studenti.rs home page

Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац

Одсек Ћуприја

Семинарски рад

ПРЕДМЕТ

Педагогија

ТЕОРИЈЕ УЧЕЊА И НАСТАВА - 

СТРУКТУРАЛИСТИЧКА ТЕОРИЈА ЏЕРОМА БРУНЕРА

Ментор:                                                                 Студенти:

Проф. Пљакић Горан                                           Николић Ивана 6098

                                                                               Милетић Марина 6178

Ћуприја, 2023. година

Садржај

1. Увод................................................................................................................................1

2. Теорије учења и наставе.................................................................................................. 2

2.1. Когнитивистичке теорије..........................................................................................2

3. Теорија Џерома Брунера..................................................................................................4

3.1. Когнитивни развој према теорији............................................................................6

4. Разлика између теорије наставе и теорије учења..........................................................9

5. Закључак......................................................................................................................... 10

6. Литература...................................................................................................................... 11

background image

4

2. Теорије учења и наставе

У Педагошком лексикону теорије учења се дефинишу као „генерализације 

или   уопштавања     чињеница   или   педагошке   праксе   и   резултата   научног 

(експерименталног) истраживања процеса   учења“.

2

  Постоје бројне теорије учења 

које   су   утицале   на   организацију   наставе   и   различити   аутори   их   различито 

разврставају и деле.

Теорије учења и наставе класификују се у пет група:

1. Бихејвиористичке теорије – Вотсон, Торндајк, Гатри, Хал и други.;

2. Необихејвиористичке теорије – Толман, Скинер, Гање;

3. Гешталт теорије – Вертхајмер, Келер и други;

4. Когнитивистичке теорије – Ђуи, Брунер, Оусубел, Виготски и други.;

5. Хуманистичке теорије – Маслов, Роџерс и други.

2.1. Когнитивистичке теорије

Когнитивне теорије учења у „Темељ објашњавања процеса учења   стављају 

когницију   или   сазнање.   Такво   је   интелигентно,   смислено   учење,   учење   са 

разумевањем...   Когнитивне   теорије   прикладне   су   за   објашњавање   виших   и 

сложенијих врста учења, али не и оних једноставнијих као што је условно-рефлексно 

учење,   асоцијативно   учење   и   учење   имитацијом“.   Когнитивни   приступи   учењу 

појављују   се   у   првој   половини   20.   века   и   били   су   засновани   на   теоријским 

претпоставкама о „развијању когнитивних шема“, односно мисаоних структура које 

представљају одређене унутрашње и спољашње процесе. Према тим приступима, 

учење је повезано са усвајањем нових шема и прилагођавањем старих шема новим 

потребама.

2

 

Богосављевић Р. (2019). Општа педагогија. Сомбор

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti