фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за географију
Драгана М. Макић
ФАКТОРИ И ПРАВЦИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА
КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА
Завршни рад
Косовска Митровица, 2017.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за географију
ФАКТОРИ И ПРАВЦИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА
КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА
Завршни рад
Ментор:
Доц.др Ивана Пењишевић
Кандидат:
Драгана М. Макић 945/11
Косовска Митровица, 2017.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
УВОД
Најбољи путоказ за Косовско – поморавски регион је река Морава. Налази се у
горњем току Јужне Мораве, који се у том делу још назива и Биначка Морава. Горњи ток ове
реке протиче кроз косовску котлину, па по Косовској котлини и реци Морава овај крај је
добио име Косовско Поморавље.
Косовско – поморавски регион налази се на југу Србије, и захвата површину од
1.412 км². У оквиру овог региона улазе три области: Горња Морава, Доња Морава или
Изморник и Новобрдска Крива Река. Обухвата четри општине: Гњилане, Косовску
Каменицу, Ново Брдо и Витину, а у оквиру ове четри општине постоји 184 насеља. Седиште
је у граду Гњилану. Овај регион има око 220.000 становника, од тога Албанци чине 82%,
Срби 17% или око 35.000. Некада је у Косовско – поморавском региону живело више од
100.000 Срба. Данас Срби у Косовском Поморављу живе у тешким условима, нарочито
након одласка КФОР-а.
Предмет проучавања овог рада су фактори и правци регионалног развоја Косовског
Поморавља.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
(Извор: www.google.rs)
Границе – Гњилане заузима североисточни део Горњоморавске котлине и у
средишту је области Горње Мораве, Изморника и Криве Реке, а на средокраћи између
јужног дела Косовске равнице и Моравско – Вардарске удолине. У новије време овај део
Косова зове се Косовско Поморавље. Са југоистока ова регија је омеђена Скопском Црном
Гором, коју мештани зову Карадак, на западу је једним делом отворена према Шар планини,
а други део окружује планина Жеговац. На северозападу границу Косовског Поморавља
чини планина Козница, док се на северу ове регије простире планина Голак.
3
Косовско Поморавље се на истоку граничи са атарима Прешева и Бујановца, на
североистоку са општинама Врање и Лесковац, на северу са Медвеђом, на северозападу са
Приштином, на западу са општинама Липљан и Урошевац, на југозападу са општином
Качаник, док се на југу граничи са Републиком Македонијом. Центар Косовског Поморавља
је град Гњилане, ту се и данас налази седиште Косовско – поморавског округа.
Најисточнихја општина Косова и Метохије је Кососка Каменица и припада овом
региону. Варошица је смештена на Кривој реци, левој притоци Биначке Мораве, на осмом
километру магистралногу пута Гњилане – Врање.
Територија Косовско – поморавског региона је брдско – планинског типа са
неколико котлина поред река и веома плодном земљом, погодном за воћарство и остале
пољопривредне културе.
Саобраћајна повезаност
– кроз Косовско Поморавље у средњм веку пролазили су
важни путеви. Царски пут је повезивао Дубровник са Цариградом и Солуном преко Новог
Пазара, Вучитрна, Новог Брда, Гњилана и Куманова.
Зетски пут ишао је од Скадра и Призрена, преко Косовског Поморавља, до Врања и
Ниша и даље на исток. У то време многи путеви са истока и запада водили су у Ново Брдо,
једно од највећих рударских насеља у Европи.
Путем из Гњилана преко Качаника стиже се у Скопље, док се преко Јадранске
магистрале стиже до Приштине и даље. У новије време ова два града (преко Лабљана) везују
савремена саобраћајница (48 км), док се преко Бујановца (36 км) излази на аутопут Скопље
– Београд. Данас уместо њих, изграђене су нове савремене саобраћајнице.
ab..7.23.2917...0j0i67k1j0i30k1j0i24k1.SihyQfdlQpc#imgrc=9ZEUZ3SL7a550M:
3
Атанасије Урошевић (1993) Горња Морава и Изморник
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Карта 3: Путна мрежа Косовског Поморавља
4
(Извор: www.google.rs)
Кроз Косовско Поморавље се укрштају два главна путна правца: Бујановац –
Гњилане - Урошевац и Приштина – Гњилане – Прешево. То су магистрални путеви. Овим
путевима Гњилане је повезано са Јадранском магистралом и са аутопутем Геоград –
Скопље.
Остали општински центри су удаљени од ових путева. Косовска Каменица излази
на путу Гњилане – Бујановац код Црепане, Витина на путу Гњилане – Урошевац код
Клокота, а Ново Брдо на путу Гњилане – Приштина код Лабљана.
4
https://www.google.com/search?
biw=1242&bih=566&tbm=isch&sa=1&q=saobracajna+karta+kosova&oq=saobracajna+karta+kosova&gs_
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
II Природни потенцијали у функцији регионалног
развоја
1. Геолошки састав
Јужни и највиши оквир ових области, масив Скопске Црне Горе, састављен је од
кристаластих шкриљаца, посталих под утицајем динамометаморфизма од млађих,
вероватно палеозојских и мезозојских стена. У његовом саставу учествују и креда и
кретацејски флиш и друге млађе стене. И масив Жеговца, на северозападној страни ових
области, састављен је од кристаластих шкриљаца. Дно и стране средишног дела
горњоморавске котлине су од еруптинве масе. Еруптивне главице и трахитоидне стене се
јављају на северном ободу моравске равнице од Радивојца до Ливоча, а у јужном делу
котлине око села Летнице. Од Ливоча ка Гњилану пружају се жућкасти пешчари, богати
лискуном, и модар кречњак. Глама, северно од Гњилане, састављена је од црнкастог
кречњака и шкриљастих глинаца, преко којих долази модар, једар кречњак. То су
флишолики слојеви можда кретацејске старости. У њима има и серпентинских жица.
Најмлађе набирање стена у овим областима је постретацејско. После овога
набирања десио се процес раседања и спуштања – постанак потолина Горње Мораве и
Изморника, по својој прилици у олигомиоцену. Поглавито за овај процес су везане и
ерупције риолита у Горњој Морави.
У насталим потолинама наступила је језерска фаза, која је трајала до пред крај
диливија.
Горњоморавска котлина је широко отворена на западној страни и скоро срасла са
Косовом. Отуда Јован Цвијић за њу и за Изморник каже, да су за време језерске фазе били
бочни басени косовског језера у оквиру великог Егејског језера.
На западној страни, према граду Урошевцу, косовско језеро је било у широкој вези
са овим бочним басенима. Ако је његово хипотетично стање са висином од 830 – 850 метара
стварно постојало, оно је са њима стајало у вези и преко данашње Приштевачке Клисуре, у
чијој је средини резвође на висини од 824 метара
5
5
Атанасије Урошевић (1993) Горња Морава и Изморник
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
2. Рељеф као фактор регионалног развоја
Тетконска еволуција Скопске Црне Горе, Жеговачких планина и других узвишења
на територији Косовског Поморавља одвија се средином терицијара упорено са тектонском
еволуцијом Шар – планине и других околних подручја. После тектонских покрета под
утицајем спољних сила, настају ерозивне активности. Тада долауи до раздвајања Шаре и
Скопске Црне горе док Биначко - моравски басен неотектонски релативно тоне, као и
Криворечке депресије у почетку су представљале јединствене делове Косовског неогеног
басена. Током квартара ове депресије се раздвајају као посебни неотектонски блокови.
У олигомиоцену услед орогених покрета у овом подручју егзистира Моравско
језеро, где се у кенозоику у овом језеру наталожила огромна количина седимената језерског
порекла. Најстарији седименти потичу чак из доба јуре.
Косовско језеро се касније повукло преко Качаничке клисуре са једне стране и
преко Кончуљске клисуре са друге стране и даље са Врањским језером преко Кумановско –
Прешевске повије, па даље са Скопском језером отекло све до Егејског мора. Котлине су
крајем неогена и почетком плеистоцена почеле да губе воду и да подлежу процесима
флувијалне ерозије. Касније бројни потоци, и од њих формиране реке, доприносе
морфологији обликовања рељефа нарочито у планинском делу терена. Као резултат
најмлађих тектонских активних покрета и вулканске активности на ширем подручју Клокот
Бање, ако и на више места у Косовском Поморављу јављају се минералне воде и
геотермални извори.
Гњиланска котлина – Јужну границу терцијара на простору од реке Смире чине
кристаласти шкриљци. У овој зони, код Бинача, уметнута је једна партија кречњака са
дијабаз – рожном серијом. У геолошку грађу јужног обода котлине улази још и флишна
серија горњокредне старости у фацији лапора, пешчара и кречњака, на западном страни
Гњиланске котлине, терцијарну падину чини ова иста флишна серија.
Северни обод Гњиланске котлине представљен је мезозојским тереном, између
Гњилана и села Коретишта и Станишора, најпре наилази на Бању, индиферентну терму под
брдом Гламом. Ово је састављено од црнкастог кречњака и шкриљастих глинаца, преко
којих долази модар, једар кречњак. То су опет флишолики слојеви, можда кретацејске
старости. У њима има жица серпентина. Изнад села Горње Кусце су пешчаре и кречњаци из
исте епохе који захватају и околна брда код Прилепнице.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Западни део Косовског Поморавља отвара се једним делом и према Косовској
равници. Док други већи део окружују планине које се називају Жеговац, Козница, и Велика
планина чија надморска висина износи 1.260 метара. Оне су већином обрасле старом шумом
док се на највишим деловима јављају пашњаци и ливаде. На надморској висина од око 1.000
метара налазе се и оранице.
Слика 1: Поглед на Скопску Црну Гору (Карадак)
6
(Извор: www.google.rs/slike/skopskacrnagora)
Даље, на северу Косовско – Поморавског региона налази се планина под именом
Голак. Њене највише тачке представљају тачке које су у народу познатије као Веља глава,
чија надморска висина износи 1.118 метара и Китка са надморском висином од 1.154 метара.
Планински обронци затим постепено и надасве благо пролазе у брда и пропланке. Ту је
земљиште знатно плодније и свакако обрадивије, и то нарочито у долинама Криве реке и
њених притока. Погодно је за гајење различитих врста житарица и квалитетног домаћег
дувана.
6
https://www.google.rs/search?
q=skopska+crna+gora&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwi43pSj767WAhWjQpoKHZPAAscQ_AUICigB&b
iw
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
У средишњем делу Косовског Поморавља, тачније око реке Биначке Мораве,
налази се пространа котлина. Њен западни део делимично отвара према горостасној Шар –
планини. Ка котлини се спуштају речице и већи потоци који пресецају околне планине и
пропланке. Река Биначка Морава излази из затворене котлине градићи клисуре код
Подграђа и Кончуља. Земљиште у котлини је веома плодно, а нарочито у Горњој Морави,
око града Витине и у Доњој Морави. На ободима котлине је црно земљиште познатије још и
као црница, погодно за гајење свих врста житарица и растресито земљиште на коме добро
успрева поврће као што су кромпир и грашак.
Свакако треба споменути и крашке облике Косовско – Поморавског краја.
Површински крашки облици представљени су шкрапама, вртачама, увалама, крашким и
крашко – флувијалним долинама.
Шкрапе су заступљенже у свим кречњачким реонима слива. Оне су развијене и на
Прешевском Карадагу. Међутим само подручје Карадага има карактер мерокраса па су због
тога у овој области, шкрапе релативно мање развијене. Ови облици се јављају углавном на
голим кречњачким површинама, на кречњачким врховима, падинама и осецима. Шкрапе су
честа појава и на кречњачким теренима северно од Биначке Мораве. Оне су врло изразите
код села Бусовато, Мигановца и на Хоџином камену.
Вртаче у источном делу крашком реону нису развијене у већој мери. Тако да њих
нема у западном реону. Међутим у средишњем крашком реону вртаче су честа појава. Иако
је овај реон неповољан за развој ових облика ипак, оне су заступљене у великом броју на
самим леђима Островичке и Гламске греде. На самој Островици је изграђено чак седам
вртача.
У целом сливу развијена само једна увала. Она је изграђена на Островици десетак
метара северно од пута који води од махале Рушта за Прешево. Издужена је у правцу исток -
запад и благо нагнута према истоку, те њена дужина износи 200 метара, а ширина 40 метара,
док дубина 8 метара.
