2
UVOD
U savremenim uslovima poslovanja koje karakteriše brz razvoj informacionih
tehnologija, izuzetno izražena konkurencija i globalizacija posebnu pažnju je potrebno posvetiti
svim pitanjima i faktorima koji utiču na ostvarivanje definisane misije i vizije. Jedno od pitanja
kojima je potrebno posvetiti pažnju u savremenim uslovima poslovanja jeste i pitanje
intelektulane svojine i njene zaštite. Intelektulana svojina suštinski stvara pretpostavke da
kreativni ljudi, odnosno ljudi sa idejama žive od svoje kreativnosti i ideja, odnosno od svog rada.
U ovom smislu se i javlja pitanje intelektulane svojine i njene zašite, a sa ciljem stimulisanja
istraživanja i razvoja.
Danas se sve više pažnje posvećuje intelektualnoj svojini i njenoj zaštiti. Sam fenomen
intelektualne svojine, kao i aktulenost istog uslovljena je, primarno, tranzicijom društva iz
industrijskog u postindustrijsko doba koje se naziva i informaciono doba. Upravo ova tranzicija,
odnosno prelazak iz jedne u drugu epohu razvoja uslovljena je tehničko-tehnološkom
revolucijom na polju prenosa, čuvanja i obrade podataka i informacija. U ovom periodu upravo
je je razvoj informacionih tehnologija i Interneta doveo do preobražaja društva i društvenih
odnosa. Ovaj period razvoja ljudskog društva karakteriše izuzetno brz razvoj informacionih
tehnologija koji se odvija brže nego bilo koji drugi proces koji je prethodio istom u razvoju
ljudskog društva. Suštinski, reč je o jednom univerzlanom procesu koji se odvija brže nego bilo
koja druga smeha epoha u razvoju ljudskog društva i civilizacije. U ovoj fazi razvoja ljudskog
društva brza i jeftina komunikacija putem informacionih tehnologija i Interneta omogućava
velikom broju ljudi, na različitim geografskim područijima, priistup velikom broju najrazličitijih
informacija potrebnih za donošenje najrazličitijih poslovnih odluka, obavljanje poslovnih
transakcija i pružanje usluga. Upravo ova epoha i razvoju ljudskog društva koja je uslovila
izuzetno brz napredak na svima poljima ljudskog društva u kojem se posebna pažnja posvećuje
upravu znanju, idejama i kreativnosti, odnosno intelektualnoj svojini kao osnovi daljeg rasta i
razvoja društva na svim poljima.
Suštinski, savremeni uslovi poslovanja i generalno razvpja ljudskog društva doveli su do
stvaranja takvih odnosa u kojima se korišćenje patenata, žigova, autorskih prava i svih ostalih
4
i prikaz uticaja intelektulane svojine i njene zaštite u Republici Srbiji, a posebno njihovog uticaja
na razvoj preduzetništva, pospešivanje investicija posebno u nove tehnologije, kao i na
ostvarivanje prava tvoraca intelektualnih dela na ostvarivanje sopstvenih prava.
1. POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE
U savremenim uslovima poslovanja znanje je postalo jedno od najvažnijih i najvrednijih
resursa za sva preduzeća, odnosno za sve učesnike na tržištu. Danas je korporativna intelektualna
svojima mnogo vrednija u odnosu na fizičke resurse. Prema nekim shvatanjima danas su mnogo
uspešnije one kompanije koje su na vreme prepoznale i iskoristile svoj intelektualni kapital i
intelektualne kapacitete. Prema Drakeru svakak kompanija danas ne samo da mora da kreira
znanje, nego je u obavezi isto i da uvećava. Prema ovom autoru uspšene su one kompanije koje
konstantno uvećavaju vrednost kreiranog znanja.
1
Danas kada se govori o industrijskoj svojini i njeni objektima suštinski se govori o
proizvodima čeovekovog uma. Sva pitanja koja se odnose na intelektualnu svojinu, kao i prava i
obaveze koja po osnovu nje proističu regulisana su posebnom granom prava – pravo industrijske
svojine. Pravo industrijske svojine jeste pravo intelektualne svojine, odnosno reč je zapravo o
dve različite grane prava koje su se danas toliko približile da je gotovo nemoguće povući jasnu
granicu između istih.
Kako je prethodno u radu i naznačeno zananje je jedan od najvažnijih reusrsa danas i ono
je to koje stvara određenu vrednost za kompaniju. Što je više ljudi uključeno u podelu znanja ono
ima veću vrednost, s obzirom da se na taj načinpovećava, produbljuje i proširuje. Zas
intelektualni kapital danas je najvažnije da obuhvata neopipljivu imovinu, odnosno neopipljive
resurse. Na osnovu intelektulanog kapitala preduzeća danas stavraju najveći deo ekonomske
vrednosti, s obzirom da se na ovom kapitalu upravu zasniva konkurentska prednost jedne
kompanije. Upravo je stvaranje vrednosti i vrednost same kompanije rezultat snagenjenog
intelektualnog kapitala.
Danas se pojam intelektualni kapital koristi kao sinonim za intelektulanu svojinu u smislu
neopipljive imovine koja u velikoj meri utiče na uspeh poslovanja, ali koja nije iskazana u
1
Drucker P., „Moj pogled na menažment“, Adižes, Novi Sad, 2003., str. 24
5
bilansima kompanije. U ekonomskom smislu pojam intelektualni kapital prvi put je upotreblkne
1958. godine u okviru finansijskih analiza tržišne vrednosti u malim preduzećima koja su u tom
momentu vremena, u odnosu na velika preduzeća, bila bogatija upravo znanjem. Tačnije,
imovina tih malih preduzeća se sastojala najvećim delom od intelektulanog kapitala, a njihova
visoka vrednost na berzi nazvana je intelektualna premija.
2
Kasnije su mnogi drugi autori takođe
govorili o pojmu intelektualnog kapitala i njegovom značaju i uticaju na vrednost kompanije, ali
u nedovoljno velikoj meri. Tek 1991. godne kada je Stjuart objavio svoj članak počinje da se
govori o intelektualnom kapitalu i konceptu istog u pravom smislu. Stjuart je zapravo u svom
članku prvi put jasno definisao pojam intelektualnog kapitla koa „sumu svega što u kompaniji
znaju, a što joj daje konkurentsku prednost na tržištu.“
3
Prema Stjuartovim rečima intelektualni
kapital jeste intelektulani kapital jedne kompanije koji može biti iskorišćen za stvaranje
bogatstva.
Ljudksi kapital suštinski predstavlja sposobnost zaposlenih da koriste rešenja u cilju
ispunjavanja očekivanja kupaca, a obuhvata njihove kompetencije, znanja, veštine i iskustva.
Zaposleni posmatrani pojedinačno i sami po sebi ne predstavljaju intelektualni kapital jedne
kompanije. Oni postaju intelektualni kapital jedne kompanije kada svoja znanja, veštine,
kompetencije i sposobnosti transformišu i neko delo koje doprinosi stvaranju određene, bilo
materijalne bilo nematerijalne, vrednosti za kompaniju u kojoj su angažovani. Ljudksi kapital
jeste onaj obilk kapitala koji nakon isteka radnog vremena napuštakompaniju. U znanjem
orjentisanim kompanijama kakava je, na primer Microsoft, stručni, kreativni, inovativni,
motivissani i angažovani zaposleni sa osnovnim ciljevima stvaranja vrednosti za svoju
kompaniju predstavljaju ključne stvaraoce vrednosti, a samim tim, i najveći kapital za svoju
kompaniju. Opet, sa druge strane, sve ono što se nalazi u glavama zaposlenih kao pojedinaca
isključivo je njihovo vlasništvo i pripada samo njima. Ukoliko kompanija želi da zadrži
kompetencije svojih zaposlenih mora da sačuva upravo te zaposlene, odnosno njihova znanja,
veštine i kompetencije. Upravo na osnovu navedenog možemo da razumemo nastojanja i trud
svih velikih i uspešnih kompanija danas da profesionalne kompetencije svojih zaposlenih
2
Stakić B., Unković M., „Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str.
374
3
http://www.eefs.eu/conf/athens/papers/626.pdf
- datum pristupa 10.01.2016. godine
7
visokim intelektulanim potencijalom i znanjem imaju veliki broj veoma značajnih tehničkih
izuma koji su im doneli ne samo poboljšanje i/ili učvršćivanje konkurentske pozicije na tržištu
nego i sticanje ogromnog materijalngo bogatstva.
Kada je reč o intelektualnoj svojini treba znati da je istu dosta teško i složeno definisati.
Intelektualna svojina se odnosi na stvaralaštvo uma, odnosno pronalaske, književna i umetnička
dela, imena i slike koji se koriste u trgovini.
5
Intelektualna svojina je podeljena u dve kategorije –
industrijsku svojinu i autorsko pravo, tako da možemo da kažemo da je industrijska svojina
zapravao zajednički naziv za industrijsku svojinu i autorsko pravo. Prava intelektualne svojine
jesu autorsko i srodna prava, žig, geografska oznaka porekla, dizajn, patent, mali patent i
topografija integrisanih kola. Intelektualna svojina jeste najširi oblik kulturnog i naučnog rada
koji se sastoji od nematerijalnih dobara, a obuhvata:
6
pisanje naulnih dela, knjiga, časopisa i novina,
patente i druge raznovrsne tehnološke izume,
znanje i iskustvo,
dizajniranje raznovrsnih proizvoda i usluga,
proizvodnju filmova, pozorišnih drama, likovnih, vajarskih, muzičkih dela
i ostalih koja se reprodukuju putem traka, ploča, kompakt diskova i sl. i
znakove za razlikovanje proizvoda i usluga – žigovi i oznake porekla.
Za kompaniju bogatsvo ne proizvode samo ljudi u smislu radnog kapitala, već i njihovo
znanje u smislu inovativnosti. U ovom smislu bogatsvo kompanija i profit zavisi kako od rada
ljudi i njeihove proudktivnosti tako i od njihove inovativnosti.
Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kreacije ljudskog uma i
komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da
uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava koja su slična svojinskim, što
omogućuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu
suštinski kvalitet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelni izgled
5
http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdf
- datum pristupa 10.01.2016.
godine
6
Stakić B., Unković M., „Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str.
374
