Porodica sa darovitom decom

U ovom radu bavili smo se proučavanjem darovite dece, teškoćama i lepotama rada sa njima. 

Ova studija predstavlja  pregled teorijskih shvatanja i istraživanja koji su vezani za fenomen 

darovitosti . To se najbolje može videti na osnovu sadržaja (tema), obuhvaćenih u ovoj studiji i 

njihovog   temeljnog   i   studioznog   razmatranja.   Istovremeno,   sadržaj   ukazuje   na   širinu 

prepoznavanja   ove  problematike,   na   produbljeno   i  kritičko   sagledavanje  brojnih   teorija   i 

shvatanja, nedoumica i zablude koje su prisutne medju teoretičarima. Studija ima 2 poglavlja. 

Prva   celina   se   odnosi   na   teorijske   okvire   rada   kao   što   su   definisanje   pojma   darovitosti, 

koncepciju darovitosti, značaj rane identifikacije darovitosti kod dece,integralni razvoj deteta, 

odnos motornog razvoja i  motoričke darovitosti i dr. Dok ćemo u drugom delu rada opširnije 

govoriti   o   ulozi   roditelja   u   prepoznavanju   i   podsticanju   darovitosti   kod   dece,   kao   i   o 

problemima sa kojima se susreću na tom putu.

Summary

In this paper, we have studied the gifts of children, the difficulties and beauties of working 

with them. This study presents an overview of theoretical understandings and research related 

to the phenomenon of giftedness. This can best be seen on the basis of the content (topics) 

covered in this study and their thorough and studious consideration. At the same time, the 

content indicates the breadth of recognition of this issue, the in-depth and critical 

consideration of numerous theories and understandings, doubts and misconceptions that are 

present among theorists. The study has 2 chapters. The first unit refers to the theoretical 

framework of the work such as defining the concept of giftedness, the concept of giftedness, 

the importance of early identification of giftedness in children, integral child development, 

2

the relationship between motor development and motor giftedness, etc. While in the second 

part of the paper, we will talk in more detail about the role of parents in recognizing and 

encouraging giftedness in children, as well as about the problems they encounter along the 

way.

SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................................ 4
1. TEORIJSKI OKVIRI RADA.................................................................................................5

1.1 Darovitost.........................................................................................................................5
1.2 Odnos pojmova „darovitost“ i „talenat“..........................................................................6
1.3 Koncepcije darovitosti..................................................................................................... 8
1.4 Motorička darovitost......................................................................................................15
1.5 Sposobnosti kao komponenta darovitosti.......................................................................17
1.6  Značaj rane identifikacije motorički darovite dece.......................................................18
1.7  Različiti pristupi identifikaciji motorički darovite dece................................................20
1.8  Integralni razvoj deteta..................................................................................................24
1.9  Odnos ranog motornog razvoja i motoričke darovitosti...............................................25
1.10  Odnos intelektualnih sposobnosti i motoričke darovitosti..........................................26
1.11 Interesovanja dece........................................................................................................ 27

2. KARAKTERISTIKE PORODICE SA DAROVITOM DECOM.......................................29

2.1 Podrška porodice ukupnom razvoju deteta....................................................................31
2.2 Problem otkrivanja darovitosti u odredjenom uzrastu...................................................31
2.3 Usmeravanje i podrška roditelja u razvoju darovitosti..................................................32
2.4  Saradnja porodice i škole u pružanju podrške darovitim učenicima.............................33
2.5 Saradnja roditelja darovitih učenika sa školom  i  lokalnom zajednicom......................37

ZAKLJUČAK..........................................................................................................................39
LITERATURA.........................................................................................................................40

4

-

Utvrditi postojanje darovitosti kod dece

-

Utvrditi postojanje i strukturu razlika u nivou uspešnosti kod darovite dece s obzirom 

na različite sociološke karakteristike

1. TEORIJSKI OKVIRI RADA

1.1 Darovitost

Odnos društva prema fenomenu darovitosti se menjao kroz istorijske epohe u zavisnosti od 

stepena društvenog razvoja, socio-ekonomskih i političkih prilika.Pre nego što će postati 

„psihološki fenomen“, darovitost je prepoznavana kao potencijalni izvor društvene, a potom i 

lične dobrobiti, kao dragocenost koju treba blagovremeno otkrivati i negovati (Altaras, 2006). 

Međutim, često joj je tokom istorije pripadao i status neobične pojave koja – pored divljenja – 

pobuđuje zavist i zazor u okruženju.

Ako odgovor na pitanje šta znači biti darovit potražimo u standardnom rečniku srpskog jezika, 

videćemo da se ovaj atribut odnosi na onoga „koji ima naročitih sposobnosti za nešto“, ko je 

„talentovan“ – (Rečnik srpskohrvatskog jezika,Matica srpska i Matica hrvatska, 1967). U 

Pedagoškoj enciklopediji nalazimo da se, takođe, uz reč darovito vezuju i reči „talentovano“, 

„obdareno dete“ (Potkonjak i Šimleša, 1989, 92). Često se u društvenoj komunikaciji javlja 

trend   korišćenja   različitih   termina   za   jednu   istu   pojavu   što   neretko   dovodi   do   zabune   i 

nedoumica.

Iako se izrazi kao što su „visoka sposobnost“, „darovitost“ i „talenat“ u svakodnevnom govoru 

tretiraju kao sinonimi, u nauci mogu poprimiti bitno različita značenja (Mönks & Katzko, 

2005).   U   svakodnevnom   životu   i   literaturi,često   se   koriste   i   pojmovi   napredno,   bistro, 

superiorno dete, „vunderkind“, „čudo od deteta“, briljantni i slično, tako da neminovno dolazi 

do problema u definisanju i razlikovanju navedenih termina. U oblasti fizičkog vaspitanja i 

sporta, takođe su prisutne terminološke nedoumice. Baveći se često istim problemom, autori 

koriste različite termine, stvarajući na taj način dodatne teškoće u vezi sa ovim fenomenom. U 

našoj stručnoj javnosti najčešće se koriste dva termina: darovitost i talenat.

5

1.2 Odnos pojmova „darovitost“ i „talenat“

U praksi se često dešava da se etiketa darovitosti vezuje za one koji su izuzetni u akademskim 

domenima,   dok   se   za   osobe   visokih   umetničkih   ili   fizičkih   sposobnosti   vezuje   naziv 

„talentovani“. Iako postoje brojna razmimoilaženja autora po pitanju odnosa između termina 

darovitost i talenat, može se reći da su ona, u suštinskom smislu, zapravo neosnovana. 

O tome govori i veliki broj autora, između ostalih i Marland (Marland, 1972), Gejdž i Berliner 

(Gage   &   Berliner,   1992),   Simonton   (Simmonton,   1999),   Renzuli   (Renzulli,   2006)   koji 

izjednačavaju ova dva pojma. Tejlor (Taylor, 1978) takođe ne pravi razliku između pojmova 

darovitost i talentovanost, već se po njemu razlika između navedenih pojmova svodi na stupanj 

razvijenosti darovitosti. Daroviti su oni pojedinci koji postižu najviše rezultate u nekoj oblasti 

rada i stvaralaštva, dok talentovani pojedinci raspolažu istim sposobnostima, ali u manjem 

stupnju. Altaras (2006) ističe da ne treba zaboraviti da pripisivanje različitog značenja ovim 

terminima predstavlja i svojevrsnu lingvističku nelogičnost, i da se te dve reči sa pravom 

tretiraju kao sinonimi; pored toga što imaju isto preneseno značenje („izuzetna sposobnost za 

nešto,prirodna sposobnost“),  one  su  vrlo  bliske i  po  svom  osnovnom  značenju.  I  talenat 

(„antička novčana jedinica“) i dar predstavljaju, naime, izvesnu vrednost, bogatstvo,

dobit, što nameće zaključak da su to dva izraza za jedan jedinstven pojam i jedan te

isti fenomen.

Finije razlikovanje unutar ovih kategorija (pojma i fenomena darovitosti/talenta), za čim, u 

određenom smislu, postoji potreba, može se činiti u okviru pojedinih domena ili vrste izuzetne 

sposobnosti, a ne variranjem osnovnog pojma. Iako je jasno da u suštinskom smislu i darovitost 

i talenat ukazuju na nešto izuzetno, ostaje dilema šta je to što im nauka priznaje kao različitost u 

značenju.

Vinerova ističe, da se bez obzira na to u kom se domenu manifestuju, izuzetne sposobnosti 

definisane   su   istim   bazičnim   karakteristikama   (naprednost,   samostalnost   i   unutrašnja 

motivacija   u   ovladavanju   domenom),   nastaju   na   osnovu   istog   mehanizma   i   imaju   niz 

zajedničkih   korelata   u   sferi   personalnih   i   porodičnih   kvaliteta   (Winner,   1996).   U 

Feldhuzenovoj   koncepciji   (Feldhusen,   1986),   talenat   je   definisan   kao   domenospecifična 

sposobnost   –   predstavlja   jednu   od   komponenata   (subkategoriju)   darovitosti,   odnosno   da 

darovitost sadrži veliku raznolikost sposobnosti, talenta i sklonosti. 

7

Ovakvo shvatanje nalazi uporište u činjenici da ukoliko se darovitost posmatra kao „neobrađeni 

materijal“ koji stvara talenat, iz toga sledi da talenat neće ni postojati bez darovitosti. Drugo je 

pitanje   kako   ustanoviti   postojanje   darovitosti,   odnosno   kako   je   otkriti   bez   određenih 

„performansi“. Ovde se nameće pitanje uticaja spoljašnjih faktora koji utiču na darovitost kao 

urođenu sposobnost i tako je proizvode u talenat. Tu svakako ne treba zaobići i faktor učenja 

kao element nadgradnje urođenih potencijala, što još više otežava razgraničenje darovitosti i 

talentovanosti. 

Sve navedeno, nameće pitanje da li uopšte i postoji period u životu pojedinca koji se može 

definisati kao presudan da darovitost pređe u talenat? Da bi izbegli ovakva pitanja, koja su 

mahom vezana za semantičke nedoumice, a vrlo malo dotiču suštinu darovitosti, istraživači sve 

češće navedene termine „darovitost“ i „talenat“ koriste kao sintagmu „darovitost i talenat“, 

nadajući se da će na taj način izbeći grešku. O tome da se ova dva termna sve više koriste 

zajedno, svedoči i veliki broj prezentovanih radova sa 17. Svetske konferencije za darovitu i 

talentovanu decu (TheWorld Council Gifted and Talented Children), (prema Sturza-Milić, 

2009).

Kada je u pitanju prostor fizičke kulture (pre svega fizičkog vaspitanja i sporta) nailazimo na 

slične probleme u pogledu pojmovnog određenja fenomena darovitosti. Većina stranih autora 

(Bloom, 1985; Bomppa, 1985; Malina,1977; Simonton, 1999; Brown, 2002; Balyi & Hamilton, 

2003; Bailey & Morley, 2005), pretežno koristi pojam talenat. Budući da dilema u  sigurnošću 

rešena, ovom prilikom, a imajući u vidu prethodna razmatranja, koja su na stanovištu da 

darovitost predstavlja određeni potencijal kojem je neophodna podrška okruženja i aktivnost 

datog pojedinca kako bi se uočeni potencijal potvrdio kao postignuće, opredelićemo se za 

pojam darovitost (Taylor, 1978; Gagne,2004; Renzulli, 2006; Sturza-Milić, 2009). 

1.3 Koncepcije darovitosti

U nameri da bolje razumemo pojam darovitosti daćemo prikaz nekih od najznačajnijih teorija 

(koncepcija) darovitosti od prvih ozbiljnih pokušaja da se ovaj fenomen razmatra na naučno 

zasnovan način do nekih savremenih koncepcija.