У сливу се крашке долине појављују као карактеристични облици. То су суве и
кратке долине изграђене на стрмим странама кречњачке Гламе и Островице. Њих има
десетак. По облику личе на латинично слово „V“, а неке умеју да буду доста шире.
Флувуо - крашке долине. Овом типу припада долина Гламске реке северно од села
Коретишта. Изграђена је фливиденудационим и крашким процесима. Међутим, треба
нагласити да су први облици били доминантнији она, дакле, није у потпуности скрашћена.
Кроз њен већи део вода не понире, већ површински протиче.
Што се тиче ерозије и стања ерозивних процеса у Косовском Поморављу, можемо
издвојити следеће. Бразде се најчешће јављају на голим теренима, у разграђеним шумама, а
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
реци. Број снежних дана у години се креће између 70 -90 дана, а висина снежног покривача у
просеку износи 10 – 15 центиметара, па понекад достиже и до 50 центиметара, а некада и
више на планинским деловима. Хладни месеци су децембар, јануар, фебруар и март, а
најхладнији месец је свакако јануар са средњом месечном темперетуром од 1,5ºС, а најнижа
дневна темперетура може да се спусти за време ведрих и ледених ноћи чак и до -30ºС.
Лета су топла и делимично влажна у планинским пределима, док су у Моравској
равници чешћи сушни периоди у јулу и августу. Најтоплији месец је месец јул са средњом
месечном температуром од 20,5ºС. Највећа максимална темпаретура у јулу и августу
достиже чак и до врелих 38ºС. На основу изнетих података, видимо да се дијапазон
колебања темперетуре у току године креће од -30ºС до +38ºС, што укупно износи
невероватних 68ºС.
Сматра се да у Косовско – Поморавском региону има довољно падавина, међутим
оне нису равномерно распоређене током целе године, како просторно, тако и временски.
Често се дешавају периоди јаких киша када се све веће реке изливају из својих корита.
Табела 2: Средње месечне и годишне падавине
Бр. Станица
А.В
Ј
Ф М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
Год. В.П
1.
Гњилане
520
39 39 36 44 73 65 49 42 45 55 63 51
599
318
2.
Слатковице
650
66 62 65 66 91 79 71 69 69 78 89 86
891
445
3.
Дунаво
680
63 63 67 63 75 71 67 52 46 61 71 80
780
347
4.
Бостане
820
55 52 47 58 86 66 54 46 56 75 79 61
735
366
Извор: метеоролоски завод Косова
А.В. – Апсолутна висина
В.П. – Вегетациони период
Треба додати и да Косовско Поморавље има потпуно другачије плувиометријске
карактеристике од осталог дела Косова и Метохије. Као што је већ изнето, максимум
падавина је у касно пролеће и рано лето (мај и јуни), а секундарни максимум се јавља у јесен
(новембар). Минимум падавина је у фебруару, на северу или у августу, на југу котлине.
Облачност у јулу и августу износи само око три дана, док је у децембру и јануару
знатно већа и траје отприлике око 20 дана. Магловитост је још једна специфичност климе
Косовско – поморавског краја. Магле су најчепће у децембру и јануару, а најређе у летњим
месецима. Просечно годишње има нешто мање од 60 дана са маглом. Средња осунчаност
износи око 2.000 часова годишње.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Што се тиче ветрова у Косовском Поморављу, можемо рећи да често дувају и јаки
ветрови. Токо године просечно има око 50 – 60 ветровитих дана. Кишу и уопште падавине,
доноси из правца Приштине северозападни ветар, познатији у народу и као Приштевац.
Понекад уме да буде јак, али ретко када причињава неку већу материјалну штету
мештанима.
Северни ветар или још знан и као северац, долази из правца Криве реке, без влаге
лети, а и када доноси кушу она је ситна, ромињајућа и краткотрајна. Зими је изузетно
хладан, те доноси захлађење, суснежицу и неретко снег. Јужни ветар долази са Црног или
Сињег мора, те отуда му и назив потиче сињоморац и углавном наговештава долазак блажег
времена. Постоје и неки други, мање значајни локални ветрови који дувају са оближњих
брда.
Табела 3: Средњегодишња учесталост и средње брзине ветра
Станица
Правац
N
NE
E
SE
S
SW
W
NW
C
Гњилане
Учесталост (%)
226
81
56
34
90
27
56
62
368
Гњилане
Брзина (m/sek)
2,2
3,0
3,0
3,0
3,2
1,9
2,2
1,6
Извор: метеоролоски завод Косова
4. Хидрграфске карактеристике
Косовско – поморавски крај у великој мери пресецају бројне речице и потоци. Оне
су сиромашне водом. Све воде овог региона припадају сливу Црног мора. Крива река је
најдужа. Она после изворишта тече на север, прави велики лук и потом скреће на југ. Због
тако великог скретања се и зове Крива река. У њој се окупљају воде Огошке реке и
Дисвојачке реке као и других мањих река и потока. Најважнија река овог краја, који је по
њој и добио име, јесте свакако Биначка Морава. Биначка Морава је бујична река са укупном
површином од 1.658 км². Дужина саме реке на територији покрајине је око 60 километара. У
њу се уливају све реке Косовског Поморавља, укључујући и Криву реку. Биначка Морава
одлази даље на север где се код Бујановца спраја са Прешевском Моравицом и одатле креће
као Јужна Морава.
Долина и слив Јужне Мораве, на испитиваном простору, уклопљени су поглавито и
терене старе Родопске масе и Динарида, кји су раскомадани у потолине и горстове. Тако
сама долина има композитан карактер и у њен састав улазе следеће целине:
Гњиланска котлина, Угљарска клисура, Изморничка котлина, Кончуљска клисура, Врањска
котлина, Грделичка клисура, Лесковачка котлина и Курвинградска сутеска.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
стране и Летничка, Жегранска, Лаштичка и Пасјанска река, са десне стране. При томе се сви
водени токови пре ушћа у главну реку разливају преко алувијалних равни и вијугају између
еруптивних главица и појединих кречњачких гредица које избијају из терцијарне подлоге.
Све до села Велекинца, Биначка Морава гради час ширу, а час ужу наносну раван. Низводно
од овог насеља сужава сње на 0,5 километара, где прима Гњиланску реку (Добрушу), да би
од Угљара прешла у типичну клисуру.
Одмах низводно од ушћа Гњиланске реке, почиње права Угљарска клисура, мада
Биначка Морава, већ од села Великинца, улази у старији терен. Њена укупна дужина, од
овог насеља до Ранилуга, износи 24 километара и у основи има карактер укљештених
меандара. На простору од села Угљара до Подграђа пружа се готово правцем запад – исток.
Десне притоке, у које спадају Лопушница и Доња река су знатно шире од левих, јер се
спуштају са севера падина Скопске Црне Горе. Низводно од Подграђа до уласка у
Изморничку котлину, Биначка Морава прима притоке повременог бујичног карактера.
Једини изузетак је река Прилепница која, осим тога има и још неке своје посебне
карактеристике. Наиме, њено извориште једним делом наслања се на Велику планину, а
другим на Андровачку планину, које чине северни обод Гњиланске котлине.
Изморничка котлина са дном од око 450 метара, ограничена је са запада огранцима
Андровачке планине (1.004 м), Велике планине (1.260 м) и Кознице са Грбешом (1.221 м)
као највишим врхом. На северу је одвојена од слива Ветерница планинским венцем Голака.
Њену јужну страну представљају падине Скопске Црне Горе.
8
Можемо још споменути да од села под називом Бинач, па све до села Лучане, на
источној граници Косова и Метохије, час слива Биначке реке око 150 метара на дужини од
46 километара у горњем току од састава Големе и Слатинске реке, Биначка Морава
представља праву планинску реку са плитким коритом и великим падом.
5. Термоминерални извори
У Косовском Поморављу постоје бројни извори термалнихи минералних вода.
Најбројинији су извори у Клокоту, јављају се у виду гејзира топле воде са температуром од
16ºС до 32ºС. У Клокоту је изграђена модерна бања, као и погони за пуњење киселе воде,
сокова и гаса.
Око реке Биначке Мораве бројни су извори и мочваре са топлом и киселом водом.
Код Партеша су киселе ливаде, код Носоља бунари са киселом водом, код Кметовца и
Угљара су извори лековите воде, код Гњилана Бучка бања, код Прилепничке реке је извор
Оџин камен.
8
Атанасије Урошевић (1993) Горња Морава и Изморник
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Слика 2: Клокот бања
(Извор: www.google.rs/slike/klokotbanja)
6. Вештачка језера
У Косовском Поморављу се налазе три вештачка језера: Прилепничко, Ливочко и
Робовачко. Настала су преграђивањем мањих река по којима су и названа. Највеће од њих је
Прилепничко језеро. Из овог језера се Гњилане и околина снабдева водом.
Језера задржавају и речне наносе па тако спречавају изливање река. Језерске воде
се могу користити и за наводњавање, риболов и рекреацију. Планира се изградњеа бране и
на Биначкој Морави у Кончуљској клисури.
9
9
Станковић Б. Б. (1.994): Српски венац Косовског Поморавља, Ниш
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Робовачко језеро налази се недалеко од селао Робовца у општини Косовска
Каменица. Наставо је 60 – тих година прошлог века када је подигнута брана на истоименој
Рововачкој реци изнад села Робовца, код града Косовска Каменица. Данас је језеро у
подмаклој фази сукцесије, више личи на бару, али је значајно за становнике Робовца и даље
због побољшаног водног режима села и околине.
Слика 4 : Робовачко језеро у близини Косовске Каменице
12
(Извор: www.yahoo.com/slike/robovackojezero)
7. Биогеографске и зоогеографске карактеристике
Биљни свет у Косовско – поморавском крају је разноврстан. Биљке расту свуда где
има довољно влаге, топлоте и светлости и многе саме ничу, а многе је припитомио, па данас
сади и човек. Највише је разнолик биљни свет распростирањем по ливадама, њивама,
баштама, а нешто оскудније у брдско – планимским пределима.
На ливадама поред река ничу неке од следећих биљака као што су љутић, раставић,
различак, штир и многе друге биљке. Човек, за своје потребе и потребе своје стоке, узгаја,
11
https://www.google.com/search?
biw=1242&bih=566&tbm=isch&sa=1&q=прилепничко+језеро&oq=прилепничко+језеро&gs_l=psy
12
https://www.google.com/search?
biw=1242&bih=566&tbm=isch&sa=1&q=косовска+каменица+језеро&oq=косовска+каменица+језеро
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
пре свега и у највећој мери, житарице, затим индустријске биљке, следи поврће, па
различито сортно воће, као и друге биљке које му служе за исхрану.
Треба нагласити да се у Косовском поморављу узгаја и разноврсно воће, иако ово
није прави воћарски крај. Највише се гаје старе врсте крушака, и то дивља крушка, водењача
и тиквеш. Од различитих сорти јабука, претежно су заступљене дивља јабука, и јабука
петровка, а од шљива џанарика, као и оскоруша и у нешто мањој мери друге воћке. Можемо
споменути да о днових сорти најбоље успевају шљиве пожегаче, као и сортне јабуке. Виђње
су највише заступљене на великим плантажама. Такође има и свих врста коштуњавог,
семенастог и јагодичастог воћа, као што су најпознатије јагоде и малине.
Стабла воћа у воћњацима и на плантажама су у већој мери збринута од стране
човека. Све саднице се окопавају, прскају и штите од штеточина, па је њихов род углавном
сваке године добар.
На већим висинама преовлађују шуме под којима је и половина површине
Косовског – Поморавског краја. То су већином листопадне шуме. Од дрвећа највише је
заступљен храст и цер, мада још расту и буква, граб, дрен и леска. Има у мањој мери
зимзеленог дрвећа као што су црни и бели бор, које су у овом крају засадили млади горани.
Требало би свакако истаћи да шуме представљају велико природно богаство
Косовског Поморавља. Корист од шума је велика и често занемаривана. Шумско дрво се
прерађује у индустрији, примењује се у грађевинарству, служи као огрев у леденим зимским
данима. Али, пре свега, шуме дају кисеоник неопходан сваком живом створењу и
заустављају водене ерозивне бујице и јаке ветрове да не причине већу штету околном
становништву. Оне су и сигуран заклон корисним дивљим животињама.
По шумама расту и разноврсни шумски плодови, а само неки познатији од њих су
печурке, дрњине, купине, клека и други. Мале количине ових плодова се данас сакупљају.
Ваља рећи да у Косовско – поморавском крају има и лековитог биља, као што су липа, зова,
камилица, бели и црне слез, кантарион, нана, мајчина душица, хајдучка трава као и многе
друге. Нажалост, оне се данас у недовољној мери користе. Из свега наведеног, долазио до
једностав ног, али истинитог закључка да шума нуди људима многе благодети. Зато је треба
непрестано чувати и штитити, нарочито од губара, прекомерне и непланске сече, пожара и
загађивања.
Косовско – поморавски крај настањују и различите животињске врсте. Оне живе на
разним местима. Домаће животиње човек гаји на фармама и чува, недалеко од својих
огњишта у стајама. Дивље животиње живе највише у шуми, затим у пољу, неке на дрвећу,
или у води, а покоја и око насеља.
У шумама и обронцима Косовско – поморавских планина живи разна дивљач, као
што су зечеви, срне, јазавци, веверице, куне, дивље свиње, вукови, лисице, јежеви и многе
друге. У Скопској Црној Гори има чак и медведа. Можемо споменути да такође у овом крају
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
III Друштвени потенцијали у функцији
регионалног развоја
1.Историјаски развој Косовског Поморавља
Становници овог краја могу се поносити својом прошлошћу. У Косовском Поморављу
често су вођени ратови и борбе за слободу. Смењивали су се освајачи. Ипак сви су имали
један заједнички циљ: немилосрдно рушити градове и цркве које је народ са тешком муком
подизао. О прошлости говоре многобројни трагови и сачувани предмети. Неки од њих се
данас чувају у музеју у Приштини, као и на другим местима.
Као што је већ напоменуто, овом крају су се смењивали народи који су желели да
га покоре. Од старије прошлости, па све до данашњих дана Косовско Поморавље је био
регион привлачан многим освајачима. Отприлике око пре 2.000 година владали су
Римљани, а након пропасти Римског царства, на ред је дошла и Византија. Јужни Словени
долазе нешто касније, односно насељавају овак крај у шестом и седмом веку, који је тада
још био под Византијском влашћу. Од Византије су примили хришћанство и писменост.
Касније су, по угледу на моћну Византију, основали и своју државу.
Наш крај се касније напао и у средишту државе Немањића. Цар Душан Силни је
1.342. године боравио у граду Морави, односно данашњем Гњилану. Ту је обављао
различите државничке послове и неретко примао стране изасланике.
Временом су изграђена и многобројна насеља. Највише је данас ипак села и
засеока, којих према неким подацима има чак 184. углавном се већина простиру у долинама
већих река, као и на падинама и подножијима планина. Насеља и села у нижим пределима се
стално изграђују и убрзано шире. Свакако најбрже се развијају општински центри у
региону, а то су: Гњилане, Косовска Каменица, Витина и Ново Брдо.
2. Име и историјски развој појединих насеља
Најважније насеље и средиште целог Косовско – поморавског региона је град
Гњилане. У средњем веку град је носио име Морава и био је велики трговачки и занатски
центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из
1.342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данапњим именом
град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске књегиње Милице, жене кнеза
Лазара.
У турском катастарском попису – дефтеру из 1.455. године наводи се да у Гњилану
има 41 српско домаћинство, на челу са попом. Од средњег века у Гњилану је постојало
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
неколико цркава. Једна црква је вероватно била посвећена Светој Петки, пошто се место где
се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце. Манастир Светог Јована имао је
бројно братство, што потврђују оставци веома великог калуђерског гробља. Средином 18.
века турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош.
Слика 6: Панорама Гњилана
14
(Извор: www.google.rs/slike/gnjilane)
Године 1.861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је
велика црква Светог Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до
темеља. Последњи пут је обновљена 1.983. године. Данас се у њој чува лепа збирка икона,
књига и црквених сасуда.
Порекло имена је спорно, српски извори тврде да име потиче од речи гњидав, а
албански да је град основала породица Гњинај 1.772. године пошто се доселила на место где
је био средњовековни град Ново Брдо. Међутим, први подаци који се односе на постојање
насељеног места на том подручју се појављују већ у првој половини 14. века и то у доба
владавине цара Стефана Душана, који је и посетио Ружицу (како се у то време звало
Гњилане) негде око 1.351. године и прешао преко чувеног Маскетаровог моста на реци
Добруши, у центру града и тако занавек обелезио историју овог српског места.
14
https://www.google.com/search?
q=гњилане&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwjc3qWMkZ_WAhXDvxQKHZkCC5MQ_AUICigB&biw
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Слика 7: Панорама Косовске Каменице
15
(Извор: www.yahoo.com/kosovskakamenica)
Остаци средњовековног града Каменице данас се налазе на брду „Оџин Камен“ код
села Божевца на отприлике 5 километара од Косовске Каменице. Тачан датум пада
Прилепца под турску власт није остао забележен у историјским изворима, али се бар може
приближно одредити на основу података о паду Новог Брда 1. јуна и Призрена 9. јуна 1.455.
године. Заравњени врх Оџиног камена на коме леже остаци града па најприступачнија је са
источне стране где је ради боље заштите био прокопан ров.
Град Косовска Каменица данас има око 15.000 становника. Његови житељи су
претежно Албанци, од којих је сада мањи број староседелаца, а већина досељеника из
Албаније, Метохије и околних планинских села. Већи број староседелаца, и то углавном
Срба, овамо се доселио крајем прошлог века.
Треба напоменути и податак да се из самог града, после агресије НАТО пакта на
напу земљу, одселило око 1.200 Срба, а из целее општине око 3.700 старих житеља.
Територија општине има облик срца, а поред Каменице као средишта општине већа
места су још: Ранилуг, Доље и Горње Кормињане, Глоговце, Мало и Велико Ропотово,
Беривојце, Ајновце и Огоште. Општина има укупно 52.152 становника и 73 села, од тога у
18 села живе Срби, а у 28 села већинско становништво чине Албанци, док су 27 села са
мешовитим становништвом.
Следеће значајно насеље у Косовско – поморавском округу је Ново Брдо. Ново
Брдо је био средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно
15
https://www.google.com/search?q=косовска+каменица&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwjgsd
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве реке, левих притока
Биначке Мораве.
Седиште општине је у насељу Бостане, док површина општине износи 90 км².
Последње веће насеље у Косовском – поморавском региону јесте насеље под
називом Витина. Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске
Црне Горе (Карадага).
Први писани помен Витине је из 1.258. године, када је бугарски цар Константин
Тиха Асен даровао ово село од 1.867 душа манастиру Св: Ђорђа код Скопља. У турском
попису из 1.455. године стоји да село има 105 српских кућа и хришћанског попа. Септембра
1.927. године је Витина проглашена варошицом. Сада је општински центар. У селу постоји
црква брвнара из 1.785. године и камена црква из 1.865. године.
3. Порекло становништва
У најстарије историсјко доба, у области садашњег Косовског Поморавља, улазиле
су и области илирског племена Дардана, па су сви илирски Дардани, без сваке сумње,
најстарије становништво ових области.
Треба истаћи да су се током дуге историје овде смењивали многи народи
различитих вероисповести и обичаја. Пошто је за време српске средњовековне државе у
Србији било Цигана сматра се да су они живели и у овим крајевима. Саса је било у
новобрдским рудницима, затим у 15. веку у Новом Брду било је италијанских трговаца
нарочито Млечана, а у 17. веку чак и Јевреја. Стално насељавање Турака у овим областима
пада пре око 210 година, Арбанаса пре око 240 година, а око 1860. године у овим областима
се насељавају Черкези.
Према томе састав становништва Косовског Поморавља је врло разноврстан. Поред
српског становништва и давно насељеног становништва који се углавном одликује истим
начином живота, истим погледима на живот и друштвене прилике, истомм или сличном
ношњом, истим говором, дошло је након Другог светског рата, и друго српско
становништво се нешто другачијим одликама и мало другачијих особина. И код арбанашког
становништва има ових разлика. Напоменућемо да је досељеничко становништво у ове
крајеве током историје пристизало углавном из разних крајева Србије из Црне Горе, са
осталих делова Косова и Метохије, али из Далмације, Босне, Албаније, Херцеговине,
Бугарске и из Мале Азије, са Кавказа и из Македоније и тако даље.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
IV Привреда као фактор регионалног развоја
У Косовском Поморављу се паралелно користе евро и динар као званичне валуте.
Евро се користи за званичне административне потребе.
Косовско Поморавље спада у једну од најсиромашнијих регија у Србији и
у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004). Иако је у прошлости
Косово и Метохија примало велике инвестиције за време СФРЈ од бивших Република,
Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, за
време 1990-их, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички
сукоби, су утицали на већ лошу економију.
После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003.
године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа
економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је
индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије. Незапосленост је између 40-
50% од укупног радно-способног становништва.
УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3.
септембра 1999, када је постављена царинска контрола на границама Косова и Метохије. У
Косовском поморављу се налазе следићи гранични прелази са Србијом: Мучибаба, Бела
Земља. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену са остатком
Србије). УНМИК и косовско-метохијска влада потписали су споразум о слободној трговини
са Босном и Херцеговином, Албанијом и Републиком Македонијом. Па тако у већим
трговачким центраима већинска роба је управо из горе наведених земаља.
Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у
привлачењу страних инвестиција и кредита.Тако и Косовско Поморавље има исти проблем,
тј проблем привлачења страних инвестиција и кредита за обнову и развој. Због таквог стања,
на Косову и Метохији, па и у Косовском Поморављу има доста "сиве економије" —
шверцовање бензина, цигарета, цемента, такође се шверцују и алкохолна пића из Јужне
Србије. Такође, један од проблема је и организовани криминал.
Пре НАТО бомбардовања 1.999. године становништво Косовског Помораваља је
радило у индустријске центре који су се налазили у Гњилану. Највећи индустријски центри
пре НАТО агресије у Гњилану били су: Гоша, Југотерм (производња радијатора), ИБГ
(индустрија батерија Гњилане), ДИГ (дуванска индрустрија Гњилане), Текстилни комбинат
и многобројна мања предузећа.
Данас, већинско становништо у Косовском Поморављу бави се пословима који
спадају у квартални сектор привреде, тј рад у здравству, просвети и општинама којих има
паралелно Српских и Косовских.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Остатак становништва бави се пољопривредном производњом. Пољопривредна
производња је махом екстензивног карактера, тј производња за сопствене потребе, било да
се ради о биљној производњи или животињској производњи.
Што се тиче Албанског становништва, највећи број Албанаца је запошљено у
терцијалном сектору привреде, тј у трговинама и услужним радњама. Највећи трговачки
ланци маркета, који уједно запошљавају велики број људи су: ВИВА, ИНТЕРЕКС, ЕТЦ и
тд.
Ваља напоменути да велики број малих људи одлази са подручја Косовског
Помораваља у циљу проналаска бољег живота у иностранство. Тако од 1.999. године велики
број породица и појединаца су расељени у земље западне, централне и северне Европе.
Проблем исељавања младих није само доминантан код Србе, већ и код Албанаца где сваке
године из Косовског Поморавља оде у просеку неколко хиљада људи.
У Косовском Поморављу се паралелно користе евро и динар као званичне валуте.
Евро се користи за званичне административне потребе.
Косовско Поморавље спада у једну од најсиромашнијих регија у Србији и
у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004). Иако је у прошлости
Косово и Метохија примало велике инвестиције за време СФРЈ од бивших Република,
Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, за
време 1990-их, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички
сукоби, су утицали на већ лошу економију.
После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003.
године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа
економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је
индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије. Незапосленост је између 40-
50% од укупног радно-способног становништва.
УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3.
септембра 1999, када је постављена царинска контрола на границама Косова и Метохије. У
Косовском поморављу се налазе следићи гранични прелази са Србијом: Мучибаба, Бела
Земља. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену са остатком
Србије). УНМИК и косовско-метохијска влада потписали су споразум о слободној трговини
са Босном и Херцеговином, Албанијом и Републиком Македонијом. Па тако у већим
трговачким центраима већинска роба је управо из горе наведених земаља.
Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у
привлачењу страних инвестиција и кредита.Тако и Косовско Поморавље има исти проблем,
тј проблем привлачења страних инвестиција и кредита за обнову и развој. Због таквог стања,
на Косову и Метохији, па и у Косовском Поморављу има доста "сиве економије" —
шверцовање бензина, цигарета, цемента, такође се шверцују и алкохолна пића из Јужне
Србије. Такође, један од проблема је и организовани криминал.
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
1.2 Катедрала
Велика градска црква, звана Катедрала, најзначајнији је сакрални споменик Новог
Брда. Фасаде старије цркве грађене су наизменичним хоризонталним ређањем тесаника
конгломерата тамно црвене брече и жућкасто сивог андезита. Старија црква је имала три
улаза, у цркву се улазило и силазило помоћу неколико степеника. Значајне податке о
Катедрали дао је гроб, у коме су била сахрањена два митрополита, о чему сведоче делови
архијерејских одејанија са остацима златотканих крстова који су на њима били нашивени. У
гробу су нађена и два новчића, један кнеза Лазара, а други деспота Ђурађа Бранковића.
16
1.3 Тврђава
Средњовековни град Ново Брдо је тврђава у Србији, која се налази 20 километара
источно од Приштине, односно 30 – 35 километара североисточно од Гњилана. Подигнута је
на усамљеном врху (1.124 м) Мале планине у међуиречју Прилепнице, Новобрдске реке и
Криве реке, које су леве притоке Биначке Мораве. Средњовековни град Ново Брдо поседује
осам кула, шест у Горњем Граду и две у Доњем Граду. Такође, има и три капије, једну у
Горњем и две у Доњем Граду.
Тврђава је подигнута почетком 14. века, са циљем заштите богатог рудног
подручја, у коме се експлоатисало гвожђе, олово, сребро и злато. Од средине 14. века
постаје најважнији рудник у Србији. Околина тврђаве је препуна остатака насеља и рудника
из тог доба, а прилаз целом подручју је био додатно заштићен утврдама Призренцем и
Прилепцем.
Сама тврђава се састоји од Горњег Града у облику неправилног шестоугла на врху
брда и Доњег Града који се лепезасто шири низ падину ка западу. Цео град је био заштићен
сувим шанцем са северне и западне стране.
16
Задужбине Косова – споменичко знамење српског народа (1.987), Призрен
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Слика 8: Средњовековна тврђава Ново Брдо сликана из хеликоптера
17
(Извор: www.google.rs/novobrdo)
Са естетске стране Ново Брдо се истиче употребом мркоцрвене брече, која је
обликована у правилне квадере. Коришћени су за израду углова кула и прилазе капија, за
разлику од остатака утврде које је изграђена од обичног сивог камена. Посебну лепоту
новобрдској утврди даје велики крст на западној кули Горњег Града, у мркоцрвеној бречи
који представља симбол тврђаве. Данас је цео простор некадашње тврђаве у рушевинама,
али и поред тога остаци кула сведоче о његовој монументалности и некадашњем богаству.
Посебан проблем новобрдске тврђаве представљају стални покушаји да се у њој пронађе
закопано благо, чиме се уништавају вредни археолошки слојеви.
Горњи или Мали Град има облик скоро правилног шестоугла који је на истоку
спљоштен, тако да скоро поприма изглед петоугла са скоро равном страном окренутом ка
споља, односно ка правцу којим се најлакше прилази утврди. На средини тог спољашњег
дела налази се велика правоугаона четворострана Донжон кула. Насправ ње се у западном
темену налази правоугаона тространа кула са крстом од мркоцрвене цигле, окренутим ка
Доњем Граду и западу, док се у пространим теменима налази по једна квадратна тространа
кула. У Горњи Град се улази кроз пешчану капију у бедему између куле са крстом икуле
јужно од ње.
Дужина Горњег Града правцем север – југ износи 50 метара, док му је ширина 45
метара.
17
https://www.google.rs/search?q=ново+брдо&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwjsxs2I1
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Годинама уназад, овај крај је главно излетиште за све људе из Косовског
Поморавља. До овог манастира стиже се путем који од Гњилана води ка средњовековном
граду Новом Брду, преко села Станишора асфалтним путем до раскрснице ка селу
Драганац, одакле се наставља неасфалтирани пут у дужини око 2 километара. На овом путу
не постоји ниједна ознака о постојаљу манастира, што указује на небригу Косовских
институција.
Слика 10: Капија манастира Драганац
19
(Извор: www.google.rs/manastirdraganac)
Испред манастира сачекаће вас жубор чесме са хладном и лековитом водом, а на
неколико метара од саме чесме налази се новоизграђена капија манастира. У дворушту
манастира налази се монашки дом, новоизграђени конак, стари већ оронули конак и сам
манастир Светог Архангела Гаврила. На дан манастирске славе двориште манастира
преплављено је верницима.
Изглед манастирског окружења најлепши је у летњем периоду, а новоизграђени
објекти побољшавају постојећу слику. Неколико година уназад овај бисер Косовског
Поморавља постао је главно духовно седиште Срба у овој српској енклави на Косову и
Метохији.
19
https://www.google.rs/search?biw=1517&bih=746&tbm=isch&sa=1&q=манастир+дараганац
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Манастирски изглед сваког дана бива све лепши, захваљујући житељиа ове енклаве
и многим дародавцима са стране.
1.5. Прилепац
Близу Новог Брда, познатог и веома цењеног српског средњевековног рудника и
града, постојала су два одбрамбена комплекса – средњовековни градови Прилепац и
Призренац. Они су служили као одбрамбени појас, руднику. Градић Прилепац налазио се 12
до 13 километара југоисточно од Новог Брда близу реке прилепнице, на свега 7 километара
од средишног града Косовског Поморавља Гњилана.
Остаци средњовековног града Прилепца налазе се на брду изнад реке Прилепнице,
званом Оџин Камен. Први пут се спомиње 1.381. године, припадао је властелинсвту
Раванице. У Прилепцу се око 1.329. године родио кнез Лазар Хребељановић.
Град Прилепац се налази на једном платоу, са благим нагибом према северу. Са
јужне, западне и северне стране терен је стеновит и врло стрм, те је приступ граду са тих
страна врло тежак. Са источне стране приступ граду је прилично лак.
Слика 11: Спомен плоча кнезу Лазару надомак Прилепца
20
(Извор: www.google.rs/slike/spomenplocaknezlazaru)
20
https://www.google.rs/search?biw=1517&bih=746&tbm=isch&sa=1&q=прилепац&oq=прилепац
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Слика 12: Село Пасјане сликано из дрона
(Извор: www.google.rs/slike/pasjane)
Насеља на мањим висинама
су изнад предњих, а на надморској висини од 550 до
700 метара. Иако су ово више брдска насеља, она се по свом типу у привреди разликују од
других брдских насеља на већим висинама, па зато и чине засебну групу. У њих спадају:
Сојево, Појатиште, Миросаље, Златаре, Трпезе, Житиње, Деваје, Стублина и тд.
Ова насеља су доста богата шумом, а земља им је средње плодности. Но како им је
главна привредна грана у земљорадњи, она су само средњега стања.
Планинска или брдска
насеља су над надморском виионом изнад 700 метара.
Највећу висину заузима село Танишевце (1.040 м), а његове су појате изнад 1.100 метара. У
ову групу села поред Танишевца долазе: Никовце, Дреноглава, Корублић, Мијак, Дебелдеј,
Шашаре, Летница, Врнез, Шурлане и тд.
Планинска су насеља шумом врло богата, само је слабо искоришћују, та је и код
њих земљорадња главна грана привреде. Сточарством широликих размера занима се само
село Танишевце. Како им је земља врло слабе плодности, ово су махом најсиромањнија
насеља.
22
22
Атанасије Урошевић (1993) Горња Морава и Изморник
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
2. Типови насеља
Насеља у Косовском Поморављу су двојаког типа: збијеног и разбијеног.
Сва споменута ниска насеља су збијеног типа, па била она српска или арбанашка.
Изузетак је код села Кабаша, где између једне и друге махале постоји један мали празан
простор, али се зато и ово село не може убројати у разбијени тип. Веће је овако удаљење
између два села Дробеша. На ову су утицале политичке прилике. Пошто су ово село
основали Черкези, наскоро долазе и арбанашки мухаџири, које власт насељава у његовој
близини. Ново насеље је било подређено старијем и оба су чинила целину, село, иако су још
одмах добила засебна имена: Горњи Дробеш и Доњи Дробеш. Случајева разбијања малих
размера, и то политичке природе, има међу овим селима у равници још код Доње Будриге и
Горње Слатине. Код прве је једна махала удаљена од села на 300 метара, а постала је
засељавањем мухаџира из Србије пре 50 година. Код друге је случај исте природе из
данашњих дана. Нове досељеничке куће дају јој изглед разбијеног типа, а углавном је село у
својој основи збијено. Према томе нема се разлога рећи, да у равници постоји разбијени тип
насеља.
Код ивичних насеља постоје оба типа. У разбијени тип спада врло мали број села.
Код Ђелекара, Смире и Врбана је овај тип условљен земљиштем и села су таква од свога
оснивања. Код Горњег Ливоча и Прилепнице се виде друштвени утицаји. Арбанаси су
засебно, а Срби опет засебно у одвојеним и удаљеним махалама. Срби су се повлачили пред
Арбанаса, који су им улазили у село и настањивали се у њему, па подизали одвојена насеља
ван старог села. Код оба ова села је извршен овај утицај. Ипак овде није тако велика
разбијеност.
23
Сва планинска насеља су разбијеног типа. Највише ових насеља има у
Новобрдском крају. Код овог типа насеља, куће су смештене у групама имају једну улицу и
куће су смештене са једне и друге стране улице. То је једна махала. Села разбијеног типа
имају по правилу више махала, као што је село Паралово, Зебинце и тд.
Села разбијеног типа имају велике површине, али имају мали број кућа и мали број
становника. Куће су смештене у махалама (групама) од по неколко кућа. Једна од друге
махале може у неким селима бити и по неколико километара.
23
Атанасије Урошевић (1993) Горња Морава и Изморник
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Карта 6: Гњилански округ
25
(Извор: www.wikiperia.org)
25
https://en.wikipedia.org/wiki/Gjilan
фактори и правци регионалног развоја Косовског поморавља
Закључак
Као што смо већ могли видети у раду, Косовско Поморавље је по много чему
занимљив и јединствен крај у Србији. Одликује га претежно брдовит рељеф ишаран
многобројним мањим рекам, од којих је свакако најпознатија Биначка Морава по којој је цео
предео и добио назив. Са донекле пријатном умереном климом, овај крај је изузетно
погодан за пољопривреду, односно за узгајање различитих пољопривредних култура.
Индустраја и друге гране привреде су у мањој мери развијене и то је велика штата, јер
потенцијала има заиста много.
На жалост и српског становништва, из године у годину, је све мање и мање. Томе
нарочито доприносе и лоши животни услови, којима успевају да одоле само најупорнији и
најхрабрији. На тај начин полако одумире и српски фолклор, који је вековима на овој земљи
одолевао свим несрећама.
Специфичан географски положај Косовског Поморавља условио је буран историјски
развој, због чега овај простор представља богату ризницу разноврсних културних и
етнографских вредности из различитих периода. Простор Косовског Поморавља човек је
насељавао још од праисторијског времена, рисмког периода, периода доласка словенских
племена, као и за време осмамнлјског царства. О свему томе сведоче многа данашња имена
утврђења, кула, насеља и друго.
Из свега изнетог може се закључити да је културно наслеђе Косовског Поморавља
веома богато и разноврсно, што умногоме представља одличну основу за развој туризма
овог региона. Велики број цркава и манастира на овом простору, сведоче да је овде у
прошлости био јако развијен монашки и духовни живот, што се данас не може рећи. После
НАТО агресије на јужну српску покрајну, велики број Срва се одаваде присилно иселио, а
њихове светиње су спаљене и оскрнављене. Управо из тог разлога се треба залагати за
заштиту културног наслеђа српског народа на Косову и Метохији, јер се баш на овом
простору налазе културно изсторијске вредности европског и светског значаја.
Концепциијом активне заштите требало би да буду обухваћени не само поједини
локалитети, већ простор у целини.
