Семинарски рад из предмета
АД 111 - Историја уметности старог и средњег века
Тема:
Манастир Грачаница
Студент: Професор:
Катарина Милошевић, 6296 Проф. Др Миша Ракоција
Ниш, 2024
Садржај
Садржај............................................................................................................................2
Историјат.......................................................................................................................3,
4
Архитектура..................................................................................................................5,6
Сликарство
Грачанице.........................................................................................7,8,9,10
Симонида..................................................................................................................11,12
Закључак........................................................................................................................13
Литература.....................................................................................................................1
4
држи макету цркве. На тој макети не постоји спољна припрата, што значи да је
првобитна црква није ни имала. Не зна се тачан датум додавања припрате, али је
претпоставка да се то догодило средином XIV века, када је спољашња припрата
постала уобичајна ствар за српску сакралну архитектуру. О Грачаници у дригој
половини XIV века нема много података. У једној молитви Богородици се помиње
турски напад, који се догодио између 1379. и 1383. године. Тај догађај је
неминовно уследио након пораза српске војске у маричкој бици 1371. Црква није
могла бити срушена, али се ово можда односило на
рушење прве припрате и других манастирслих
објеката. Такође се из овог извора може извести
закључак да је манастир имао своју библиотеку.
Архиепископ Симеон је рестаурирао манастир
1383. и био је заслужан за обнављање
преписивачке радионице.
После пада Смедерева, целокупна српска црква
пролази кроз врло тешку фазу, све до доласка
Никанора. Он се бавио питањима везаним не само
за Грачаницу, већ и за целу српску цркву. Нјегово
најзначајније дело јесте успостављање прве
штампарије на теритприји Србије и то у Грачаници.
У овој штампарији је одштампан и дрворез који
приказује цркву. Он је важан податак који нам
казује како је црква изгледала 1539. Доласком
султана Сулејмана на власт, наступа период мира
за српску цркву.
Након првог балканског рата, Грачаница је коначно
постала део српске територије. Након тога, следи
низ поправки на цркви које су често резултирале
оштећењима фресака или делова старе фасаде.
Од 1963. до 1974 завршен је рестаураторски и
конзерваторски постипак архитектонских
елемената и фресака. Данас је Грачаница
обележена као културни споменик и заштићена је
законом.
Архитектура
