UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: FORENZIČKA REVIZIJA

ULOGA RAČUNOVODSTVA I REVIZIJE U REALIZACIJI POSLOVNIH CILJEVA

Student: Novi Sad
Br. indeksa: 09.01.2014. god

SADRŽAJ:

Rezime............................................................................................................................................2
Ključne reči.....................................................................................................................................2
Uvod...............................................................................................................................................3
1. Revizija – osnovni pojmovi (pojam, metode, oblici, zahtevani kvalitet revizora, budućnost
revizorske profesije)........................................................................................................................4
2. Evropska privreda (aktuelno stanje)..........................................................................................13
3. Međusobni odnos između savremenog poslovnog okruženja i računovodstva i revizije..........17
4. Kritički osvrt na neoliberalni ekonomski model........................................................................20
5. Povratak poverenja u računovodstvenu profesiju – neophodna pretpostavka za izgradnju
modernog finansijskog izveštavanja..............................................................................................23
6. Revizija neiskorišćenih internih potencijala zemalja u tranziciji (logistika i poljoprivreda)....27
Zaključak.......................................................................................................................................34
Literatura.......................................................................................................................................35

UVOD

                   U narednim poglavljima izložićemo ekonomsku situaciju u Evropi i kritički ćemo se
osvrnuti na neoliberalni model, takođe ukazaćemo na neiskorišćene potencijale poljoprivrede i
logistike u Srbiji, kao i značaj forenzičkog računovodstva u kreiranju poslovnog okruženja.
          U aktulenom trenutku globalna ekonomija je suočena sa teškim otvorenim izazovima od
čijeg   će   razrešenja   i   sledećih   nekoliko   godina   zavisiti   pravac   njenog   oporavka   i   razvoja.
Međutim, bez obzira na to da li će evrozona uspeti da reši svoje aktuelne probelme, zatim da li će
Amerika ponovo krenuti putem rasta, kao i da li će se Kina i Indija izboriti sa usporavanjem
ekonomskog rasta, jasno je da svetska ekonomija ulazi u najtežu fazu od završetka Drugog
svetskog rata.
Najviše razloga za strahovanje imaju zemlje „u razvoju“, koje umesto gašenja malih ekonomskih
požara gro pažnje moraju pokloniti razrešavanju strukturnih problema svojih privreda. Zemlje u
razvoju da nas imaju manji fiskalni i monetarni prostor za korektivne mere nego što su ga imale
2008. i 2009. godine, ako presuše globalne finansije, a globalne prilike se u znatnoj meri budu
pogoršavale, njihova sposobnost da adekvatno reaguju može biti skoro potpuno ograničena. Već
decenijama, međutim, zemlje u razvoju veruju u prevarnu demokratiju, odnosno poslušno glasaju
za političke stranke, koje potom svoj demokratski mandat i vlast naroda poveravaju bankama,
trgovcima finansijskim proizvodima i agencijama za rejting koje su postale diktatori Zapada, pri
čemu gutaju bogatstvo naroda u vidu izmišljenih bonusa i premija dodeljenih svojim pohlepnim
šefovima.   Sve   svoje   napore,   u   ovom   momentu,   Vlade   trebaju   usmeriti   u   pravcu   socijalno
osetljivije ekonomije, gde zapošljavanje, stambeno zbrinjavanje, zaštita okoline i briga o starima,
nisu u rukama privatnika. Drugim rečima, i zemljama u razvoju preostaje, takođe, oslanjanje na
sopstvene potencijale i snage.
                Međutim, da je politika publiciteta sredstvo za širenje optimizma i na makro nivou
pokazuje primer Eurostata, statističke agencije EU, koja je sredinom avgusta 2013. Godine,
objavila podatke koji ukazuju da je u drugom kvartalu ove godine okončana najduža recesija
koja je pogodila evrozonu od njenog osnivanja, 1999. godine. Naime, navodi da su sedamnaest
članova evrozone zabeležile kolektivan rast od 0,3% u periodu od aprila do juna, nakon šest
uzastopnih kvartala, odnosno 18 meseci recesije. Pomenuti optimizam Eurostata motivisan je
direktnim uticajem na javnost o znatno povoljnijem novom poslovnom okruženju u evrozoni,
nego što je to realno. Međutim, ovaj anemičan napredak, uglavnom je rezultat rekordno niske
kamatne stope ECB i blagog rasta nemačke i francuske privrede, a ne sprovođenja nekih teških,
ali ključnih reformi širom EU, koje su i dalje u nedovoljne u ranoj fazi. Pogubna bi bila sada
preuranjena saopštenja o tome da je krizi kraj. Sasvim pogrešno bi, naime, bilo zaključiti da je
došao   kraj   mukama   prezaduženih   evropskih   vlada.   I   politika   MMF-a   je,   dakle,   skoro
ravnopravan saučesnik u greškama koje su učinili „vizionari“ ekonomske tranzicije u zemljama u
razvoju,   međutim,   gro   tih   zemalja   nema   trenutno   adekvatnijeg   rešenja   od   sklapanja   novog
aranžmana sa MMF-om, pravdajući taj potez da su vlasti pre njih vodili katastrofalnu, i bez
ikakve kontrole, politiku potrošnje.

