Pojam, sadržaj i oblici kontrole rada policije
ПОЈАМ, САДРЖАЈ И ОБЛИЦИ КОНТОЛЕ РАДА
ПОЛИЦИЈЕ
ЗАВРШНИ РАД
2
САДРЖАЈ
1. ПОЈАМ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ..................................................5
2. САДРЖАЈ И ОБЛИЦИ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ......................6
Спољашња контрола рада полиције
...................................................7
Контрола од стране народне скупштине............................................7
Контрола полиције од стране Владе Републике Србије.....................7
Контрола полиције од стране судова...................................................8
Контрола полиције од стране јавног тужилаштва...........................8
Контрола полиције од стране заштитника грађана.........................9
Унутрашња контрола рада полиције
..............................................10
Сектор унутрашње контроле Р. Србије............................................10
Контрола као функција процеса руковођења у полицији..................13
3. КОНТРОЛА РАДА ПОЛИЦИЈЕ РЕШАВАЊЕМ ПРИТУЖБИ..........14
Притужбени поступак и рад комисије за решавање притужби
Надзор, евиденције и извештавање о решавању притужби
4. СПЕЦИФИЧНОСТИ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ........................16
.........................................................16
Односи органа унутрашње и спољашње контроле
Утврђивање одговорности и мере за побољшање рада у полицији
Јавност у раду органа спољашње и унутрашње контроле
5. НАДЛЕЖНОСТ СЕКТОРА УНУТРАШЊЕ КОНТРОЛЕ....................19
6. РЕЗУЛТАТИ РАДА СЕКТОРА УНУТРАШЊЕ КОНТРОЛЕ.............20
7. УПОРЕДНИ МОДЕЛИ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ У
..............................................................................................26
...........................................................................28
...........................................................................29
............................................................................30

4
ванредна. Контролу организује и спроводи надлежни руководилац у полицији, а по
његовом овлашћењу могу је спроводити и друга лица. Припадници полиције који
врше контролу у обавези су да пруже доказ да они уствари представљају контролоре
и на тај начин остварују право на увид у списе предмета, извештаје и друге списе,
као и обилазак запослених. Стање утврђено приликом контроле се записује у
извештаје у којима се наводе и мере које би требало да се предузму како би се
отклониле евентуалне неправилности. Унутрашња контрола се између осталог врши
и кроз деловање Сектора унутрашње контроле и поступања по притужбама грађана.
Спољашња или екстерна контрола полиције у Републици Србији је
предвиђена Законом о полицији у коме је наведена обавеза министра полиције да
једном годишње, а по указаној потреби и чешће, Народној скупштини подноси
извештај о раду Министарства и стању безбедности у Републици Србији. Такође се
наводи обавеза министра да надлежном сталном радном телу Народне скупштине,
ради се о Одбору за одбрану и унутрашње послове, на његов захтев, доставља и
извештаје о питањима из његовог делокруга. Поред овога, у члану 170 Закона о
полицији дефинисано је да спољашњу контролу врши и Влада, надлежни
правосудни органи, органи државне управе надлежни за одређене послове надзора и
други законом овлашћени органи и тела. Дакле, у Републици Србији једни од
најзначајнијих чинилаца екстерне контроле су, пре свега, Народна скупштина,
Заштитник права грађана (омбудсман) и надлежни правосудни органи.
Контрола полицијског рада спада у категорију легитимних права и интереса
сваке друштвене заједнице у процесима изграђивања модерних и демократских
институција система. Основни циљ сваке контроле, па тако и полицијске, јесте
спречавање и отклањање пропуста било које врсте у току извођења радних
операција. У све сложенијим условима рада полиције, који се одвијају у динамичним
променама савремених друштвених односа, захтев за њену професионализацију све
је наглашенији.
Заштита људских права и слобода свих грађана је оно што демократија
очекује од полиције. Заправо, циљ сваке демократски опредељене државе је да
полицијско поступање буде у границама права, односно да обезбеди да обављање
полицијских дужности и задатака буде у складу са одредбама позитивних прописа и
уз поштовање основних људских права и слобода. Истовремено, од полицијских
службеника се с правом очекује да буду репрезенти законитог понашања, јер их на
то обавезује њихова функција. У овом савременом друштву којe је заснованo на
идејама људских права и правној држави, неопходно је да се подвргне контроли
организација која има тако значајну улогу у друштву и располаже таквим крупним
овлашћењима и силом.
Дакле, у овом раду ћу се детаљно позабавити унутрашњим и спољашњим
обликом контроле полиције као и контролом путем решавања притужби у нашој
земљи, стављајући акценат на Сектор унутрашње контроле, његова овлашћења,
надлежности и резултате рада. У завршним деловима рада биће речи о начину
функционисања контроле полиције у неким од земаља у окружењу, како би се могла
направити паралела и упоредити ови системи контроле.
5
1. ПОЈАМ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ
Појам контроле је сложен процес који обухвата три релативно одвојене фазе:
-
проверавање
(упоређивање предвиђеног и оствареног),
-
оцењивање
(потврђивање или негирање контролисаног рада) и
-
интервенисање
(реализација изречене оцене кад је она негативна).
Као функција руковођења, контрола представља активност праћења понашања
организационих елемената и реализације постављених задатака с циљем да се
пронађу разлике између планираних величина и њиховог остварења у току
извршења, као и након извршења постављеног задатка.
Основна сврха контроле јесте обезбеђење повратне информације и увид у степен
извршености постављеног задатка. Да би се то постигло, у систему морају постојати
такви елементи помоћу којих се мери, упоређује, оцењује и интервенише. Ту улогу у
организацијским системима имају руководиоци. Проверавање представља
упоређивање постављених циљева и оних који су били предвиђени са онима који су
остварени.
Контрола као делатност руковођења у полицији неопходна је ради избегавања
неквалитетног рада појединаца, било да је резултат таквог рада нестручност,
несавесност или немаран однос појединца према послу. Контролом се у колективу
стварају ред и дисциплина, а истовремено се јача професионализам и квалитет рада.
Према Драгишићу контролу можемо дефинисати и као „процес којим се мери степен
реализације планираних циљева, утврђује степен одступања реализованих од
планираних величина и стварају услови за благовремено и адекватно предузимање
корективних активности“
Сам процес контроле у полицији, односи се најпре на руковођење и
руководиоца, и тај процес се може поделити на следеће делатности:
1. праћење и процењивање
2. планирање
3. организовање
4. додела задатака
5. координација и садејство
6. контрола
7. анализа и оцена и
8. извештавање и информисање
Делатност контроле има веома значајно место у процесу руковођења у
полицији. Планирање и организовање радног процеса, а без контроле, није само по
себи довољно за остваривање жељених резултата.
Драгишић, З.: Безбедносни менаџмент, Службени гласник, Београд, 2007., стр. 129
Талијан, М.: Руковођење унутрашњим пословима, друго измењено и допуњено издање,
Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2001, стр. 96.

7
Унутрашња контрола рада полиције утврђена је Законом о полицији те се она
остварује кроз два посебно уређена облика - институционални чији је носилац
Сектор унутрашње контроле полиције и кроз контролу путем решавања притужби на
рад полиције. Такође, унутрашњу контролу полиције и целог министарства врши и
Сектор интерне ревизије који као предмет контроле има законитост финансијског
пословања. Служба интерне ревизије обавља послове који се односе на: оперативно
планирање, организовање и извршавање задатака ревизије; тестирање, анализе и
оцене пословних функција из надлежности Министарства унутрашњих послова у
складу са најбољом струковном праксом и стандардима интерне ревизије са
Међународним стандардима професионалне праксе интерне ревизије; сачињава
извештаје о налазима ревизије са одговарајућим мишљењима и оценама које
доставља министру и одговорном лицу субјекта ревизије; обавља ревизије
коришћења средстава Европске уније и других међународних организација и
институција праћењем спровођења препорука, увођења нових система и процедура;
израда стратешког и оперативних планова и програма.
Осим спољашње контроле, неопходно је јачање механизама унутрашње
контроле, законитости у раду, професионализма и одговорности свих припадника
Министарства. То је основа за ефикасну борбу против корупције у полицији и за
успостављање јасних професионалних стандарда и полицијске етике.
2.1.
Спољашња контрола рада полиције
2.1.1. Контрола од стране народне скупштине
Народна скупштина врши спољашњу контролу рада полиције тако што
Министар унутрашњих послова једном годишње, а по захтеву Народне скупштине, и
чешће, подноси извештај о раду МУП-а. Остали државни органи, као и они на
локалном нивоу, врше спољашњу контролу тако што имају приступ одговарајућим
информацијама. Лица која учествују у вршењу контроле су дужна да штите и чувају
поверљивост података и информација до којих долазе у процесу вршења контроле и
по престанку својих функција.
Поред подношења извештаја Министарство унутрашњих послова врши
контролу и кроз давање смерница за рад и налога, које су дужни да извршавају сви
полицијски службеници на које се односе. Тако је и полицијски службеник
унутрашње контроле у обавези да на захтев Министра поднесе документа и
извештаје о појединачним питањима у домену своје надлежности.
2.1.2. Контрола полиције од стране Владе Републике Србије
Миловановић, Д., Вукашиновић Радојичић, З., Оташевић, Б., Марковић, С.: Закон о
полицији-предговор и стварни регистар, Службени гласник, Београд, 2016, стр. 43.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti