UNIVERZITET ZA POSLOVNI INZENJERING I MENADZMENT
BANJALUKA
Ekonomski fakultet
Seminarski rad
Upravljanje projektima
Tema
-Značaj i upravljanje znanjem
Mentor
- Doc.dr. Esad Čović
Banjaluka 16.04.2020.god. Emanuela Cvijić
2
IZJAVA O AUTORSTVU
” Pod krivicnom i moralnom odgovornošću izjavljujem da sam ja, Emanuela Cvijić,
autor ovog rada”.
4
1.UVOD
Upravljanje znanjem (Knowledge Management), kao samostalna oblast menadžmenta, danas
predstavlja jedan od glavnih instrumenata za poboljšanje konkurentnosti organizacije na
globalnom tržištu. Upravljanje znanjem počelo je naglo da se razvija u 90-tim godinama
prošlog vijeka kao odgovor na promjene prioriteta u poslovanju organizacija i opštih uslova i
potreba života. Ovome snažno doprinosi razvoj nauke i tehnike, posebno informacionih i
komunikacionih tehnologija, koji omogućava korišćenje najnovijih informacija u svim
sferama ljudske djelatnosti.
U uslovima postindustrijskog društva strateški je važno pronaći nišu na tržištu visokih
tehnologija, napuštajući proizvodnje sa visokim učešćem prerade materijala i visokim
rizicima u ekološkim i drugim aspektima. One zemlje koje u svojim ekonomijama ovu
promjenu ne uspiju uraditi, ostaju autsajderi buduće svjetske ekonomije. Ovi trendovi ukazuju
na jasan zaključak da vrijednosti organizacije nisu samo njena aktiva, proizvodnja i
imovna, ali i njeno iskustvo, kvalifikacija i kompetentnost personala i njegova lojalnost,
know-how, kultura, odnosno sve što obuhvata pojam “intelektualni kapital”. U savremenoj
etapi razvoja globalnih društveno – ekonomskih odnosa, intelektualni kapital postaje osnovna
vrijednost organizacije i presudan faktor u konkurentnoj borbi na tržištu. Ocjenjivanje, rast i
razvoj intelektualnog kapitala, kao i upravljanje njime radi postizanja ciljeva organizacije
danas su glavni aspekti funkcionisanja vodećih svjetskih kompanija. Iz ovh razloga u ovoj
knjizi afirmisaće se aspekti, pristupi i koncepti upravljanja znanjem koji su u službi
unapređenja upravljanja intelektualnim kapitalom u organizacijama, smatrajući da procesi
upraljanja znanjem za glavni cilj imaju uvećanje intelektualnog kapitala sa zadacima:
•
efektivno ostvarivanje ciljeva organizacije,
•
povećanje efektivnosti donošenja upravljačkih odluka,
•
stvaranje preduslova za pojavu inovacija,
•
korištenje benčmarkinga u svim oblastima rada,
•
obrazovanje i motivacija zaposlenih,
•
povećanje efektivnosti ključnih procesa u organizaciji (marketing, projektovanje,
nabavka, proizvodnja, prodaja, …).
5
2. KONCEPT ZNANJA I TIPOVI
Savremena literatura upravljanja znanjem (Knowledge Managementa) afirmiše ključne
koncepte ove oblasti kako na teoretskom (epistemološkom) nivou, tako i u pogledu
razvoja praktičnih metoda i tehnika za implementaciju u organizacijama.
Koncept koji predstavlja Gen Bellinger na slici 1.
1
prikazuje proces kreiranja znanja kroz
nivoe razumijevanja određenog problema (odnosi - relacije, strukturne šeme - modeli i
principi). Pri tome se nivo razumijevanja problema (znanja) postiže transformacijom od
podataka, preko informacija i znanja do mudrosti.
Naglašavajući značaj «razumijevanja», autor ovog prikaza naglašava da:
-
sakupljanje podataka nije informacija,
-
sakupljanje informacija nije znanje,
-
sakupljanje znanja nije mudrost i
-
sakupljanje mudrosti nije istina.
Slika 1.
Razumijevanjem od podataka ka mudrosti
1
Bellinger Gen ,Knowledge Management- Emerging Perspectives,
http:// www.systems-thinking.org/kmgmt/kmgmt.htm, used Feb. 2013.