1. Revizija – osnovni pojmovi (pojam, metode, oblici, zahtevani kvalitet revizora,

budućnost revizorske profesije)

1.1.

Pojam.

Tek sa pojavom ekonomske krize, koja je harala svetskom ekonomijom od

1929.   do   1933.   godine,   reviziji   se   počinje   poklanjati   adekvatna   pažnja.   Mnogi   umni   ljudi
podstaknuti posledicama pustoši delovanja pomenute krize u svetu, a u sklopu toga i kod nas,
preporučili su uvođenje revizije, kako bi poslovni subjekti putem nezavisne verifikacije svojih
računovodstvenih izveštaja mogli efikasnije upravljati poslovnim procesima.
      Reč revizija potiče od latinske reči „revidere“, što znači ponovo videti, tj. još jednom videti,
ili „revisum“, što znači unazad i naknadno pregledan, radi ispitivanja i ocenjivanja. Navodimo
definicije autora koji su se bavili problematikom revizije.

Leitner

definiše reviziju samo kao

sredstvo naknadne, računske ili ekonomske kontrole. Prema

Gerstneru

, revizija predstavlja

plansku kritiku izvršenih delatnosti bilo koje vrste u smislu kritičke, duhovne radne obnove, i to
potpune ili delimične.

Obst

ističe da s’ vremena na vreme mora da se ispita da li kontrole koje je

odredila uprava dobro funkcionišu.

Grasgrün

: „revizija predstavlja uopšteno, naknadno

ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlaštenih osoba izvan njega“.

Melttzer H

: „revizija je iz određenog povoda ili redovno od vremena do vremena kritičko

ispitivanje knjiženja i podloga od službenog revizora koji ne pripadaju revidiranom preduzeću“.
Prema

Hanson-u

revizija predstavlja „ispitivanje beležaka da se ustanovi njihova pouzdanost,

kao i pouzdanost bilansa sastavljenog iz njih“. Revizija treba, prema

Ziegler-u

, da se bavi ne

samo „kritičkim ispitivanjem ekonomskih i pravnih postupaka“, nego će ujedno ispitivati
„ispravnost i vrednost te iz toga izvesti zaključak o prosuđivanju poslovnog procesa bilo na svim
ili pojedinim radnim područjima kao i rukovodstva u celosti ili delimično, a napokon i same
ekonomičnosti.

U principu, revizija treba da se proteže samo na ono što je bitno, upadljivo i

što je za nalogodavca zanimljivo.

Tako, npr

Schmalenbach

tvrdi „upravu preduzeća ne treba

srditi tricama“. Prema

Schlosser-u

revizija predstavlja sistematsko ispitivanje finansijskih

izveštaja,   knjiženja   i   poslovnih   transakcija,   s’   ciljem   da   se   utvrdi   podudarnost   sa   opšte
prihvaćenim   računovodstvenim   principima,   kako   bi   se   vlasnici   kapitala   (i   ostali   interesenti)
informisali   o   utvrđenom   stanju,   te   na   taj   način   stekli   mogućnost   za   donošenje   racionalnih
poslovnih   odluka.   Revizija   predstavlja,   prema

dr Martiću

, naknadno proveravanje već

obavljenih događaja i transakcija, koje se vrše na osnovu postojećih dokumenata i drugih
relevantnih dokaza. Prema

Međunarodnoj federaciji računovođa (International Federation

of Accountants – IFAC)

, revizija predstavlja nezavisno ispitivanje finansijskih izveštaja ili onih

finansijskih informacija koje se odnose na subjekt, onaj profitno usmeren ili onaj koji to nije, bez
obzira na njegovu veličinu ili zakonski oblik, kada je takvo ispitivanje inicirano s’ namerom
izražavanja mišljenja o tome. Definicija data u

