Univerzitet u Beogradu
Fakultet organizacionih nauka
- s e m i n a r s k i r a d -
Tema:
Informaciona podrška za analitičko i dijagramsko
određivanje prelomne tačke
Student: Zoran Robulj 134/99
Profesor: dr Bojan Ilić
Beograd
2001.
Sadržaj
1.
Troškovi
2
2.
Fiksni i varijabilni troškovi i njihova dinamika
3
3.
Dobit i troškovi
6
4.
Određivanje praga rentabilnosti
5.
Pokazatelji
7
8
6.
Princip rada informacione podrške
9
7.
Kritika rada
10
8.
Literatura
12
9.
Prilog 1: Ilustracija rada programa
13
1
2.
Fiksni i varijabilni troškovi i njihova dinamika
Vratimo se primeru sa taksijem. Da biste znali da li imate dovoljno para za prevoz
do željenog odredište morate prvo planirati troškove. Za to treba unapred znati i druge
parametre osim cene prevoza po pređenom kilometru. To su cena “starta” i kilometraža
od tačke u kojoj ulazite u taksi do odredišta.
Analogno tome i u proizvodnji određenih proizvoda potrebno je pre svega
razumeti prirodu dva tipa troškova: fiksnih i varijabilnih troškova.
Fiksni troškovi
jesu oni troškovi čija se veličina ne menja u zavisnosti od obima
poslovanja date organizacije. U našem primeru sa taksijem to bi bila cena starta, jer ona
ne zavisi od broja pređenih kilometara. Takvi troškovi u oblasti ekonimije preduzeća su:
-
troškovi amortizacije (mašina, opreme i prostora za rad)
-
troškovi naknada za rad neproizvodnih radnika
-
troškovi članarine u organizacijama, pretplata na časopise
-
troškovi grejanja, osvetljenja i sl.
-
troškovi kancelarijskog materijala
-
takse, dozvole za rad i sl.
-
i dr.
Dijagram 2.1 Grafički prikaz fiksnih troškova
Druga vrsta troškova su, naravno, troškovi koji zavise od obima poslovanja. Oni
se nazivaju
varijabilni troškovi
. U taksi primeru ti troškovi su cena pređenog
kilometra, jer zavise od “obima usluge”. Primeri takvih troškova na polju poslovnih
organizacija su:
-
troškovi materijala za rad
-
troškovi energije za pogon mašina (električna, goriva…)
-
troškovi rada proizvodnih radnika
-
troškovi transporta robe
-
troškovi ambalaže
-
porez na proizvode
3
Q
FT
FT
1
-
i dr.
Dijagram 2.2 Grafički prikaz varijabilnih troškova
Kriterijum koji razvrstava troškove na fiksne i varijabilne naziva se
koeficijentom reagibilnosti
. Ovaj pokazatelj se izražava kao odnos promene troškova
i promene obima poslovanja.
Krt =
Tr /
Q
Za fiksne troškove ovaj pokazatelj iznosi nula, jer je
Tr
= 0, za bilo koju
promenu obima poslovanja. Za varijabilne troškove ovaj koeficijent je veći od nule, jer je
promena troškova uvek u istom smeru kao i promena obima poslovanja.
Varijabilni troškovi se zatim mogu razvrstati na dva tipa: proporcionalne troškove
i relativno fiksne troškove.
Proporcionalni troškovi
su deo varijabilnih troškova koji se menjaju srazmerno
promeni obima poslovanja. Njihov koeficijent reagibilnosti iznosi jedan. Grafički prikaz
proporcionalnih trpškova dat je na dijagramu 2.2.
Relativno fiksni troškovi
su komponenta varijabilnih troškova koji se menjaju
u zavisnosti od obima poslovanja, ali ta promena nije proporcionalna promeni obima
poslovanja. Takvi troškovi su zonski troškovi, jer u pojedinim zonama obima poslovanja
ne menjaju svoje vrednosti. Prema promeni svojih vrednosti razlikujemo degresivne,
progresivne i remanentne troškove.
Progresivni troškovi
imaju tendenciju bržeg rasta od rasta obima poslovanja,
pa je koeficijent reagibilnosti ovih troškova veći od jedan.
Degresivni troškovi
imaju tendenciju sporijeg rasta od rasta obima poslovanja.
Njihov ekoeficijent reagibilnosti je između nula i jedan. Degresija relativno fiksnih
troškova je prisutna samo do određenog obima poslovanja, dok posle tog obima ona
postepeno prelazi u progresiju.
4
Q
VT
VT
1
Q
1
