Odlomak

UVOD
Povećanje frekventnosti i ozbiljnosti samih katastrofa i njihovih posledica ukazuju da problem katastrofa mora biti u fokusu svetske zajednice u godinama koje dolaze. U okviru IDDR
(International Decade of Disaster Reduction 1990-1999. godine) i ostalih organizacija nastalih tokom prošlih godina, smanjenje uticaja katastrofa dobija na znaĉaju. Svetska konferencija o smanjenju uticaja katastrofa, odrţana od 18. do 22. januara 2005. godine u Kobe-u, Japan, i Cunami u Indijskom okeanu ukazali su na potrebu za akcijom svetskih razmera. Katastrofe izazivaju velike štete zemljama u razvoju, njihovim ekonomijama, ţivotnoj sredini u svim regijama sveta i samim tim ugroţavaju bezbednost ljudi u istim.
Skorašnji dogaĊaji koji su se desili u visoko razvijenim zemljama, kao što je uragan Kartina (Sjedinjene Ameriĉke drţave, 29. avgust 2005. godine) koji je uništio New Orleans i sneţna oluja u Nemaĉkoj (25. novembar 2005. godine) podsećaju nas da su sve drţave, bez obzira na stepen njihove razvijenosti, ranjive na posledice katastrofa. MeĊutim, evidentno je da su siromašne zemlje najizloţenije katastrofama.
Razumevanje bezbednosti pomereno je iz nacionalne bezbednosti u individualnu i humanitarnu ljudsku bezbednost. Druga promena paradigme predstavlja promenu siromaštva, sa finansijskog siromanštva (finansijski uticaj zarade) u ljudsko siromaštvo (nedostatak dobrostanja). Ova promena odrazila se i u polju upravljanja katastrofama – od toga da katastrofa predstavlja ekstreman dogaĊaj kao posledicu prirodnih sila do toga da se katastrofa posmatra kao manifestacija izazvana nerešenim problemima razvoja. Pristupi smanjenju posledica katastrofa postali su kompleksniji. Ranjivost, ţilavost i izdrţljivost kao pojmovi dobili su na vaţnosti a paţnja je usmerena na socijalne, ekonomske, politiĉke i kulturne faktore. Integrisano smanjenje posledica katastrofa zavisi od kolaboracije i razmene znanja izmeĊu raznih disciplina i kompetencija. Pristupi mogu biti kvantitativni i kvalitativni, a ĉesto previše opasni po svojoj prirodi. Zbog toga mnoga podruĉja istraţivanja razvila su sopstvene definicije za pojmove vezane za katastrofe i njene uticaje. Kao posledica toga, komunikacija unutar te nauĉne zajednice je izuzetno oteţana

 

 

 