ISA 200

naglašava da je cilj revizije finansijskih

izveštaja da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji pripremljeni, u
svim bitnim aspektima, u skladu sa utvrđenim pravilima i propisima finansijskog izveštavanja.
Za izražavanje mišljenja revizora koriste se fraze: „daju istinit i fer prikaz“ ili „da na fer način
prikazuju sve bitne elemente“ što su sinonimi.

imovinskog stanja i uspeha preduzeća s’ jedne strane i računovodstva s’ druge strane, kao i u
samom računovodstvu

Smer postupka revizije se utvrđuje

metodama smera u koje se ubraja

progresivna i

retrogradna metoda.

Pri čemu progresivna revizija polazi, slikovito izraženo, od korena do

krošnje (npr. od osnovnih dokumenata do zaključnih knjiženja i bilansa), a retrogradna od
krošnje do korena (od bilansa i zaključnih knjiženja do osnovnih dokumenata). Za tekuću ili
redovnu reviziju pogodnija je progresivna metoda, dok je za reviziju bilansa i vanrednu reviziju
pogodnija retrogradna metoda.
Obim materije koja je predmet revizije uticaće na izbor metode ispitivanja kojom će se
revizor poslužiti. Tom prilikom revizor će se poslužiti

metodama obima i kontinuiteta

. Glavni

problem je u proceni obima revizije koji uslovljava jednu ili drugu metodu, zbog čega je
neophodno istražiti: koje objektivne determinante određuju obim revizije i koje smernice vrede
načelno prema svrsi revizije za njen obim. Neohodno je da se metode obima i kontinuiteta skoro
redovno koriste zajedno ili, pak, naizmenično jer bi revidiranje samo po jednoj od njih možda
bilo premalo savesno, a po drugoj nemoguće zamisliti.

Prema oblicima imamo

reviziju prema subjektu

koji revidira i

reviziju prema objektu

koji se revidira. Svaku reviziju vrši neki subjekt,neka osoba ili više osoba, tako da revizija prema
subjektu može biti

pojedinačna ili kompleksna

. Pojedinačnom revizijom smatra se ona gde se

radi o reviziji pojedinačnog područja, odnosno o reviziji koju obavlja samo jedan revizor

Revizija kojom se revidira više područja poslovanja (ili celokupno poslovanje preduzeća) ili koju
po nalogu obavlja više osoba naziva se kompleksnom ili komisijskom revizijom, koju mogu da
čine i npr. tehnolozi, pravnici, finansijski eksperti i dr. Primarno je da na čelu komisije bude
revizor po zvanju.

1.3. Oblici revizije.

Prema objektu koji se revidira

ima više različitih vidova (oblika)

revizije. Najstariji oblik revizije je

knjigovodstvena revizija

iz koje se postepeno razvila

revizija celokupnog poslovanja.
Revizija može imati opšte i posebne zadatke. Zadatak opšte revizije je da obavesti nalogodavca o
tome da li preduzeće kao celina pravilno posluje, da li tako ostvaruje i svoje zadatke, da li
povremeno dolazi u teškoće, zbog čega i na kojem području.
U tesnoj vezi sa opštom revizijom je i

finansijska revizija

, čiji je zadatak da ispita finansijsku ili

kreditnu sposobnost preduzeća, kao i potreba za preispitivanjem lošeg finansijskog stanja s’
ciljem otklanjanja uzroka.

Razne finansijske transakcije prilikom osnivanja, spajanja (mergera), sanacije ili
likvidacije preduzeća predstavljaju posebne zadatke ili objekte revizije.

U navedenom

slučaju govori se o osnivačkoj reviziji, reviziji spajanja, sanacionoj reviziji ili likvidacionoj
reviziji, jer se upravo u tim aktivnostima znaju kriti vrlo krupne finansijske nepravilnosti.

Revizor će, u tom smislu, proveravati da li stanje sredstava i njihovih izvora kao i promene nad tim sredstvima i s’

njima postignuti rezulati odgovaraju stanju koje globalno ili pojedinačno iskazuje računovodstvo i ostala evidencija.
Računska saglasnost mora biti prisutna i u samom sistemu računovodstva.

To je redovna revizija računovodstva, ili finansijska revizija, ili revizija materijalnog, ili redovnog poslovanja, itd.