УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ЛЕПОСАВИЋ
НАСТАНАК И РАЗВОј ОЛИМПИЈСКОГ ПОКРЕТА У
СРБИЈИ
ЗАВРШНИ РАД
Студент: Ментор:
Бацић Синиша 7047/14 Проф. др Верољуб Станковић
Лепосавић, 2018
1. УВОД
Већина познавалаца зимских спортова каже да се не може одредити тачан датум
настанка скијања. Наиме, има оних који тврде да овај спорт постоји од када постоји и
човек, те да је наш предак када је учио да се снађе у природи, паралелно учио и да скија.
Историјиски подаци пак сведоче о томе да први трагови овог зимског спорта појављују
још у доба египатских фараона и да су се прве скије појавиле пре више десетина хиљада
година, када је владало ледено доба и када наши предци нису имали избора него су морали
борећи се за опстанак да науче да се крећу по снегу и леду, те је једна од опција било и
скијање.
Сама реч скијање потиче са Исланда, а означава "ципеле за снег" или "комад дрвета.
Најстарије скије за које се зна, биле су савијене, и дуге, направљене су од костију
животиња. За оца модерног скијања познаваоци овог домена држе Норевежанина Сондре
Норхајма који је у 19. веку конструисао скијашки вез који је заправо омогућио да се
упрвља скијама на исти начин као и данас. Усавршавање скијашких ципела и скијашког
веза довело је до настанка алпских скијашких дисциплина. Убрзо долази до настанка
Арлберг технике коју је у 20. веку представио Аустријанац Ханес Шнајдер и то је техника
из које касније развило скијање у форми спортске дициплине какву познајемо данас.
Смучање у савременом свету представља један од ретких, индивидуалних
такмичарских спортова, који успева да одржи популарност, упркос све површнијем
интересовању за спорт који показује светска популација. Управо експлозивност,
ритмичност и велики труд светске организације, ФИС, одржавају га у жижи интересовања
свих слојева друштва и сврставају га у најпопуларније спортове на свету, раме уз раме са,
доминантним, колективним спортовима. Са друге стране, омасовљеност скијања на свим
континентима, чини га пријемчивом рекреацијом свим слојевима друштва, а према мом
скромном мишљењу нема популарности неке спортске гране без непосредне
индентификације ширих слојева становништва са истом. Наиме уколико просечан човек
кроз рекреацију не доживи непосредан осећај задовољства бављења одређеним спортом,
он тешко може да развије интересовање према том спорту. Индентификација са својим
идолима долази са истог извора. Уколико се некоме свиђа техника неког шампиона, човек
ће кроз рекреацију настојати да је опонаша, а самим тим порашће и интересоваање за
посматрње, навијање, и ето популарности. У супротном све је атракција која не може
држати пажњу посматрача континуирано. Добар пример за то су тзв, екстремни спортови.
Скијање или смучање, развојем савремених средстава транспорта, као што су жичаре,
и табањем стаза савременим машинама, као и великом могућношћу уживања пре и после
смучарских активности, превазишло је горе наведени проблем. Данас је огромна
популација скијаша рекреативаца, али пут није био тако једноставан, нити је смучање
одувек било „слуга хедонизма“.
1.2. Развој смучања у Европи
Норвешки период скијања у Европи је био сасвим кратак и на самом крају XIX века
истиснуо га је алпски период. То су две школе које су се нашле у отвореном сукобу.
Присталице "норвешког скијања" су у звезде ковали "телемарк" и "кристијанију", два
начина завијања и кочења, од којих се први изводи на свежем, а други на залеђеном снегу.
Телемарк је начин скијања који се развио почетком 19. века, у Норвешкој покрајни
Телемарк по којој је добио и име. До краја 18. века, у Норвешкој су се људи служили
дугачким штапом, и једном дугом скијом на лијевој и кратком скијом на десној нози, која
је служила за извођење завоја.
1767. године, расписано је прво службено такмичење у покрајни Кристианија, и то
на дужину стазе од 60 км.
1774. године, одржано је прво ски такмичење повезано са војничким вештинама, а од
1792. године, оваква ски такмичења у војним вештинама се одржавају сваке године.
1843. године у Тромсе-у одржано је прво веће такмичење, а 1862. године у Грорунд-
у, одржано је прво званично такмичење у Норвешкој, на којем се поред војних вјештина,
возио и спуст.
1866. године, у селу Иверслокен, одржано је комбиновно такмичење које се састојало
од трчања на даљину, спуштања и скокова, а стаза је била постављена у круг, па је сваки
такмичар морао обићи више кругова.
После Иверслоккен-а такмичења се одржавају у местима Хасебyбакен, затим у
Уллбакен, а потом у Холменколен. Средином и другом половином 19. века захваљујући
људима из познате покрајине Телемаркен, скијање се нагло развија, и продрло је и у
најудаљеније крајеве Норвешке.
