revolucije (zagađivanje životne sredine, ubrzavanje tempa života i rada, urbani haos, nestažica
prirodnih   resursa,   prljava   tehnologija,   ratna   dejstva,   NHB   terorizam,   ekološke   katastrofe,
nekvalitetna ishrana, narastanje opasnog otpada, stres...). Raste smrtnost od bolesti srca i krvnih
sudova,   zloćudnih   tumora,   AIDS-a,   od   saobraćajnih   udesa,   psihičkih   oboljenja,   alkoholizma,
narkomanije...Upravo, to su podaci koji zabrinjavaju i sa kojim ekomenadžment mora da se
ozbiljno  razračuna  u  da svoj  pun  doprinos u  unapređenju  zdravlja,  kvaliteta radne i  životne
sredine, bezbednosti i zdravlja u radnom ambijentu. Iskustvo pokazuje da je uvođenje sistema za
upravljanje   kvalitetom   usko   povezano   sa   organizacionim   promenama   i   da   je   neophodno
uključivanje   i   organizacionih   ponašanja   kadrova   u   eko-menadžmentu.   Eksplozija   urbanog
prostora izazvala je potrese u privredi, podstakla migracije i ostavila pečat na zdravlje ljudi i
kvalitet života. Zdravlje je stanje punog fizičkog, društvenog i socijalnog blagostanja, a ne samo
odsustvo   bolest  ili  fizičkog   defekta,   kako   stoji   u   jednoj   od   definicija   OUN.   Jedan   od   prvih
zadataka države je da stalno vodi borbu za zdravlje svog stanovništva, kroz poboljšanje životnog
standarda,   pravilnom   ishranom   i   kontrolom   spoljašnjih   činioca.   Bolesti   koje   su   u   prošlosti
dovodile do visoke smrtnosti stanovništva (epidemije kuge, kolera, boginje, antraks, tuberkoloza,
malarija). Danas su najčešće infekcije gripa koji se brzo prenosi, a kod slabije razvijenih zemalja
epidemije   stomačnih   oboljenja,   uzrokovana   pre   svega   siromaštvom   u   ishrani.   U   tržišnim
društvima   kojima   je   imanentna   sloboda   izbora,   generalno   je   prihvaćeno   da   individue   kao
organizacije imaju pravo da pokušaju da zadovolje te svoje potrebe. Kako kompanije nailaze na
ograničene   prirodne   resurse,   one   moraju   razviti   nove   ili   alternativne   načine   korišćenja
ograničenih resursa da bi zadovoljile neograničene potrebe potrošača, kada je u pitanju pravilna i
zdrava ishrana.

Hranu predstavljaju hranljive materije nepohodne za zivot čoveka i životinja.

Osnovne sastojke hrane čine belancevine, masti, ugljeni hidrati, mineralne materije
(makroelementi i oligoelementi) i vitamini. Pojam

ZIVOTNIH NAMIRNICA

obuhvata sve sto

se u neprerađenom ili prerađenom obliku upotrebljava za čovekovu ishranu ili pice .U životne
namirnice ubrajaju se i začini (kuhinjska so, sirce, paprika, biber itd.) i druge supstance koje se
koriste za konzervisanje, popravku boje, ukusa, mirisa ili izgleda namirnica kao i za obogaćivanje
njihovog sastava. Hranljive materije nazivaju se jos i

nutrijenti

: Belančevine, masti, ugljeni

hidrati i makroelementi spadaju u grupu

makronutrijenata

dok oligoelementi i vitamini čine

grupu

oligonutrijenata

Izvori zagađivanja životnih namirnica i mere zaštite

2014

ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE I NJEN UTICAJ NA
ZAGAĐIVANJE NAMIRNICA

Prirodna dešavanja u odnosima činilaca životne sredine (voda, vazduh, sunčeva svietlost i

dr.) u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu životnu sredinu. One se
manifestuju promenama u klimatskim karakteristikama, promenama konfiguracije i strukture tla,
vodenim   tokovima   i   vodenim   površinama,   izmenama   u   karakteristikama   i   sastavu   biljnog
životinjskog sveta i dr. Međutim u kraćem vremenskom intervalu (vieku čovjeka) one su doskoro
bile neznatno vidljive. Danas čovek i u intervalu od samo desetak godina uočava vidne, čak i
drastične   klimatske   promene,   izmene   režima   vode,   čistoće   zraka,   demografske   promene...
Ono   što   skreće   pažnju   na   promene   u   uslovima   životne   sredine   jesu   direktne   ili   indirektne,
posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledica prilagođavanja prirode oko sebe
sopstvenim   potrebama   koje   ne   retko   gube   obeležje   zadovoljavanja   potreba   ljudske   prirode.
Podspešenju ovog prilagođavanja pogodovala je snažna industrijalizacija krajem prošlog i tokom
ovog veka, kao i tehnološka i naučna revolucija koje su u toku. One su mogućnost čoveka kod
intervencija u prirodi (izgradnji saobraćajnica, izgradnji infrastrukture, crpljenju nafte, rude i
dr.)  Moguća podela je na direktne i indirektne. Direktno, bacanjem štetnih materija i otpadaka u
neki od faktora životne sredine (vazduh, voda u i na zemlju i dr.) ili indirektno kada štetne
materije, zbog kruženja vode u prirodi, kretanje materije i dr. prelazi iz jednog stanja u drugi ili
jednog

faktora

drugi.

Ovakav oblik ugrožavanja životne sredine čoveka i ako u svojoj početnoj fazi (oslobađanja,
izbacivanja, odlaganja) predstavlja svestan čin, zbog ne uočavanja posledica do kojih dolazi, u
drugoj fazi (kruženje materije, neuništivosti materije i dr.) gde se štetnost ovakvog odnosa vraća i
samom čoveku, ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesnih, odnosno nesvesnih radnji.
Ugrožavanje činilaca životne sredine iz kategorije svesnog čina sa neprijateljskim pobudama,
odnosno namerama, spada u domen specijalnog rata, meteo rata ili klasična rata kad se
intervencijama u meteo uslovima (suša, padavine, vetrovi, zemljotresi, požari, razaranja i dr.) želi
destabilizirati određeni politički sistem, učiniti zavisnim od drugih sistema ili ekonomija i sl.

Zagađivanje vode

Direktno zagađivanje vode vrši se izbacivanjem štetnih otpadaka u njih, bilo fabričkih otpadnih
voda i materijala koji obiluju velikim koncentracijama kiselina, bazičnih jedinjenja i drugih za
život otrovnih materija, ili priključivanjem kanalizacijskih odvoda direktno na vodenu površinu
(more, reke, jezera) Posledice su pomori riba u rekama, cvetanje mora (Jadran 1990.) i dr.)
Indirektno   zagađivanje   vode   vrši   se   putem   padavina   obogaćenih   štetnim   materijama
apsorbovanim u kapljicama kiše, snežnim pahuljicama i dr. (kisele kiše, radioaktivne kiše, crveni
sneg   i   dr.)   Druga   mogućnost   indirektnog   zagađivanja   vode   jeste   na   prostoru   slivišta.   Voda
prolazeći kroz površinski sloj zemlje i njenu poroznu unutrašnjost kao i tekući po samoj površini

Izvori zagađivanja životnih namirnica i mere zaštite

2014

asfaltne

trake,

industrijska

postrojenja

sl.)

Indirektno zagađivanje zemljišta vrši se odlaganjem ili taloženjem štetnih materija izbačenih u
vodu ili vazduh.

Trovanje flore i faune

Biljni i životinjski svet u potraži za elementima neophodnim za život u uslovima izobilja može da
bira i odvaja čisto od zagađenog, odnosno manje zagađeno od više zagađenog, ali u uslovima
oskudice, odnosno u uslovima opšte zagađenosti (oko urbanih sredina i u urbanim sredinama)
gde je prisustvo štetnih materija 6 - 10 puta veće od gornje dozvoljene granice štetnosti, unošenje
štetnih   materija   u   organizam   je   neminovnost,   bilo   vodom   (stajaća,   tekuća,   rosa   ili   vode   u
zemljištu   i   u   bujici),   vazduhom   (kroz   kožu,   disajne   organe   i   dr.),   putem   hrane   i   dr.
Odbrambeno   -   zaštitni   mehanizam   živog   organizma   reaguje   i   deo   izbacuje   putem   sekreta,
izolacije i na drugi način a deo unutar njega postaje njegov organski sastav odnosno uzročnik
bolesti. Otrov unutar živih organizama u lancu kruženja materije i sam kruži i u ovom slučaju.

Samotrovanje čoveka

Čovek je samo deo života i životne sredine ni iznad njih ni mimo njih. Preduslov opstanka
čoveka, kao i ostalog živog sveta je vezan za sunčevu svetlost i toplotu, vazduh, vodu, zemljišni
sloj,   floru   i   faunu.   Čovek   je   konzument   ovih   faktora   ali   i   činilac   njihovog   održanja.   Otuda
zatrovanje   bilo   kog   od   njih   znači   i   sopstveno   trovanje.
Udisanje štetna vazduha oštećuje organe za disanje a oni dalje ne izvršavaju svoju funkciju u
organizmu. Štetnom vodom oštećuje se urinarni trakt ali i šire jer voda čini najveći dio sastava
ljudskog organizma. Štetne materije unesene hranom izazivaju oštećenja u organima za varenje
itd. Ako imamo u vidu činjenicu da je čovek iz navedenih razloga (industrijalizacija i nemaran
odnos prema faktorima životne sredine) najveći uzročnik nastalih poremećaja u životnoj sredini,
iz navedenog, prisustvo štetnih materija u bilo kom od njih (vazduhu, vodi, zemlji, flori i fauni i
dr.)   direktno   ili   indirektno   štetno   se   odražava   na   njega   samog.
U ovoj činjenici, direktnoj vezi uzročnika i stradalnika, leži nužnost promene odnosa prema
faktorima životne sredine i sanacija postojećeg stanja u bio- i geo- sistemu narušenom do pretnje
po njegov opstanak.

IZVORI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNIH NAMIRNICA

Primenom savremenih agrotehničkih mera čovek ulaže velike napore da bi povecao

prinose, poboljsao kvalitet ili zaštitio namirnice od štetočina. U tu svrhu se koriste veliki broj
raznovrsnih hemijskih supstanci. Osim toga, veliki broj tih supstanci dospeva u namirnice iz
zagađene životne sredine, odnosno iz pojedinih njenih komponenata (vazduha,vode i zemljišta).
Nagomilavanje hemijskih supstanci i drugih stetnih agenasa u hrani (patogenih mikroorganizama,

Radojević R. Upravljanje kvalitetom i zaštitom životne sredine, Društvo OPISJ, Beograd.2000.