2
1. Šta je logika?
Logika je nauka o zakonima saznavanja istine. Ona
teži da utvrdi opšta i nužna pravila po kojima
moramo misliti da bismo saznali istinu.
Logička pravila i zakoni
≠ psihološki zakoni mišljenja
Psihološki zakoni su pravilnosti koje se ispoljavaju u
ljudskom mišljenju u toku dugih perioda vremena bez
obzira na to da li je krajnji rezultat mišljenja istina ili
zabluda
Primer
: Opšta tendencija da u svojim razmišljanjima idemo iz krajnosti u krajnost i
da iz vrlo ograničenog broja činjenica izvlačimo opšte zaključke takođe mogu da
predstavljaju pravila, iako je njihov rezultat najčešće zabluda – van područja logičkog
proučavanja
4
3. Aristotel, utemeljivač logike
Logiku kao nauku prvi je sistematski izložio
antički grčki filozof
Aristotel
(384-322 g. p. n. e)
u delu
Organon.
Značajne doprinose logici dali su pojedini kineski i indijski
filozofi, kao i neposredni Aristotelovi prethodnici u Grčkoj
filozofiji:
Sokrat
i
Platon
.
Međutim, tek je Aristotel stvorio logiku kao
celovitu nauku
obuhvativši
sve elementarne oblike
mišljenja: poimanje,
suđenje i zaključivanje.
Sem toga, već je Aristotel
uočio razliku
između
proučavanja oblika mišljenja koje polazi od utvrđenih,
pouzdanih znanja
(njih je izložio u svojim
Analitikama
) i
oblika mišljenja u složenim situacijama gde su naše
premise nepotpuna,
verovatna znanja
(o kojima je
raspravljao u
Topikama)
5
4. Razvoj formalne logike
Neposredni sledbenici Aristotela uglavnom su se zadovoljavali
komentarisanjem njegove logike.
U srednjem veku Aristotelova logika je našla svoju upotrebu u
analizi i dokazivanju hrišćanskog učenja, iako su uvedene i
neke značajne formalne inovacije (logičke relacije koje
Aristotel nije uzimao u obzir)
Nastanak
moderne prirodne nauke
, počev od
Galileja
, i
veliki polet eksperimentalnih istraživanja uslovili su razvoj
učenja o metodi naučnog istraživanja
Tradicionalna Aristotelova logika se i dalje razvijala kao
formalna logička nauka, jer se uglavnom bavila formalnom
korektnošću zaključivanja i dokazivanja.
Uporedo sa logikom razvijala se metodologija naučnog
istraživanja, čiji je glavni problem bio:
kako doći do
naučnih zakona i teorija polazeći od utvrđenih
iskustvenih činjenica
.
7
5. Matematička logika
2/2
Na ovom novom tipu logike (koja je okarakterisana kao
simbolička ili matematička logika) prvi je počeo da radi već
Lajbnic
Prvi uspešan sistem („algebre logike”) sredina 19. veka -
Džordž Bul
Krajem 19. veka
Gotlib Frege
prvi deduktivno izvodi celu
matematiku iz logike
Fregeov sistem je dalje usavršen u kapitalnom delu
moderne logike
Principi matematike
Bertranda Rasla
i
Alfreda Vajtheda
