БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗАВРШНИ РАД
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Ментор
:
др Миодраг Паспаљ Студент: Вања Биро 3КА/0001/16
Београд
2017
Студијски програм: Рачуноводство, контрола и ревизија
Завршни рад
специјалистичке струковне студије
КРЕДИТИ
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
(потпис)
3.
, члан
(потпис)
Датум одбране рада: ___________________
Студент: Вања Биро
Оцена: _______________________________
Број индекса 3КА/0001/16
5
УВОД
Банкарски систем представља значајан део финансијског система чија је
основна функција снабдевање репродукције потребном количином новца и кредита.
Банке су специјализоване финансијске институције чија је основна функција
мобилизација и концентрација средстава и њихово алоцирање привредним
субјектима
1
.
Банкарски систем је један од подсистема укупног привредног система. У
савременом пословном свету банкарски систем представља фундамент економског
развоја сваке земље. Просперитет сваке земље узрочно је повезан са банкарским
системом па су принципи на којима се заснива банкарско пословање изузетно важни
и њиховом изучавању се посвећује изузетна и озбиљна пажња. Добар банкарски
систем гаранција је економског напретка земље у глобалном смислу и поуздан и
сигуран партнер физичким и правним лицима
2
.
Финансијско тржиште у Србији карактерише изузетно банкоцентричан
систем. Банке су услед недостатка директног финансирања и слабо развијене берзе,
најважнији финансијски посредници у поступку обезбеђивања капитала
3
.
Одобравање кредита клијентима суштина је пословања банака и они су
основна компонента активе већине банака које одобравају зајмове пословним
фирмама и појединцима. За њих, зајмови су основни извор прихода од пословања,
али и главни извор изложености ризику. Кредити за банку представљају дужничко-
поверилачки посао у коме она као поверилац уступа право располагања новчаним
средствима своме комитенту на уговором дефинисаном року и дефинисаним
условима. У кредитном односу заступљено је начело повратности, што значи да је
дужник у обавези да врати узети кредит од повериоца. Управо је то карактеристично
1
Станишић, М., Станојевић, Љ. (2007).
Ревизија у Банкарству
. Београд: Универзитет Сингидунум -
Факултет за финансијски менаџмент и осигурање.
2
Драгаш, П. (2013).
Крадит као најзначајнији производ банке
. Мастер рад. Београд: Универзитет
Сингидунум - Факултет пословне економије.
3
Септеу, Д. (2016).
Анализа понуде кредита становништву у Србији
. Београд: Универзитет
Сингидунум - ФЕФА.
7
1. КРЕДИТ КАО БАНКАРСКИ ПРОИЗВОД
Банка је финансијска институција са дугорочном традицијом, а кредит је
један од првих банкарских послова
8
.
Велика разноврсност послова и функција које данас обављају банке, у
различитим привредним системима, отежава доношење једне свеобухватне и
јединствене дефиниције банке. Међутим, из сваке дефиниције банке се може
закључити да је банка институција чија је основна делатност узимање и давање
кредита, као и посредовање у новчаним плаћањима. Профит (добит) банке се састоји
у томе да изнајмљује по нижим каматним стопама, него што пласира. Камата на дате
кредите је редовно виша од камате на прикупљена средства (каматна маржа)
9
.
Савремени развој банака и разноврсност банкарских послова одређују
специфичну организацију и структуру банака, која се не може више уклопити у
класичну поделу банка на емисионе, депозитне, хипотекарне банке и штедионице.
Та структура је данас много сложенија, па их је стога адекватније поделити на
следеће групе
10
:
Централне (новчане и емисионе) банке
- ради се о непрофитној институцији
која има монополски положај при обављању својих функција, који се огледа у
томе што је она једина институција која има законско овлашћење да издаје
папирни и ковани новац. У хијерархијском смислу централна банка заузима
централно место у финансијском систему, представља банку банака и
обезбеђује оптималну ликвидност целокупног микросистема. У пракси
постоје, условно речено, две врсте кредита које централна банка одобрава
пословним банкама, а то су:
o
Стандардни или редовни кредити - један од канала емисије централне
банке који је присутан у економски недовољно развијеним земљама и
преко овог канала добрим делом се обезбеђује ликвидност
макросистема;
8
Станишић, М., Станојевић, Љ. (2007); Хаџић, М. (2013); Септеу, Д. (2016); Пушара, Н., Паспаљ, М.
(2013).
Економија
, Београд: Београдска пословна школа - Висока школа струковних студија.
9
Станишић, М., Станојевић, Љ. (2007).
10
Станишић, М., Станојевић, Љ. (2007).
