Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet
Kulture u dijalogu
Muzička fenomenologija u književnosti
„
Muzičke delime u delima Đure Jakšića
“
Mentor:
Prof. dr Uroš Dojčinović
Student:
Petar Jovanović
Beograd, 2017.
student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja bio prinuđen da
je napusti. Vrativši se u Vojvodinu, nastavio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod
Konstantina Danila, čuvenog slikara tog doba.
Kao šesnaestogodišnjak učestvovao u srpskom pokretu 1848—1849. Iako bolestan,
prijavio se kao dobrovoljac u redovima pobunjenih seljaka svog kraja. Otišao je na ratište
kao novinski izveštač. Bio je ubeđen da je kucnuo čas oslobođenja. Poraz kojim se završila
revolucija, doživeo je kao slom vlastitih ideala. Nakon revolucije, napisao je: "Ah, zašta
ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!"
U Beč je otišao sa namerom da nastavi studije slikarstva. Kretao se u umetničkim
krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Ubrzo je bio primoran da
napusti Beč da da bi se odazvao na služenje vojnog roka. Kasnije je otišao na Akademiju
finih umetnosti u Minhen. Rano je počeo slikati po narudžbi kako bi sebi obezbeđivao
egzistenciju. Svoje lirske pesme objavljivao je skoro po svim srpskim časopisima. Napisao
sve ukupno oko stopedeset pesama.
Godine 1855. nastanio se u Kikindi gde je živeo od slikarstva. Pisao je pesme i
štampao ih u "Sedmici" pod pseudonimom "Teorin". Već sledeće godine preselio se u Novi
Sad. Prešavši iz Vojvodine u Srbiju, 1857., (gde je i ostao sve do smrti) radio je kao učitelj
u mnogim mestima (u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu,
u kome se i oženio). Predavao je crtanje kao gimnazijski učitelj u Kragujevcu, Beogradu i
Jagodini.
Nemirnog i buntovnog duha, prgav, slobodoljubiv, uvek nezadovoljan sobom i
svetom koji ga okružuje, Đura Jakšić je svuda dolazio u sukob sa pojedincima i vlašću.
Stoga je često bio premestan ili otpustan iz službe i sudski gonjen zbog svog mišljenja ili
književnog rada tako da mu je život bio ispunjen lutanjima i progonima. Živeo je u večitoj
nemaštini i dugovima i teško je održavao svoju porodicu. Godine 1871. bio je otpušten iz
državne službe. Godinu dana kasnije, uz pomoć Stojana Novakovića dobio je posao u
Državnoj štampariji kao korektor ali je tada već bio oboleo od tuberkuloze.
4
Đura Jakšić — veliki slikar i pesnik, ali i boem. U životu i u stvaranju bio je
izuzetna, samosvojna ličnost i plemenitih osećanja. Njegov stvaralački ali i stradalački
život često se odvijao u boemskom ambijentu čuvenih skadarlijskih kafana "Tri šešira" i
"Dva jelena" gde je i nalazio inspiraciju za svoj rad. Izazivao je divljenje i aplauze gostiju i
boemskih družbenika. Uz kafanske orkestre, vino i drugove često je dočekivao zore u
Skadarliji.
S naporom, mukom i neshvatanjem prolazio je kroz život; zajedno s bolom,
nemirom i ogorčenjem zbog neispunjenih težnji i snova. Bio je razočaran u ljude i život.
Utehu je nalazio u umetničkom stvaranju. Tek nakon smrti doživeo je počast i uvažavanje.
Umro je od tuberkuloze 16.10.1878. godine u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju,
parcela 25, grobnica 73, reda III.
Život i delo Đure Jakšića
Školovanje je započeo Đura u mestu svoga rođenja a za tim je produžio u Segedinu,
gde je 1843. stupio u prvi razred gimnazije. Svega je izučio tri gimnaziska razreda, i to s
mukom, prekidanjem i velikim natezanjem. Ali učeći kojekako treći razred — a od škole ga
je naročito odbijalo učenje lekcija na pamet — upiše se u neku posebnu školu crtačku, koju
je pohodio tačnije i marljivije. Rezultat je bio u tome što je otac njegov uvideo u čemu je
talenat Đurin te ga s jeseni te, 1846, godine odvede u Temišvar, gde će učiti samo crtanje.
Od pet stotina učenika on bejaše najbolji. Iduće jeseni pošalje ga otac u Peštu i Đura se
upiše u Akademiju Umetnosti. S proleća 1848, zbog revolucionih događaja, vrati se kući,
pa da ne bi dangubio odvede ga otac u Veliki Bečkerek umetniku-slikaru Danijelu kod koga
je Đura, marljivo radeći, presedeo sve do duboke zime te godine, a tada se — kad revolucija
sve zahvati — morade vratiti kući.
Njegov otac dopade bede a mladi Đura s oružjem u ruci stupi na bojno polje. Borio
se kod Mokrina, bio je u pohodu banovu u Bačkoj, a u boju kod Kiš-Heđeša umalo što ne
dopade ropstva. Godine 1851. pošalje ga otac u Beč, gde je proveo vreme do 1853. Tada u
5
U svome gnevu da me razori,
Da me umori...
I dok sam onde, na tom kamenu,
Životu burnom raku kopao,
Donde je mržnja u svom plamenu
Šaptala željno: "Sad je propao!
... Ah, sve mi ode, sve me ostavi!
Ne beše za me ruke pomoćne;
Jedino samo tice ponoćne
Šuštahu tužno krili garavi:
U svetu brale nema ljubavi!"
I već sam bonom dušom zadrkto,
Osećajući potres diviji —
Valova besnih huku bezbožnu,
Što željni plena besno juriše,
Prvake mutne u vis penjući,
Da me s ivice stenja kamenog
U mračnu propast dole survaju, —
Al' tvoja milost, naša Svetlosti,
7
