1
МАТУРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК
Ментор: Ученик:
Проф. Ибојка Тот Јована Веселинов IV4
Кикинда, 2023.
ГИМНАЗИЈА "ДУШАН ВАСИЉЕВ"
Др. Зорана Ђинђића 7, Кикинда
4
2.
СTAНДАРДИЗАЦИЈА ПРАВА КАО ПРЕТХОДНИЦА
ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
У правној и политичкој теорији се разни облици стандардизације права, по правилу,
правдају и образлажу уверењем да само постојање разлика у правним правилима између
држава представља сметњу слободном кретању људи, робе и идеја и да то повећава
трошкове и отежава неопходну слободу трговине. Захваљујући таквом идеолошком
опредељењу и карактеру права као друге стране државе, али и практичним потребама, у
свету је настао снажан покрет који је промовисао прво потребу за националним
кодификацијама, а затим и потребу за међународном кодификацијом или другим
облицима стандардизације права, посебно правила трговачког права. Као мотиви за оба
метода стандардизације: унификацију и хармонизацију, наводе се већ наведени
економски разлози обухваћени појмом неолибералног концепта привређивања, као и
уверење да се тиме чини лакшим закључивање и извршење других правних послова.
Осим тога, глобална правна правила служе као средство за остваривање и других
социјалних и политичких циљева, као што је успостављање глобалног друштва
организованог по моделу западне демократије. У том случају се као отворено, поставља
питање да ли у процесу тумачења и примене глобалних норми постоји довољан ниво
демократичности или легитимности или, у ширем смислу, да ли се глобализована
правила морају тумачити и примењивати у складу са основним људским правима или је
довољно постојање легалности у процесу формулисања и усвајања глобалних норми. У
раду се полази од тезе да само поштовање легалности у процесу усвајања глобалних
правила није довољно, будући да глобализација права није сама себи циљ, већ се
глобалне норме користе као средство за наметање унапред одређених образаца
понашања у међунaродним односима. Како глобална правила најчешће настају методом
„одозго ка доле“, а не обрнуто, основано се изражава сумња да такво право „представља
жртву глобализације“.
1
1
Вид. Радован Вукадиновић, Међународно пословно право, Крагујевац, 2012, стр. 339
- 358
5
3.
КАРАКТЕРИСТИКЕ И МЕТОДИ
СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
У социолошком смислу, глобализација претпоставља постојање „глобалног друштва“ јер
упућује на „одређени степен у коме цео свет живи под истим сетом заједничких правних
правила“.9) Историја показује да се о глобалном друштву, организованом према
посебним правилима, може говорити од античког доба и римске империје, преко
колонизаторских империја до савременог „глобалног села“ оличеног у постојању
светског информатичког друштва. Међутим, иако представља парадигму нашег времена,
и без обзира на „вруће дискусије“ које се око тога воде, не постоји једна или јединствена
дефиниција глобализације, као општег или „кишобран појма“, ни глобализације права,
као једног од облика глобализације. Једино око чега су сагласни они који се овим
питањима баве јесте да је реч о сложеном и вишеслојном појму и појави.
2
Сложеност
се огледа у томе што је процес глобализације присутан у свим областима
људске активности: у организацији производње, организацији и наступању на тржишту,
умрежавању и комуникацији, култури и слично. Наведене активности су међусобно
повезани и условљени процеси. Тако, на пример, развој глобалних (светских) средстава
комуникације, посебно Интернета, убрзава и чини лакшом и једноставнијом
међународну трговину, али подразумева измену и доношење нових глобалних прописа о
електронској трговини, заштити личних података, заштити потрошача, појачаној
заштити права интелектуалне својине или конкуренције. Резултат ових међусобно
условљених процеса је стварање глобалног друштва са глобалним правом, глобалним
тржиштем и јединственим навикама произвођача и потрошача.
Тако индуковане глобалне навике пресудно утичу на стварање глобалног потрошачког
друштва које пропагира постојање светске владе, постојање мондијалистичке културе и
глобалног права.
2
Вид. Urlich Sieber, „Legal Order in a Global World, The Development of a Fragmented System of National,
International, and Private N
orms“ in: Max Planck Year
book of United Nations Law (eds. Armin von Bogdandy,
Rüdiger Wolfrum), Vol. 14, 2010, стр. 3.
