Psihološko propagandna delatnost
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
ДИПЛОМСКИ РАД
из предмета
Основи безбедности и системи безбедности
ПСИХОЛОШКО ПРОПАГАНДНА
ДЕЛАТНОСТ
Ментор
Студент
Ниш, март 2021. године
ПСИХОЛОШКО ПРОПАГАНДНА ДЕЛАТНОСТ
2
САДРЖАЈ
ПОЈАМ И ПОРЕКЛО ПРОПАГАНДЕ............................................................5
ПОЛИТИЧКА ПРОПАГАНДА........................................................................9
Пропагандне технике – дефиниција и врсте..................................................12
1. ИГРЕ РЕЧИМА: ДАВАЊЕ ИМЕНА................................................................13
2. ИГРЕ РЕЧИМА: БЛИСТАВА УОПШТАВАЊА............................................13
7. ПУТУЈУЋИ ОРKЕСТАР – техника придруживања већини..........................18
ПСИХОЛОШКО-ПРОПАГАНДНА ДЕЈСТВА КАО ИЗВОР
УГРОЖАВАЊА СИСТЕМА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ОДБРАНЕ...............19
Oпште о психолошким операцијама и психолошко-пропагандна дејства кроз
Развој и примери психолошко-пропагандних дејстава кроз историју..............22
ПСИХОЛОГИЈА ФАKТОИДА – ширење лажних вести.............................24
“ЧЕТИРИ РАТНА ЛУKАВСТВА”.................................................................26
1. Kонтрола ситуације и постављање пропагандне позорнице..........................26

ПСИХОЛОШКО ПРОПАГАНДНА ДЕЛАТНОСТ
4
1)
УВОД
Пропаганда увелико утиче на живот савременог човека, она му помаже или
одмаже у заузимању става о нечему, али у већини случајева пропаганда има за циљ да
манипулише ставовима и мишљењима. Најчешћа употреба пропаганде је у политичком
контексту, а сврха јој је изазвати неку реакцију, наравно у корист политичке странке ,
кандидата, тј. пропагандиста.
Предмет истраживања овог рада је да дамо одговор на питање шта је то
пропаганда и на који начин утиче на ставове и мишљења људи.
Циљ овог рада је да се објасни суштина пропаганде, њен развој, врсте те технике.
С обзиром да пропаганда представља све значајнији фактор у друштвеном животу
намеће се потреба да се опширније елаборира. На пример, пропаганда се може користити
у давању подршке одређеном ставу или да се не слаже с одређеним ставом. Оно што
раздваја пропаганду од „нормалне“ комуникације је у изоштреном, често подмуклом
начину којим порука намјерава обликовати мишљења. Пропаганда је често
представљена на начин на који намерава намерно да изазове јаке емоције, посебно
користећи нелогичне везе између појмова. Склоност емоцијама је чешћа метода
пропаганде, него коришћење неких других мање отворених, можда чак и више
подмуклих облика. На пример, пропаганда може бити пренета као нејасно изречена, као
претпоставка или као претпоставка у току јавне, поштене и уравнотежене дебате или
аргумента.
ПСИХОЛОШКО ПРОПАГАНДНА ДЕЛАТНОСТ
5
2)
ПОЈАМ И ПОРЕКЛО ПРОПАГАНДЕ
Пропаганда је намерни и систематски покушај обликовања перцепције и
манипулисања спознајом и понашањем у циљу изазивања реаговања које је у интересу
пропагатора. Пропагандна делатност, као један од облика друштвене комуникације,
стара је колико и сама људска комуникација. Иако је у различитим историјским епохама
пропаганда различито коришћена,схватана и тумачена, пропагандна комуникација била
је неизбежан пратилац сваке људске комуникације уопште и цвојим деловањем оставила
је снажан печат развоју људске комуникације. У најранијим људским заједницама,
пропаганда је коришћена нпр.као средство за сугестивно понашање или наметање
образаца понашања припадницима исте заједнице у културним, верским обредима, уз
помоћ симбола и гласовних знакова, а касније у облику предања и легенди, које су се
преносиле са колена на колено.
У античко доба, пропагандна комуникација је схватана као легитимна и мање-
више корисна реторичка вештина надарених говорника, док се средином ХХ века
сматрало да је пропаганда научно заснована упарвљачка полуга владајућих кругова
модерних држава путем које се ефикасно могу контролисати сложени друштвени
процеси. Оно што је важно јесте свест, да је ова специфична форма комуникације међу
људима, одувек постојала у различитим облицима и служила је као начин за
остваривање посебних интереса, било да су у питању појединци или одређене друштвене
групе.
Термин пропаганда потиче од латинске речи “пропагаре”, што значи ширење,
распростирање. Овај термин није био познат све до почетка ХИХ века. Према многим
изворима, појава овог термина везује се за 1622. годину и то за папу Грегора ХВ и
успостављања посебног тела католичке цркве. Ово тело је имало задатак да
организовано и ефикасно шири католичку веру. У почетку је реч пропаганда коришћена
у верске сврхе, а касније и у политичке, културне и друге.
У ширењу вере, пропаганда је била главно средство убеђивања и борбе. Историја
је пуна примера пропаганде, нарочито у виду симбола.Први Светски рат и пропагандни
напори који су улагани од стране свих учесника, углавном се у савременој литератури
узимају као прекретница третирању пропаганде као осмишљене и организоване
комуникацеије, којој се придаје озбиљан значај у освајању економских, политичких и

ПСИХОЛОШКО ПРОПАГАНДНА ДЕЛАТНОСТ
7
3)
Технике пропаганде
Стучњак за медијску писменост Лук Стајнберг је на МЛАДИ тренингу (Media
Literacy Alliance and Digital Importance) издвојио пет техника пропаганде:
1. Етекат тренда (bandwagon effect) представља покушај убеђивања циљне
публике да се придружи акцији коју „сви други предузимају“ или да купи пороизвод који
је у тренду. Највише се користи у маркетингу.
2. Блиставе” тврдње (glittering generalities) представљају емотивно допадљиве
речи или изјаве које се примењују на одређени производ или идеју, али које не
презентују никакве конкретне аргументе или анализу.
3. Прозивање (name calling/ ad hominem) је стратегија у којој се напада противник
уместо да се нападају аргументи које противник изности. Ово је уједно и стратегија коју
користе и они који шире говор мржње.
На овај начин се новинари и новинарке телевизије N1 таргетирају као они који
раде у туђем интересу, а против интереса Србије. Фокус више није на ономе о чему они
говоре већ „због кога или чега то говоре“. Ова стратегија је јако опасна зато што креира
атмосферу у друштву у којој је оправдано, чак и пожељно, урадити нешто негативно
неистомишљеницима
4. Страшило (strawman) – аргумент страшила се заснива на погрешном
представљању неистомишљениковог става. Односно, не напада се став који је изнет, већ
се он мења неким површно сличном ставом (страшилом). Затим се тај промењени став
оповргава и стваре се утисак да се оповргао првобитни став.
Пример стратегије страшила била би ситуација са стварањем покрета „All Lives
Matter“.
„Black Lives Matter“ је покрет који се бори против насиља и систематске
дискриминације којој су излажени Афроамериканци. Овај покрет није расистички, нити
говори да је живот оних који нису црни мање важан. Међутим, као одговор на „Black
Lives Matter““ јавља се покрет „All Lives Matter“. Овај покрет мења почетну тезу и
уместо да се говори о проблемима са којима се суочавају Афроамериканци, говори се о
томе како су пођеднако угрожени животи свих људи. Међутим, то није истина и „All
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti