Knjaz Danilo Petrović

UVOD

Knjaževina Crna Gora je period u istoriji Crne Gore. Postojala je od 1852. до 1910. godine. Pre nje Crna Gora bila je nasledna episkopija, а postojala je sve dok 1910. nije proglašena za kraljevinu. Imala je dva vladara iz dinastije Petrović, Knjaza Danila i Knjaza Nikolu.

Kada je u Petrogradu umro Njegošev sinovac Pavle Perov Petrović, koga je vladika planirao za svog naslednika, dugo se nije znalo kome će Njegoš poveriti crnogorski presto. Ipak u maju 1850, kada je osetio da mu se bliži smrt, vladika je testamentom odredio da njegov naslednik bude Danilo Stankov Petrović.

Posle skoro dvesta godina, kada su Crnom Gorom upravljale vladike iz dinastije Petrović, crnogorska država (1852) prestaje da bude teokratska država i postaje knjaževina, na čije čelo dolazi prvi crnogorski knjaz, Danilo Prvi Petrović.

Stvaranje svetovne države nije odgovaralo zapadnim silama, a naročito Turskoj carevini. Bilo je to vreme delovanja anglofrancuske koalicije protiv Rusije i nastojanja britanskih političara da stvore branu ruskom prodoru na Balkan i zemlje Bliskog istoka.

Ipak, čin proglašenja Crne Gore za knjaževinu obavljen je 1852. godine, uz dozvolu ruskog cara Nikolaja Prvog.

Danilo Petrović (rođen 25. maja 1826) školovao se  najpre na Cetinju.No, vladika Petar Drugi nameravao je da ga uputi na  školovanje u Pariz,ali mu to prilike nisu dopustile.
Nekoliko meseci pred smrt, u avgustu 1851, vladika je uputio Danila u Rusiju,da bi tamo stupio u neku od ruskih duhovnih akademija ili građanskih škola.
 

DIPLOMATSKI PREGOVORI BEZ PREVODIOCA

Danilo je dobro govorio italijanski, a docnije je naučio da se služi i francuskim jezikom i da na oba jezika vodi diplomatske pregovore bez prevodioca. Služio se i ruskim jezikom, koji je naučio za vreme svog kratkog školovanja u Rusiji.„Bio je“, omalenog rasta, ali veoma čvrstog telesnog sastava, markantnih crta lica i oštrog pogleda. Imao je zelenkaste oči, zbog čega ga je svako od savremenika, uključujući i Njegoša, nazivao Zekom (Zeko mali)“.
Kada je u Petrogradu umro Njegošev sinovac Pavle Perov Petrović, koga je vladika planirao za svog naslednika, dugo se nije znalo kom će Njegoš poveriti crnogorski presto.
Ipak, u maju 1850, kada je osetio da mu se bliži smrt, vladika je testamentom odredio da njegov naslednik bude Danilo Stankov Petrović.
Ipak, postojala su dva pretendenta na crnogorski presto – Njegošev brat Pero Tomov i Đorđije Savov Petrović, a 9. septembra 1851. Crnogorska skupština je čak „jednoglasno“ prihvatila Pera Tomova za „gospodara Crne Gore“.
No, zahvaljujući ruskoj podršci i uticaju dvojice uglednih senatora, jednog iz Stare Crne Gore, Stefana Perkova Vukotića, i drugog iz Crnogorske Hercegovine, Novice Cerovića, Danilo je, ipak, kao prvi svetovni gospodar, seo na crnogorski presto.