Zbrinjavanje krutog otpada u pogonima za primarnu preradu drveta

BANJA LUKA COLLEGE, BANJA LUKA

MILOŠA OBILIĆA 30

DIPLOMSKI RAD

TEMA

:

ZBRINJAVANJE KRUTOG OTPADA U POGONIMA ZA PRIMARNU 

PRERADU DRVETA

Mentor:                                                                                               Student: 
Prof.dr.Ljiljana Stojanović Bjelić                                                       Dragana Savić 

                                             Banja Luka, jul 2015.

DRAGANA SAVIĆ-DIPLOMSKI RAD

2

SADRŽAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................3
2. CILJ, PREDMET I ZADATAK..........................................................................................................5

2.1. CILJ......................................................................................................................................5
2.2. PREDMET.............................................................................................................................5
2.3. ZADATAK..............................................................................................................................5

2.4. ŠUME U BiH.............................................................................................................................5

2.4.1. Potencijali drvnih ostataka u Bosni i Hercegovini kao obnovljivog energenta............6
2.4.2. Energetski potencijal....................................................................................................7
2.4.3. Energetska efikasnost...................................................................................................8

3. VRSTE OTPADA...........................................................................................................................9
4. OTPAD KOD NAS.......................................................................................................................11

4.1. Podjela otpada po mjestu nastanka..................................................................................13

4.2. Podjela otpada po sastavu

.............................................................................................15

4.3. Podjela otpada po agregatnom stanju..............................................................................15

5. BIOMASA..................................................................................................................................16

5.1. Najvažnija svojstva biomase..............................................................................................18
5.2. Uticaj biomase na životnu sredinu....................................................................................18
5.3. Energija iz biomase............................................................................................................18
5.4. Korišćenja biomase, razlozi i prednosti.............................................................................19

6. ZBRINJAVANJE OTPADA...........................................................................................................19
6. TEHNOLOŠKI SISTEMI I ŽIVOTNA SREDINA..............................................................................21
7. TEHNOLOŠKI PROCES PRIMARNE PRERADE DRVETA...............................................................23
8. STANJE DRVNE INDUSTRIJE U SJEVEROISTOČNOJ REGIJI.........................................................25
9. LOGISTIKA NABAVE SIROVINE ZA PROIZVODNJU PELETA I BRIKETA.......................................27

9.1. Peleti i briketi.....................................................................................................................27

10. KONCEPCIJA  TEHNOLOŠKOG  PROCESA PROIZVODNJE BRIKETA..........................................28
11. OPIS  TEHNOLOŠKOG  PROCESA.............................................................................................30
12. KARAKTERISTIKE OPREME......................................................................................................32

12.1. Sjekirostroj za usitnjavanje krupnog drvenog otpatka...................................................32
12.2. Mlin za mljevenje sirovine...............................................................................................32
12.3. Rotaciona sušara za piljevinu..........................................................................................34
12.4. Mašina za briketiranje.....................................................................................................35
12.5. Ventilator za pneumatski transport................................................................................36
12.6. Kotao na čvrsto gorivo....................................................................................................36
12.7 Bubanj za sušenje(sušara)................................................................................................36

13. MOGUĆI UTICAJI POGONA ZA PRIMARNU PRERADU DRVETA  NA ŽIVOTNU SREDINU U FAZI 
EKSPLOATACIJE.............................................................................................................................37
14. ZAKLJUČAK..............................................................................................................................43
15. LITERATURA:...........................................................................................................................45
16. Popis tabela i slika..................................................................................................................46
_Toc422590263 

DRAGANA SAVIĆ-DIPLOMSKI RAD

4

razvoja BiH zato što ima veliku sirovinsku bazu.Za ovu temu sam se opredijelila iz 

razloga što mi je šuma inače veoma draga i volim da boravim u prirodi kad god sam u 

mogućnosti.   Kao   đak   sam   veoma   često   išla   na   omladinske   akcije   i   sa   drugarima 

pošumljavala određene parcele .Žao mi je što i danas moja djeca nemaju tu priliku da 

dožive takvo jedno iskustvo. Drvo kao jedan od bitnih prirodnih obnovljivih resursa je 

malo cijenjeno u našoj sredini,isto se ne iskorištava na adekvatan način iz razloga što je 

nedostatak stručnog znanja u oblasti drvoprerade,marketinga,dizajna i poseban problem 

je  u oblasti uzgoja,zaštite i eksploatacije šuma,jer se ne provode aktivnosti u skladu sa 

standardima dobrog i odgovornog poslovanja. 

DRAGANA SAVIĆ-DIPLOMSKI RAD

5

2. CILJ, PREDMET I ZADATAK 

2.1. CILJ

Cilj   mog   rada   je   analiza   stanja   procesa   nastajanja   i   zbrinjavanja   drvnog   otpada   u 

proizvodnim   pogonima   primarne   prerade   drveta,sa   aspektom   mjera   zaštite   životne 

sredine.Ovom analizom želim da utvrdim da li se drvni otpad koristi u potpunosti i u 

koje svrhe,kao i koji su to potencijalni faktori koji bi mogli ugroziti životnu sredinu.

2.2. PREDMET

Kroz sve faze rezanja drveta gdje dolazi do fizičkog djelovanja na  njegovu strukturu, 

pored  stvaranja novih proizvoda  dolazi i do stvaranja otpadnog drveta. Predmet mog 

rada će biti  u okviru primarne prerade drveta

.

2.3. ZADATAK

Moj osnovni zadatak je analiza procesa nastajanja drvnog otpada u primarnoj preradi 

drveta,kao i zbrinjavanja istog kod preduzeća koje se bave primarnom preradom drveta 

u   regiji   Krajine   i   šire.Da   se   utvrdi   činjenica   kako   se   postupa   sa   istim,i   da   li   se   u 

potpunosti poštuju ekološki standardi očuvanja životne sredine.

2.4. ŠUME U BiH

  Na osnovu ranijih anketa koje su provedene u urbanom i ruralnom dijelu Republike 

Srpske, procijenjuje se da će potrošnja ogrevnog drveta u 2015. godini, preračunato u 

energiju, iznositi oko 16 PJ. Većina potrošnje u domaćinstvima se odnosi na potrošnju 

ogrevnog drveta (primarna čvrsta biomasa), dok se procjenjuje da se manji dio troši kao 

biomasa (drvni i biljni otpaci). Ipak, podaci o proizvodnji i potrošnji ogrevnog drveta i 

drvnog   otpada,   moraju   se   uzeti   s   rezervom,   najprije   zbog   nepouzdanih   podataka   o 

proizvodnji   drvnog   otpada.   Posmatrajući   energetsku   vrijednost   koja   se   dobije 

sagorijevanjem ogrevnog drveta, vidi se da čak i pri niskom stepenu iskorišćenja (65%), 

ovakav   rezultat   predstavlja   značajan   energetski   podatak,   tako   da   se   u   vođenju 

energetske politike u Republici Srpskoj mora imati u vidu na koji način se u budućnosti 

planira vršiti toplifikacija. Značajnije korišćenje biomase u vidu industrijskih drvnih i 

biljnih otpadaka za proizvodnju toplotne energije je prisutno kod toplana u Sokocu, 

Palama i Gradišci. Napominje se da su studije koje su rađene u proteklom periodu, ali i 

DRAGANA SAVIĆ-DIPLOMSKI RAD

7

dvije trećine su dostupne za korištenje (0,5 miliona m3). Godišnja proizvodnja drvnih 

ostataka   od   šumskih   ostataka   i   pilanskog   drvnog   otpada   se   procjenjuje   na   oko   1,3 

miliona m3 . 

2.4.2. Energetski potencijal

Naša regija se može deklarisati kao regija  kojoj nedostaju značajni resursi gasa, a pored 

toga je sačinjena od

mnogo ruralnih područja (50% teritorije) i šuma (47% teritorije), 

Republika

Srpska   pokušava   da   umanji   prekomjernu   potrošnju   električne   energije 

razvijanjem   alternativnih   tehnologija   za   proizvodnju   energije.   Nedavne   analize 

pokazuju

mogućnosti za daljim ulaganjem u područje alternativnih i tipova energije 

prihvatljivih   za   okolinu.   Neke   studije   izvodljivosti   u   vezi   sa   solarnom   energijom   i 

energijom   vjetra   su   već   obavljene;   međutim,potencijal   za   proizvodnju   termalne   i 

električne energije od resursa biomase još uvijek nije dovoljno istražen. Procjenjuje se 

da   800.000   m3   drveta   može   da   proizvede   oko   100   GWh   zelene   energije 

godišnje.Međutim, ovaj potencijal nije na pravi način iskorišten. Ogroman dio biomase 

se   izvozi   umjesto   da   se   koristi   na   domaćem   tržištu.   Ovi   česti   izvozi   dokazuju 

neadekvatnu   upotrebu   proizvodnih   kapaciteta   regije.Ratifikacija   UNFCCC-a   u 

septembru 2000. godine i protokol iz Kjota u maju 2008. dali su mnogo novih prilika za 

Bosnu   i   Hercegovinu.   Protokol   iz   Kjota   treba   da   bude   učinkovito   sredstvo   koje   bi 

osiguralo   održiv   razvoj   regije   neškodljiv   za   životnu   sredinu.   Isto   tako   treba   da   da