Analiza slučajeva iz medicinske prakse

Slučaj 1. Generalizovani anksiozni poremećaj
Tokom rutinske posete lekaru opšte prakse/porodičnom lekaru, 49-godišnja žena, koja opisuje sebe kao „dežurnog brižnika“, žali se na nemiran san, napetost mišića i umor. Nedavno, intenzifikovana je njena zabrinutost vezana za decu, posao i zdravlje. Pacijentkinja zapaža da se počinju javljati negativni efekti na aktivnosti i obaveze vezane za porodicu i posao. Kako treba pristupiti ovoj pacijentkinji?
Duskusija:
Kod pacijenata koji izveštavaju anksioznost kao izražen simptom potrebno je isključiti somatska oboljenja, kao što je hipertireoidizam, kao i uobičajena psihijatrijska ko-morbidna stanja (velika depresija, panični poremećaj, zloupotreba psihoaktivnih sredstava). Za generalizovani anksiozni poremećaj, povezan sa depresijom ili bez nje, uobičajena terapija prvog izbora obuhvata antidepresive druge generacije (najčešće SSRI ili venlafaksin), a na osnovu pokazane kliničke efikasnosti i prihvatljivog profila neželjenih dejstava. U cilju minimizovanja neželjenih dejstava, posebno nemira, preporučljivo je uvoñenje niže doze antidepresiva, a zatim postepeno povećavanje doze tokom naredne 3 nedelje,  do dostizanja pune terapijske doze ili zadovoljavajuće kontrole simptoma. Treba razmotriti i uvođenje benzodiazepina, u periodu do 4 nedelje, koji bi doveo do suzbijanja psihomotornog nemira koji se može javiti sa antidepresivima, i istovremeno omogućio brzu kontrolu anksioznosti.