da   su   donesene   i   dvije 
Konvencije na međunarodnom nivou (1904 i 1910 godine). Predlagači tih Konvencija su bili 
potaknuti na njihovo donošenje ne užasnim položajem u koji su te žene dovođenje već bojazni 
za   moral   društva   i   njegovu   degeneraciju   prostitucijom.   Zabranili   su   trgovinu   ali   samo 
maloljetnim ženama. 

Kada   se   govori   o   trgovini   ljudima,  treba   praviti   razliku   u   odnosu   na   motiv   takve 

trgovine,  na temelju čega se mogu   razlikovati dva osnovna oblika i to trgovina ljudima za 
potrebe radne eksploatacije i trgovina ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Pod radnom 
eksploatacijom se podrazumjeva kršenje standarda koji se odnose na uslove za rad, zaradu, 
zdravstveno osiguranje i bezbjednost, a pod seksualnom eksploatacijom korišćenje za vršenje 
prostitucije, pornografske predstave ili proizvodnju pornografskog materijala.

1

  Ljudima se 

trguje zbog:



prisilne prostitucije,



pornografije,



seksualnog turizma i zabave,



nezakonitog zapošljavanja, 



robovskog rada,



prosjačenja,



lažnog usvajanja,



lažnog i prisilnog braka



trgovine ljudskim organima

Trgovina ljudima jedan je od najvećih zločina našega doba; to je trgovanje ljudskim 

bićima,   koje   predstavlja   golemu   povredu   ljudskih   prava.  Na   društvenom   planu   trgovanje 
ljudima predstavlja vrstu ropstva, stvara element nestabilnosti, slabi imigracijsku politiku, 
osnažuje nacionalističke osjećaje i etničke napetosti i na taj način ugrožava demokratske 
vrijednosti i sigurnost.

U trgovinu ljudima može se posumnjati u slučaju:



nejasne informacije o poslu,



posao bez reference,



dobro   plaćen   posao   bez   prethodnog   razgovora   s   odgovornom   osobom   o 
kvalifikacijama, ugovoru,



brzina – hitno tražim,



potpuno nepoznate osobe, firme,



velika obećanja.

1

  Marković  I., Trgovina ljudima kao oblik organizovanog kriminaliteta, Kriminalističke teme, br. 3-4/2003, 

Fakultet kriminalističkih nauka, Sarajevo, str. 127.

4

Diplomski rad

1.1. Faze u trgovini ljudima

Trgovina ljudima ima nekoliko faza:

1.

pripremne radnje (aktivnosti vezano za vrbovanje ili prevaru osobe)

2.

regrutovanje

3.

transport

4.

iskorištavanje žrtava trgovine ljudima

2

1. Vrbovanje 

Vrbovanje je prva karika u lancu trgovine ljudima. To je postupak tokom kojeg trgovci 

ljudima   pronalaze   svoje   žrtve.   Ovim   su   obuhvaćeni   laganje   ili   prisiljavanje   pojedinaca   i 
njihovo odvođenje u ropstvo  21.  vijeka.   Vrbovnici imaju prvi kontakt sa žrtvom. Koriste 
lažna obećanja i povjerenje da bi prevarili žrtve. Izgledaju kao obični ljudi kojima se može 
verovati a ne kao kriminalci. To mogu da budu:



Žene (ponekad i bivše žrtve trgovine ljudima)



Službenici   lažnih   agencija   za   zapošljavanje/studiranje/putovanje   ili 
manekenstvo



Komšije



Prijatelji, partneri ili članovi porodice



Poznanici iz škole

Sve se vrti oko novca, pa tako lica od kojih se to najmanje očekuje mogu da vrbuju 

žrtve.   Mogu   ponuditi   novčanu   pomoć   ili   pomoć   oko   dobijanja   putnih   isprava.   Ponekad 
objavljuju lažne oglase za nepostojeće agencije ili kompanije koje pružaju velike mogućnosti. 
Otišli su toliko daleko da postavljaju kioske na sajmovima za studentske poslove. Mogu 
pristupiti ženi u baru ili kafiću i objašnjavati kako znaju na koji način se može zaraditi u 
inostranstvu. Njihovi metodi obuhvataju:



Privatne veze (veze među ljudima, prijateljstvo, novi prijatelji)



Oglase u novinama o nepostojećim agencijama



Oglase na internetu

Trgovci   ljudima   koriste   brojne   razloge   kako   bi   ubijedili   svoje   žrtve,   bilo   da   je   to 

zaposlenje, studiranje ili putovanje. Sljedeći su samo neki od primera ponuđenih mogućnosti:



Rad u domaćinstvima



Rad u ugostiteljstvu – konobarica/šankerica



Čuvanje djece/pružanje njege



Manekenstvo



Poslovi zabave - plesanje/animir dama



Rad u građevinarstvu/fabrici/poljoprivredi



Studiranje



Brak

U   vrbovanju   ljudi   važnu   ulogu   odigrava   osoba   od   povjerenja:  prijatelj,  rođak,   ali 

ponekad   i   roditelji.   Oni   su   važna   karika   u   lancu   i   trgovci   ljudima   preko   njih   dolaze   do 
potencijalnih žrtava. Pri regrutovanju služe se širokom paletom tehnika: od obećanja dobro 
plaćenih   poslova,   umjetničkih   karijera   plesačica   (pseudonim   za   prostituciju),   prevare, 
zavjaravanja,   a   kasnije   i  prepadanjem,   izolacijom,   prijetnjom,   upotrebom  fizičke   sile, 

2

Udružene žene”  Banja Luka, „Zaštiti se – Akcija protiv tgrovine djecom i omladinom u BiH”, str 15.

5

Diplomski rad

situacije nad kojima nemaju kontrolu. To mogu biti:



žene i djeca iz zemalja u razvoju,



lica koja nemaju novca ili mogućnosti za rad ili studiranje,



mladi ljudi koji žele da poboljšaju vlastiti život.

3. Transport 

Prevoz i transport žena preko granice je bitan aspekt međunarodne trgovine ljudskim 

bićima. Glavni putevi koji se koriste  za krijumčarenje žena u zapadne zemlje, radi njihove 
dalje eksploatacije  u glavna prevozna sredstva su sljedeća:



Baltička ruta, iz Rusije i baltičkih morskih zemalja kopnom do obale, pa pomoću 
splava do skandinavskih zemalja. Ograničeno kopneno putovanje direktno za Finsku i 
Sjevernu Švedsku.



Sjeverna ruta, istočna evropa  preko Poljske, Mađarske, Češke, najprije do Njemačke, 
a potom u Skandinaviju. Ova ruta se koristi kao destinacija  za migrante koji dolaze 
avionom iz zemalja dalekog istoka, Afrike i Južne Amerike.



Centralna   ruta,   iz   evropskih   centralnih   država,   korišćenje   mreže   dobro   izgrađenih 
puteva i autobusa na duge relacije za ulazak u Austriju i sjevernu Italiju.



Centralna   Balkanska   ruta,   iz   kavkaskih   država   Azije   i   jugoistočne   Evrope,   preko 
Moldavije, Rumunije, Bugarske i Albanije, s ulaskom u Evropsku Uniju preko Italije i 
Grčke.



Južna ruta iz zapadne Afrike, preko Alžira i Maroka, pa preko Gibraltarskog moreuza, 
i potom u Portugaliju i Španiju.



Zapadna   ruta,   iz   centralne   i   južne   Amerike   u   Evropsku   Uniju   preko   Pirinejskog 
poluostrva. Ta ruta  se takođe koristi kao destinacija putovanja za migrante koji dolaze 
avionom sa dalekog Istoka, iz Afrike i Južne Amerike

4



Kada se govori o balkanskim putevima trgovine ljudskim bićima, ne može se zaobići 
ni Bosna i Hercegovina, gdje su žrtve trafikinga bile žene sve tri zaraćene strane.

4. Iskorištavanje žrtava trgovine ljudima

Biti izrabljivan znači raditi nešto šta donosi novac nekome drugome, a malo ili nimalo 

novca tebi samome. Mi možda znamo šta to znači, ali da li zaista razumijemo šta je to?

Kada vrbovnici obave svoj dio posla, prepuštaju žrtve pravim zlikovcima. Žrtve su tada 

već fizički i umno slomljene i prisiljene da zarađuju novac za kriminalce. Žrtve su prisiljene 
da rade čitav niz stvari kojima je zajedničko dugo radno vrijeme za malo ili nimalo novca uz 
stalnu prijetnju nasiljem ako odbiju saradnju. To obuhvata:

5



Prisilnu prostituciju - najrašireniji oblik trgovine ljudima,



Prisilni   rad   -   najčešće   u   domaćem   okruženju,   poljoprivredi,   industriji, 
građevinskoj industriji i ugostiteljskim uslugama,



Pornografiju,



Kriminalne aktivnosti - prosjačenje, preprodaju i dostavljanje droge, prodaju 
falsifikovanog novca.

Zašto ljudi uopšte pristaju na ovakve poslove? Valjda mogu da odbiju? Pogrešno! Niže 

navedeni metodi, uopšteno uzev, koriste se istovremeno da bi se žrtvama slomila volja:



Nasilje - Trgovci ljudima siluju i tuku svoje žrtve kako bi ih prisilili da rade 

4

 Bošković M., Organizovani kriminalitet i korupcija, Banja Luka, 2004,  str. 130

5

Bošković M., Organizovani kriminalitet i korupcija, Banja Luka, 2004, str.131

7