Holesterol
Steran predstavlja ciklicni ugljovodonik.
Sastoji se iz 4 kondenzovana prstena i 3 šestočlana AB I C I jednog petočlanog D. Steroli su čvrste
supstance I spadaju u nesaponifikujuće lipide.
Mogu biti poreklom iz životinja biljaka I mikroorganizama.
Najvažniji sterol životinjskog porekla je holesterol.
Izolovan je iz žučnog kamena odatle naziv holestearin-mast u žuči.
Holesterol sa fosfolipidima gradi ćelijske membrane u svim organizmima a najviše u mozgu.
Koncentracija u krvi je od 3,5-6,45mmol/l.
Holesterol 50%nastaje sintezom, a 50% se unosi hranom. U toku dana se eliminiše 1 gr
holesterola i to putem fecesa. Nalazi se u namirnicama:jaja, meso, jetra I mozak.
Polazna tačka za proizvodnju mnogih prirodnih steroidnih hormona i
vitamina
D
(značajan
za
kontrolu
nivoa kalcijuma
u organizmu).
Holesterol formira zidove ćelija u svim
organima
.
80% holesterola se proizvodi u našem telu – uglavnom u
jetri
.
Zatim se transportuje iz jetre preko krvotoka u druga tkiva.
Holesterol putuje kroz
krv
u “paketima” pomešan sa velikim molekulima nazvanim
Lipoproteini su kombinacija masti i
proteina
.
Lipidi, kao što je holesterol, ne rastvaraju se u krvotoku, zato oblažu lipoproteine.
Postoji nekoliko vrsta
lipoproteinskih
čestica
.
Svaka od njih ima različitu ulogu u organizmu. U zavisnosti od njihove veličine i sastava, to su:
hilomikroni: najmanje čestice, izgrađene uglavnom od
triglicerida
lipoproteini vrlo niske gustine (VLDL): uglavnom izgrađene od
triglicerida
lipoproteini niske gustine (LDL): uglavnom izgrađene od holesterola –
LDL
loš holesterol
lipoproteini visoke gustine (HDL)
: uglavnom izgrađene od holesterola –
HDL
dobar
holesterol
Visoke vrednosti holesterola se mogu javiti kod:
hipotireoidizma
: smanje fukncije
štitne
žlezde
(usporen metabolizam),
bolesti bubrega
,
dijabetesa
koji se ne održava ,
alkoholizma
pušenja,
gojaznosti
,
bolesti jetre
, ishrane bogate mastima (kao i nezasićenim mastima: kolači,
peciva, meso, mlečni proizvodi),
fizičke neaktivnosti
,
trudnoće
.
Uzroci sniženih vrednosti
Niske vrednosti holesterola, ali I drugih lipida, se mogu javiti kod:nedovoljnog unosa
masti,
bolesti digestivnog trakta
: poremećaj varenja i nemogućnost apsorbcije,
bolesti bubrega
usled povećanog gubitka lipida,
hipertireoidizma
: povećane funkcije
štitne
žlezde
(ubrzan
metabolizam).
Lipidi (masti)
Lipidi su
važna gradivna i energetska jedinjenja
koja učestvuju u:
Izgradnji membrana ćelija
,
Stvaranju veza između ćelija
,
Prenosu nervnih impulsa
,
Formiranju energetskih rezervi
,
Zaštiti organizma od mehaničkih povreda
i
Stvaranju termoizolacionog sloja organizma
.
Ne rastvaraju se u vodi rastvaraju se u nepolarnim rastvarivacima ka osto su etar i
hloroform
.
Zastitna su komponenta celijskih zidova, bakterija i termonalni su izlolator u potkoznom tkivu.
Dele se na klase:
1.prave masti
2.voskovi
3.fosfolipidi
4.glikolipidi
5.steroidi
Mogu se podeliti na saponifikujuce i nesaponifikujuce.
Saponifikujuci: triacilgliceroli,fosfolipidi, sfingolipidi i voskovi.
Nesaponifikujuci:steroidi
Masne kiseline su sastojci svih slozenih lipida. Mogu biti zasicene (palmitinska i sterainska
životinjske masti) i nezasicene (oleinska, linolna).
Holesterol
i
trigliceridi
su dve najpoznatije vrste lipida (masti).
Pospešuju apsorpciju vitamina A, D, E i K te beta karotena
. Masti su neophodne našem
organizmu jer postoje vitamini koji se ne mogu otopiti u vodi, već jedino u mastima (uljima).
Takođe, masti usporavaju probavu što stvara osećaj sitosti.
Ovde spadaju i steroidi (najpoznatiji je holesterol).
Kada natrijum (Na) i kalijum (K) reaguju sa masnim kiselinama dobijaju se soli koje se
nazivaju
sapuni
. Preciznije, bazna hidroliza sa natrijum-hidroksidom (NaOH) ili sa kalijum-
hidroksidom (KOH) se koristi za proizvodnju sapuna (proces saponifikacije).
.
Funkcija lipida u organizmu
