Računarstvo u vaspitno obrazovnom radu

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди

Семинарски рад

Тема: Авантуристичке игре

Област: Рачунарство у васпитно-овразовном раду

Професор:

Студент:

др Љиљна Крнета Зорана Шетер 5070

Кикинда, 2014.

Увод

Играње је темељна људска активност кроз коју учимо о свету око
нас.   Кроз   игру   учимо   о   социјалним   односима   и   правилима
понашања   (сетимо   се   играње   маме   и   тате).   Са   друге   стране
компјутерске игре уче нас и о другим ситуацијама од оних са којима
се никада нећемо наћи попут, стајања пред дивовским змајем од
240 метара, који бљује ватру, до нпр. кошаркашке утакмице која
врло   вероватно   може   да   нам   се   догоди.   Првенствена   сврха
компјутерских   игара   јесте   забава   за   играче,   али   и   зарада   за
креатора истих. У друштву старије особе компјутерске или видео
игре углавном називају игрицама, деминутивом. То произилази из
чињенице да се исте доживљавају искључиво дечјом ствари, нечим
за шта се одрасли не занимају, што је једноставно и детињасто. Али
да ли је то тако? Данашње игре су далеко од тога, како својим
технолошким аспектима тако и публиком. Саме компјутерске игре
постају све комплексније, захтевају све боље способности и знања
играча. Због тога би било погрешно називати их „игрицама“.