1
UVOD
Privredni razvoj je složen društveni proces putem kojeg svaka zemlja teži. Poslednjih
godina strano investiranje beleži veliku ekspanziju u svetskim razmerama. Ubrzano je stvaranje
globalne privrede, a informativne i komunikacione mreže stvorile su od sveta jedinstven prostor.
Globalizovano je i internacinalizovano međunarodno kretanje robe, usluga, tehnologija, kapitala
i radne snage.
Da bi se privredni razvoj realizovao potrebno je definisati i uskladiti ciljeve. Svaka
zemlja bi trebala da vodi računa o pravilnom izboru razvojnih prioriteta ali i o tome da obezbedi
materijalne uslove koji su potrebni za ostvarenje željenih ciljeva. Suština procesa privrednog
razvoja je da se raspoloživa sredstva koriste na takav način da se sa što manjim utroškom
postigne što veći nivo zadovoljenja potreba. Strane direktne investicije (SDI) preuzimaju
funkciju ključnog razvojnog faktora svetske privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehanizam
globalizacije svetske privrede odnosno globalizacije poslovanja preduzeća. SDI označavaju
ulaganje kapitala od strane investitora, rezidenta jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge
zemlje, kojim se uspostavlja dugoročna saradnja radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva.
Visokom nivou plasiranja SDI u drugim zemljama i angažovanja kapitala sa svetskog
tržišta doprinele su strategije transnacionalnih kompanija u težnji za visokim profitima i potreba
da se razvijaju gigantski poslovi na širokom svetskom prostoru. Pri tome, strani investitor ima
kontrolu, odnosno odlučujući uticaj na upravljanje preduzećem u koje je uložio kapital.
Ostvarivanje kontrole je značajno zbog mogućnosti odlučujućeg uticaja na poslovanje preduzeća
i na smanjenje rizika, jer su strane direktne investicije najrizičniji oblik investiranja kapitala.
Da bi jedna zemlja mogla da privuče strani kapital mora prethodno da stvori povoljnu
investicionu klimu. Investiciona klima postoji ako vladaju stabilni uslovi privređivanja, ako
postoji politička i socijalna stabilnost, povoljan carinski i devizni tretman zajedničkih ulaganja,
razvijena infrastruktura itd.
U svetsko tržište kapitala uključuju se i zemlje u tranziciji koje su imale drugačiji oblik
ekonomskog uređenja. Većina ovih zemalja opredelila se za izvoznu strategiju rasta. Ali, usled
nedovoljne štednje, ove zemlje moraju dalji rast zasnivati na stranim direktnim investicijama,
koje sa sobom nose znanje, tehnološka rešenja, marketinško iskustvo, podizanje efikasnosti
2
poslovanja. Upravo zbog toga SDI se posebno usmeravaju u zemlje u razvoju i u tranziciji sa
tržišno orijentisanim privredama, jer su u njima završeni ili su pri kraju proseci privatizacije i
transformacije. Ove zemlje su, pored toga, privlačne za strane investitore, jer imaju povoljnu
infrastrukturu, jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu i prirodne resurse.
Strane direktne investicije (SDI) imaju veliki značaj za privredni rast i razvoj zemalja u
razvoju i zemalja u tranziciji. Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana ulaganja igrala značajnu
ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i načinu poslovanja u zemljama
korisnicama ovih sredstava.
4
Međutim, uticaj SAD i grupe industrijskih najrazvijenih zemalja sveta na ekonomski
razvoj država bio je, sa aspekta stranih direktnih ulaganja, sve do 80 - tih godina prošlog veka
gotovo zanemariv.
2.POJAM, ZNAČAJ I CILJEVI PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA
Privredni razvoj ne možemo posmatrati van konteksta celokupnog društvenog razvoja, jer
kako je privreda jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema, tako je i privredni
razvoj neodvojiv od ukupnog društvenog razvoja. Socijalne, političke, istorijske, geografske,
kulturne i ostale neekonomske oblasti bitno utiču na ekonomske dimenzije privrednog razvoja.
„
Privredni razvoj
(economic developement)
je složen društveni proces putem kojeg
svaka zemlja teži ka prelasku iz nižih u više faze ekonomske razvijenosti.“
3
Dok
privredni rast
(economic growth)
definišemo kao povećanje nacionalne proizvodnje tokom određenog
vremenskog perioda, veće od porasta stanovništva. Iz datih definicija, uviđamo da je privredni
razvoj širi i kompleksniji proces od privrednog rasta. Postoje dva osnovna načina za postizanje
privrednog rasta:
a) povećana upotreba inputa u cilju povećanja
output
;
b) optimalno korišćenje proizvodnih kapaciteta pri kojem se rast outputa ostvaruje istom
količinom inputa ali da pri tome raste efikasnost njihovog korišćenja.
Privredni rast se može izraziti preko pokazatelja stope rasta bruto domaćeg proizvoda,
nacionalnog dohotka, kretanja bruto domaćeg proizvoda i nacionalnog dohotka
per capita.
Privredni razvoj se razmatra kao pokazatelj međusobnih odnosa makroekonomskih
agregata kao što su društveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, akumulacija,
investicije, potrošnja, ali i kroz čitav niz drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata, pa se
stoga definiše i kao multidimenzionalni proces. Trebalo bi napomenuti i da nema privrednog
razvoja bez privrednog porasta, dok obrnuta relacija ne mora da postoji, tj. moguć je privredni
rast bez privrednog razvoja. Jedna od osnovnih komponenti privrednog razvoja je promena
ukupne društvene strukture i privrede (promene su najizraženije u proizvodnom sastavu, odnosno
3
Kragulj D., :
Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija
, Beograd, 2009, str. 306
5
učešću sektora poljoprivrede i industrije u ukupnoj proizvodnji). Sa privrednim rastom
omogućava rast kako društvenog, tako i nacionalnog dohotka. Da bi se privredni razvoj
realizovao potrebno je unapred definisane ciljeve uskladiti. Podizanje životnog standarda
stanovništva i razvoj proizvodnih potencijala su dva najvažnija cilja. Pri tome treba voditi računa
da brojnost i raznolikost ciljeva i njihova dinamičnost, otežavaju adekvatan izbor razvojnih
prioriteta. Ciljevi privrednog razvoja zavise od stepena ekonomske razvijenosti zemlje i njene
veličine. Iako su mnogi razvojni ciljevi međusobno komplementarni, često se u savremenim
privredama nameće potreba savlađivanja problema konfliktnosti cilljeva (npr. dinamiziranje
privrednog rasta i poštovanje ekoloških standarda, zatim konfliktnost dugoročnih i kratkoročnih
ciljeva, i sl.). Zato bi trebalo, da svaka zemlja vodi računa o pravilnom izboru razvojnih
prioriteta ali i o tome da obezbedi materijalne uslove koji su potrebni za ostvarenje željenih
ciljeva.
U poslednje vreme, dosta je popularan tzv.
održivi razvoj
sustainable developement
koji
podrazumeva samo onaj razvoj koji obezbeđuje podmirenje potreba sadašnjih generacija, ali bez
ugrožavanja mogućnosti zadovoljenja potreba budućih generacija. Bazira se na optimalnom
balansiranju između ekonomskih, socijalnih i faktora životne sredine u institucionalizovanim
okvirima. „Podrazumeva dinamičan razvoj i ekonomski rast uz ostvarenje pravednosti, s
akcentom na zapošljavanje i povećanje ličnih prihoda u okviru konkurentnijeg privatnog sektora.
Dugoročno održivi razvoj podrazumeva da se bogatstvo, resursi i mogućnosti moraju rasporediti
na takav način, da svi građani mogu da uživaju bar minimalne standarde bezbednosti, ljudskih
prava i ostalih privilegija.“
4
„Mada je jedan od prvenstvenih ciljeva svake zemlje postizanje što većeg nivoa
ekonomske razvijenosti, značaj privrednog razvoja je izuzetno naglašen za sve nerazvijene
zemlje. Bez ubrzanog privrednog razvoja, povećanja ukupnog obima materijalne proizvodnje i
bruto domaćeg proizvoda
per capita
i suštinske promene strukture svoje privrede nije moguće
osloboditi se ekonomske zavisnosti i neokolonojalnih odnosa. Oba ta procesa, s jedne strane
privredni rast, s druge, strukturne promene privrede, teku istovremeno i nalaze se u međusobnoj
uslovljenosti. Bez strukturnih promena ne može se ostvariti brz privredni rast, niti se strukturne
promene vrše u zemljama čija privreda stagnira i gde ne rastu GDP i nacionalni dohodak. Uz
4
Leković, V.,:
Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
, 200.str.34, http://www.odrzivi-
razvoj.sr.gov.yu/,
7
5) Poljoprivredna proizvodnja;
6) Proizvodnja, tehnika i tehnološke promene i inovacije.
Veći stepen prioriteta imaju faktori privrednog razvoja koji imaju širi opseg delovanja,
deluju na duži rok i koji ne podležu čestim promenama, a imaju snažno pozitivno dejstvo na
kretanje i razvoj privrede.
2.2.Indikatori razvijenosti
Ocena stepena privredne i društvene razvijenosti može se dati analitičkim posmatranjem
komponenata razvoja kao i njihovim dekomponovanjem na indikatore. Merenje agregatnih
veličina kao što su proizvodnja, zaposlenost, dohodak itd. Omogućava sagledavanje, kako
dostignutog nivoa privrednog razvoja, tako i brzine promena u procesu razvoja, a što je od
izuzetne važnosti za sprovođenje adekvatne ekonomske politike u cilju rešavanja relevantnih
razvojnih problema.
6
Korišćenje jednog indikatora može u određenim uslovima biti dovoljno za ocenu stanja i
razvoja, ali često je jedan indikator nedovoljan da utvrdi odgovarajući nivo i strukturu
razvijenosti, pa je potrebno primeniti i više od jednog indikatora kako bi se zadovoljio cilj
analize. Tako je, na primer, društveni proizvod
per capita
u razvijenim zemljama davao dosta
dobre rezultate, ali kod nedovoljno razvijenih zemalja ovaj pokazatelj nije bio u stanju da pruži
adekvatnu sliku nivoa i promena ukupne razvijenosti, pa je bilo neophodno primeniti više
indikatora. Zato se često postavlja pitanje koju kombinaciju indikatora primeniti da bi se dobila
najadekvatnija slika s obzirom na cilj postavljen u analizi.
Indikatori privrednog razvoja mogu biti izraženi
naturalno
ili
vrednosno
. Naturalni
pokazatelji izražavaju dostignuti nivo privrednog razvoja određene zemlje i najčešće se koriste
za izražavanje obima proizvodnje pojedinih proizvoda (nafta, čelik, ugalj, mleko, šećer, itd.).
Dok vrednosni izrazi predstavljaju novčane pokazatelje u određenoj valuti. Jedan od najvažnijih i
najčešće korišćenih pokazatelja je
bruto domaći proizvod
- BDP (
Gross domestic product
-
GDP). Ako se izražava u tekućim cenama onda je to
nominalni
BDP (
nominal
GDP), mada tako
6
Kragulj D.,:
Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija
,Beograd, 2009., str. 311