KLIMATSKE PROMENE
O potencijalnim efektima klimatskih promena koje mogu nastati globalnim zagrevanjem ukazuje film „The Day After Tomorrow” („Dan posle sutra”) u kome je prikazano kako globalno zagrevanje, ĉije su posledice topljenje leda na Antarktiku, poplave, grad, uragani, tornada, “gura” planetu pravo u novo ledeno doba. Iako je stanje klimatskih promena sa ovako katastrofalnim posledicama još uvek fikcija, privredni subjekti i osiguravajuća i reosiguravajuća društva uviĊaju ĉinjenicu da je rastući broj rizika uslovljenih klimatskim promenama prisutan u realnosti. Na to posebno ukazuje uragan Katrina iz avgusta 2005. godine, dogaĊaj koji se ranije smatrao najgorim mogućim scenarijem ostvarenja prirodne katastrofe, koji je usmrtio više hiljada ljudi, uzrokovao preseljenje više od miliona ljudi, izazvao ogromne materijalne štete i najvaţnije, ukazao kako su sve nacije izloţene negativnim efektima vremenskih ekstrema uzrokovanih globalnim zagrevanjem. Promena klime u vidu globalnog zagrevanja je vidljiva, opipljiva i merljiva i predstavlja jedan on najznaĉajnijih rizika sa kojima se svet suoĉava.TakoĊe, dodatna povećanja proseĉnih temperatura na globalnom planu su ne samo moguća već i vrlo verovatna a brojna istraţivanja dokumentuju da ljudski faktor ima znaĉajan uticaj na klimatske promene. Štetni dogaĊaji uzrokovani klimatskim promenama se kontinuirano povećavaju i to ne samo u oblastima koje su oduvek, za trţište osiguranja i reosiguranja bile izloţene prirodnim hazardima , kao što su SAD ili Japan, već i u drugim delovima sveta, posebno u Evropi. Imajući u vidu evidentnost klimatskih promena pred privrednim subjektima a posebno osiguravajućim i reosiguravajućim društvima se postavljaju izazovi identifikovanja potencijalnih kratkoroĉnih i dugorĉnih efekata klimatskih promena na njihovo poslovanje i finansijske performanse i pronalaţenja mera za njihovo minimiziranje. PredviĊanje verovatnoće nastanka i intenziteta štetnih posledica je od kljuĉnog znaĉaja za osiguravajuća i reosiguravajuća društva. MeĊutim, priroda sistema klimatskih procesa je kompleksna i haotiĉna. Mehanizmi povratne sprege izmeĊu razliĉitih klimatskih procesa ĉine ovaj sistem nelinearnim. Imajući u vidu da su osiguravajuća društva, istorijski posmatrano, bila fokusirana na štetne dogaĊaje lokalnog intenziteta za koje je postojalo relevantno istorijsko iskustvo kao i ĉinjenicu kompleksnosti klime i njenih promena na globalnom niovu, adekvatna procena verovatnoće nastanka i intenziteta štetnih posledica ektremnih prirodnih katastrofalnih dogaĊaja predstavlja znaĉajan izazov.
U svetu današnjice ne postavlja se više pitanje da li postoji ili ne globalna promena klime već kako se evidentne klimatske promene odraţavaju i kako će se odraziti kao i kakve izazove prouzrokuju na ţivot na Zemlji, ekonomiju a posebno na osiguravajuća i reosiguravajuća društva koja se nalaze u samom epicentru dešavanja, zbog njihove suštinske uloge u društvu da formiranjem zajednica rizika obezbeĊuju zaštitu pojedinaca i privrednih subjekata od rušilaĉkog dejstva prirodnih sila i nesrećnih sluĉajeva izazvanih ljudskim delovanjem. U kontekstu globalnih promena klime, odgovornost osiguravajućih i reosiguravajućih društava je dvojaka, jer s jedne strane ona treba da budu pripremljena za negativne efekte koje klimatske promene mogu prouzrokovati na njihovo poslovanje i njihove klijente, a sa druge strane ona mogu u velikoj meri doprineti minimiziranju rizika, kojem su izloţeni pojedinci i privredni subjekti, obezbeĊenjem adekvatnih rešenja za pokriće tog rizika. U tom smislu problematika globalnog zagrevanja se sa aspekta trţišta osiguranja i reosiguranja moţe posmatrati takoĊe dvojako, kao izvor novih rizika, koji prete obezbeĊenju kontinuiteta poslovanja i to kako sa aspekta poslova osiguranja tako i sa aspekta investicija, ali i kao izvor novih mogućnosti koje mogu rezultirati znaĉajnim ekonomskim koristima ukoliko se preduzmu adekvatne mere. Razumevanje globalnih promena klime je osiguravajućim i reosiguravajućim društvima neophodno kako bi mogli sagledati potencijalne efekte tih promena u kontekstu razliĉitih ishoda katastrofalnih dogaĊaja koji su uslovljeni promenama vremena kao što su uragani, cunamiji ili zimske oluje, kako bi mogli donositi na informacijama zasnovane odluke o rizicima koji nisu povezani sa vremenskim prilikama ali koji mogu biti pod uticajem klimatskih promena kao što su ţivotno i zdravstveno osiguranje, i kako bi se mogli na vreme zaštiti od neţeljenih akumulacija rizika katastrofalnih dogaĊaja. Upravo zbog tih razloga, a imajući u vidu ĉinjenicu da od donešenih odluka u sadašnjosti zavise ne samo budući troškovi već i opstanak kako sektora osiguranja i reosiguranja tako i ĉitavog ĉoveĉanstva, ĉime rizik klimatskih promena predstavlja jasan primer rizika kod koga je dugoroĉno planiranje od kljuĉnog znaĉaja kako bi se izbegli potencijalno katastrofalni efekti. Analizom trendova klimatskih promena koji su evidentni kao i njihovih uticaja na ukupnu ekonomiju, a posebno na poslovanje osiguravajućih i reosiguravajućih društava potrebno je ukazati na naĉine upravljanja rizikom klimatskih promena.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Više u Zaštita životne sredine

5 replies on “Upravljanje akcidentnim rizicima”

bmancic says:

Postovani kod pokusaja preuyimanja ovog dokumenta nisam uspeo jer mi je prijavljena greska iz meni nepoznatih razloga a pri tome su mi skinuti krediti kao da sam dokument preuzeo
smatram da to nije korektno i molim za pomoc
Boban

DubravkaD DubravkaD says:

Da li možete da opište grešku koja se pojavila pošto sajt ne prijavljuje ovde grešku.
Prilikom preuzimanja svi radovi odlaze u folder downloads, osim ako niste drugačije odabrali, s tim da je korisnik koji je postavio rad možda rad imenovao drugačije u odnosu na potpuno i precizno ime rada (u ovom slučaju npr. rizici, seminarski rad, nasumičan niz brojeva ili nešto slično) tako da je tu možda problem, i zbog toga niste uspeli da pronađete rad.
Pozdrav,
studenti,rs

bmancic says:

Prijavljuje gresku Failed- Network error pokrene preuyimanje i prekine uz datu poruku evo ponovo se to desilo
evo sajta sa nekim pojasnjenjenjem
support.google.com/chrome/answer/2898334?p=ui_download_errors&hl=sr&rd=1
Pozdrav Boban

DubravkaD DubravkaD says:

Probajte da preuzmete rad preko nekog drugog pretraživača. Takođe možete probati i sa brisanjem keš memorije.
Postoji mogućnost da je u pitanju problem između pretraživača i hardverske konfiguracije.
Javite da li ste uspeli.
Pozdrav,
staging-studentirs.kinsta.cloud

bmancic says:

Pokusao sam ponovo preko drugog pretrazivaca
nije uspelo pokazuje gresku Interupted nework erorr
a u navodno preuzeti dokument ne moze se otvoriti jer ga windows ne prepoznaje mozete li ga poslati na moj meil
Boban

Komentari