Strukturalistička teorija Džeroma Brunera
Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац
Одсек Ћуприја
Семинарски рад
ПРЕДМЕТ
Педагогија
ТЕОРИЈЕ УЧЕЊА И НАСТАВА -
СТРУКТУРАЛИСТИЧКА ТЕОРИЈА ЏЕРОМА БРУНЕРА
Ментор: Студенти:
Проф. Пљакић Горан Николић Ивана 6098
Милетић Марина 6178
Ћуприја, 2023. година
Садржај

4
2. Теорије учења и наставе
У Педагошком лексикону теорије учења се дефинишу као „генерализације
или уопштавања чињеница или педагошке праксе и резултата научног
(експерименталног) истраживања процеса учења“.
Постоје бројне теорије учења
које су утицале на организацију наставе и различити аутори их различито
разврставају и деле.
Теорије учења и наставе класификују се у пет група:
1. Бихејвиористичке теорије – Вотсон, Торндајк, Гатри, Хал и други.;
2. Необихејвиористичке теорије – Толман, Скинер, Гање;
3. Гешталт теорије – Вертхајмер, Келер и други;
4. Когнитивистичке теорије – Ђуи, Брунер, Оусубел, Виготски и други.;
5. Хуманистичке теорије – Маслов, Роџерс и други.
2.1. Когнитивистичке теорије
Когнитивне теорије учења у „Темељ објашњавања процеса учења стављају
когницију или сазнање. Такво је интелигентно, смислено учење, учење са
разумевањем... Когнитивне теорије прикладне су за објашњавање виших и
сложенијих врста учења, али не и оних једноставнијих као што је условно-рефлексно
учење, асоцијативно учење и учење имитацијом“. Когнитивни приступи учењу
појављују се у првој половини 20. века и били су засновани на теоријским
претпоставкама о „развијању когнитивних шема“, односно мисаоних структура које
представљају одређене унутрашње и спољашње процесе. Према тим приступима,
учење је повезано са усвајањем нових шема и прилагођавањем старих шема новим
потребама.
Богосављевић Р. (2019). Општа педагогија. Сомбор
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti